Old/New Testament

David doznaje za Šaulovu i Jonatanovu smrt

1 Nakon Šaulove smrti, David se vratio u Siklag. Bilo je to nakon pobjede nad Amalečanima. Tu se zadržao dva dana. ² Treći je dan stigao jedan čovjek iz Šaulovog tabora, razderane odjeće i glave posute prašinom.^[a] Kad je došao do Davida, poklonio se pred njim do zemlje.

³ »Odakle dolaziš?« upitao je David.

Čovjek je odgovorio: »Pobjegao sam iz izraelskog tabora.«

⁴ »Što se dogodilo? Pričaj!«

»Izraelska vojska povukla se iz borbe«, odgovorio je čovjek. »Poginulo je mnogo ljudi. Šaul i njegov sin Jonatan su mrtvi.«

⁵ David je upitao mladića: »Kako znaš da su Šaul i Jonatan mrtvi?«

⁶ »Zatekao sam se na planini Gilboa«, odgovorio je mladić. »Naišao sam na Šaula. Oslanjao se na koplje, dok su mu se brzo približavala neprijateljska bojna kola i konji. ⁷ Osvrnuo se i ugledao me. Pozvao me i spremno sam se odazvao. ⁸ Pitao me tko sam, a ja sam mu rekao da sam Amalečanin. ⁹ Tada mi je rekao: ‘Ubij me! U smrtnim sam mukama, jedva sam još živ.’ ¹⁰ Znao sam da onako ranjen neće preživjeti. Ubio sam ga, skinuo mu krunu s glave i narukvicu koju je imao na ruci te ih donio tebi, gospodaru.«

¹¹ Kad je to čuo, David je, silno tužan, razderao svoju odjeću. Svi ljudi oko njega učinili su isto. ¹² Pjevali su tužaljke, glasno plakali i postili sve do večeri. Oplakivali su Šaula i Jonatana, a i mnogo ratnika iz BOŽJEG naroda Izraela, koji su bili poginuli u borbi.

David osuđuje Amalečanina na smrt

¹³ David je upitao mladića koji mu je donio loše vijesti: »Odakle si?«

»Sin sam jednog stranca, Amalečanina«, odgovorio je on.

¹⁴ »Kako si se usudio dići ruku na kralja, BOŽJEG pomazanika^[b]?« upitao je David. ¹⁵ Pozvao je jednog od svojih slugu i zapovjedio: »Pogubi ga!«

Sluga je tada ubio glasnika.

Dok je mladić umirao, ¹⁶ David mu je dobacio: »Sam si kriv za svoju smrt. Presudio si sebi rekavši: ‘Ubio sam BOŽJEG pomazanika.’«

Davidova tužaljka za Šaulom i Jonatanom

¹⁷ David je ispjevao tužaljku o kralju Šaulu i njegovom sinu Jonatanu. ¹⁸ Zapovjedio je narodu Jude da je nauče i pjevaju. Pjesma se zove »Oružje« i zapisana je u Knjizi junaka pravednika^[c]:

David postaje kralj Jude

2 Nakon što je završilo tugovanje za Šaulom i Jonatanom, David je upitao BOGA: »Trebam li ići u neki Judin grad?«

BOG je rekao: »Idi!«

David upita: »Kamo?«

»U Hebron«, odgovorio je BOG.

² Tako je David otišao u Hebron, a s njim i njegove dvije žene, Ahinoama iz Jezreela i Abigajla iz Karmela, Nabalova udovica. ³ Pratili su ga njegovi ljudi sa svojim obiteljima. Svi su se nastanili u Hebronu i okolici. ⁴ Judejci su u Hebronu postavili^[g] Davida za kralja nad Judinim plemenom.

Kad je David od njih čuo kako su stanovnici Jabeša u Gileadu pokopali Šaula, ⁵ poslao je onamo glasnike s porukom: »Neka vas BOG blagoslovi jer ste kralju Šaulu iskazali vjernost i ljubav te ga dostojno pokopali. ⁶ Neka vam BOG iskaže svu svoju vjernu ljubav, a i ja ću vam dobrim uzvratiti. ⁷ Sad budite snažni i hrabri! Vaš je gospodar Šaul mrtav. Judino je pleme mene odabralo za kralja.«

Išbošet postaje kralj

⁸ U međuvremenu, Abner, Nerov sin, zapovjednik Šaulove vojske, sklonio je Šaulovog sina Išbošeta^[h] u Mahanaim. ⁹ Postavio ga je za kralja Gileada, Ašera, Jezreela, Efrajima, Benjamina i cijelog Izraela. ¹⁰ Išbošet je imao četrdeset godina kad je zavladao Izraelom. Vladao je dvije godine, dok je Judino pleme podržalo Davida za svog kralja. ¹¹ David je vladao Judom u Hebronu sedam i pol godina.

Smrtonosni sukob

¹² Abner, Nerov sin, poveo je Išbošetove ljude iz Mahanaima u grad Gibeon. ¹³ Ususret njima krenuo je Joab, Serujin sin^[i], s Davidovim ljudima. Susreli su se kod velikoga gradskog spremnika za vodu u Gibeonu i utaborili na suprotnim stranama.

¹⁴ Abner je predložio Joabu: »Neka se momci koje odaberemo bore pred nama prsa o prsa.«

»Neka se bore«, odgovorio je Joab.

¹⁵ Odredili su jednak broj boraca—dvanaestoricu iz Benjaminovog plemena, koji će se boriti za Šaulovog sina Išbošeta, i dvanaestoricu za Davida. ¹⁶ Svaki je borac dohvatio svog protivnika za glavu i zarinuo mu mač. Svi su popadali zajedno. Zato se to mjesto u Gibeonu zove Polje mačeva.

¹⁷ Tada je započela žestoka bitka u kojoj su Davidovi ljudi porazili Abnera i Izraelce.

Abner ubija Asahela

¹⁸ Na Davidovoj su se strani borila sva trojica Serujinih sinova: Joab, Abišaj i Asahel. Asahel je bio brz kao srna u polju. ¹⁹ Krenuo je u potjeru za Abnerom, trčeći ravno za njim.

²⁰ Abner se osvrnuo: »Jesi li to ti, Asahele?«

»Jesam«, odgovorio mu je njegov progonitelj.

²¹ Tada mu je Abner rekao: »Odustani! Uhvati nekoga mladog vojnika i uzmi njegove stvari.«

Ali Asahel nije prestajao progoniti Abnera.

²² Abner je ponovio upozorenje: »Prestani me progoniti! Što ako te ubijem? Kako ću poslije tvom bratu Joabu pogledati u oči?«

²³ No Asahel nije odustajao. Abner mu je zarinuo stražnji kraj svog koplja u trbuh. Koplje ga je probilo i izašlo mu kroz leđa.

Joab i Abišaj nastavljaju potjeru za Abnerom

Asahel je pao i ostao na mjestu mrtav. Tko god je naišao, zastao bi na mjestu gdje je poginuo Asahel.

²⁴ Joab i Abišaj nastavili su potjeru za Abnerom. U suton, stigli su do brda Ame, koje je blizu Gije, na putu prema gibeonskoj pustinji. ²⁵ Tu su se Benjaminovci okupili oko Abnera i zauzeli položaj na vrhu jednog brda.

²⁶ Abner je doviknuo Joabu: »Moramo li stalno padati od mača? Ne vidiš li da će sve nesretno završiti? Kad ćeš zaustaviti ovu suludu potjeru za vlastitom braćom?«

²⁷ »Zaklinjem se pred Bogom«, odgovorio je Joab, »da nisi ovo rekao, moji bi ljudi nastavili potjeru do jutra.«

²⁸ Zatim je Joab zatrubio u rog i cijela se njegova vojska zaustavila. Prestali su progoniti Izraelce.

²⁹ Abner i njegovi ljudi povlačili su se kroz Jordansku dolinu cijelu noć. Prešli su rijeku Jordan i nakon pola dana hoda stigli u Mahanaim.

³⁰ Joab je zaustavio potjeru i okupio svoju vojsku. Osim Asahela, nedostajalo je još devetnaest ljudi. ³¹ A s druge strane, Davidovi su sluge ubili tristo šezdeset Abnerovih Benjaminovaca. ³² Asahela su pokopali u grobnicu njegovog oca u Betlehemu. Potom su Joab i njegovi vojnici hodali cijelu noć te su u zoru stigli u Hebron.

Ozdravljanje na šabat

14 Jednog je šabata Isus došao na objed k jednom od istaknutijih farizeja i svi su ga pomno promatrali. ² Ispred njega je bio neki čovjek koji je patio od vodene bolesti. ³ Isus se obratio učiteljima Zakona i farizejima te ih upitao: »Je li po Zakonu izliječiti nekoga na šabat ili nije?« ⁴ Oni su šutjeli. A on je uzeo bolesnoga, izliječio ga i otpustio. ⁵ Zatim im je rekao: »Ako kome od vas sin ili vol padne u bunar, nećete li ga smjesta izvući, čak i na šabat?« ⁶ Na to nisu ništa mogli odgovoriti.

Ne uzvisuj se!

⁷ Zatim je gostima, vidjevši ih kako za sebe biraju počasna mjesta za stolom, ispričao usporedbu. Rekao je: ⁸ »Kada te tko pozove na svadbu, nemoj sjesti na počasno mjesto, jer je možda pozvan netko važniji od tebe! ⁹ Tada će ti prići onaj koji vas je obojicu pozvao i reći ti: ‘Ustupi svoje mjesto ovom čovjeku!’ Ti ćeš onda, posramljen, morati sjesti na posljednje mjesto. ¹⁰ Kada te pozovu, radije zauzmi posljednje mjesto pa će ti domaćin, kada dođe, reći: ‘Prijatelju, sjedni na bolje mjesto!’ Tako će ti biti iskazana čast pred svima koji budu sjedili za stolom. ¹¹ Jer, svatko tko se uzvisuje, bit će ponižen, a onaj tko se ponizi, bit će uzvišen.« ¹² Zatim je rekao onome koji ga je pozvao: »Kad priređuješ ručak ili večeru, nemoj pozvati svoje prijatelje, braću, rođake ili bogate susjede, da ti ne bi uzvratili pozivom i na taj te način nagradili. ¹³ Kad priređuješ gozbu, radije pozovi siromašne, invalide, hrome i slijepe. ¹⁴ Tako ćeš biti blagoslovljen. Oni ti ni sa čim neće moći uzvratiti, ali primit ćeš nagradu u vrijeme uskrsnuća pravednih.«

Gozba u Kraljevstvu

(Mt 22,1-10)

¹⁵ Kad je ovo čuo jedan od onih što su sjedili s njim za stolom, rekao je Isusu: »Blago onome tko bude jeo na gozbi u Božjem kraljevstvu!«

¹⁶ A Isus mu je rekao: »Neki je čovjek pripremao veliku večeru pa je pozvao mnogo ljudi. ¹⁷ Kad je došlo vrijeme da večera počne, poslao je svoga slugu da poruči uzvanicima: ‘Dođite, sve je spremno!’ ¹⁸ A oni su, svi odreda, počeli nalaziti isprike. Prvi mu je rekao: ‘Kupio sam njivu pa je moram otići vidjeti. Molim te, ispričaj me!’ ¹⁹ Drugi je rekao: ‘Kupio sam pet pari volova pa ih idem iskušati. Molim te, ispričaj me!’ ²⁰ Jedan je pak rekao: ‘Oženio sam se pa ne mogu doći.’ ²¹ Kad se sluga vratio, prenio je sve svome gospodaru. On se na to razljutio i rekao slugi: ‘Izađi brzo na gradske ulice i u uličice te dovedi ovamo siromašne, invalide, slijepe i hrome!’ ²² Sluga je rekao: ‘Gospodaru, učinio sam što si zapovjedio, ali još uvijek ima mjesta.’ ²³ A gospodar je rekao slugi: ‘Izađi na putove i duž ograda pa natjeraj ljude da dođu, da se moja kuća napuni! ²⁴ Jer, kažem ti, ni jedan od onih koji su bili pozvani neće okusiti ništa od moje večere.’«