Book of Common Prayer

Bog kraljuje veličanstveno

Sva zemlja neka slavi Boga

(1 Ljet 16,23-33)

Hvalospjev Božjoj dobroti

^[a] Davidova pjesma, nastala nakon što je David prevario Abimeleka, praveći se da je lud.

Elizej i Šunamka

⁸ Jednog je dana Elizej otišao u Šunam. Ondje je živjela jedna imućna žena koja ga je pozvala kod sebe na obrok. I od tada, kad god je onuda prolazio, Elizej je odlazio jesti kod nje.

⁹ Ta je žena rekla svome mužu: »Sigurna sam da je ovaj čovjek, koji često prolazi ovim putem, Božji sveti čovjek. ¹⁰ Hajde da napravimo za njega malu sobu na krovu! Stavit ćemo u nju krevet, stol, stolicu i svjetiljku pa neka tu odsjeda kad god bude u prolazu.«

¹¹ Jednog je dana Elizej došao onamo, smjestio se u sobu i odmarao. ¹² Rekao je svom slugi Gehaziju: »Pozovi Šunamku!«

On je pozove i ona stane pred Elizeja. ¹³ A on je rekao svom slugi: »Reci joj: ‘Kad si se tako dobro pobrinula za nas, što možemo učiniti za tebe? Želiš li da se zauzmemo za tebe kod kralja ili zapovjednika vojske?’«

Žena je odgovorila: »Sasvim mi je dobro ovdje, među svojim narodom.«

¹⁴ Elizej upita Gehazija: »Što bismo ipak mogli učiniti za nju?«

A Gehazi mu odgovori: »Znam da ona nema sina, a muž joj je već star.«

¹⁵ Tada će Elizej: »Pozovi je!«

Gehazi pozva ženu natrag, a ona stane na ulazu u prostoriju.

¹⁶ »Dogodine u ovo vrijeme«, rekao joj je Elizej, »u naručju ćeš držati sina.«

»Ne, gospodaru«, odgovori ona. »Božji čovječe, ne zavaravaj me!«

¹⁷ No žena je zatrudnjela i rodila sina u isto vrijeme sljedeće godine, kao što joj je Elizej bio prorekao.

Elizej vraća u život Šunamkinog sina

¹⁸ Dječak je porastao. Jednog je dana otišao k svom ocu, koji je bio sa žeteocima.

¹⁹ Zavapio je ocu: »Jao, moja glava! Moja glava!«

A otac je rekao jednom slugi: »Odnesi ga k njegovoj majci.«

²⁰ Sluga ga je odnio majci. Dječak je do podneva sjedio u majčinom krilu, a onda je umro. ²¹ Ona se popela i položila tijelo djeteta u krevet Božjeg čovjeka pa zatvorila vrata i izašla.

²² Zatim je pozvala muža i rekla: »Pošalji mi jednog slugu i magarca. Brzo ću otići kod Božjeg čovjeka i vratiti se.«

²³ »Zašto danas ideš k njemu?« upitao je muž. »Nije mladi mjesec, a ni dan odmora.«

»Ne brini se. Sve je u redu.«^[a] odgovorila je ona. ²⁴ Žena je osedlala magarca i rekla slugi: »Potjeraj magarca i ne usporavaj zbog mene, osim ako ti ne kažem.«

²⁵ Tako je stigla k Božjem čovjeku, na brdo Karmel.

Kad ju je Božji čovjek vidio da dolazi, rekao je svom slugi Gehaziju: »Gledaj! Evo Šunamke! ²⁶ Potrči joj ususret i pitaj jesu li dobro ona, njezin muž i dijete.«

Ona je odgovorila: »Svi smo dobro.«

²⁷ Kad je stigla do Božjeg čovjeka na vrhu brda, pala je pred njega i obgrlila mu noge.

Gehazi je prišao da je odgurne, ali Božji je čovjek rekao: »Pusti je! Teško je potresena, a BOG je sakrio od mene što se dogodilo.«

²⁸ »Gospodaru, jesam li tražila sina od tebe?« upitala je žena. »Zar ti nisam rekla da me ne zavaravaš?«

²⁹ Elizej je rekao Gehaziju: »Spremi se, uzmi moj štap u ruku i žurno kreni u Šunam. Ako nekog sretneš, ne pozdravljaj, a ako netko pozdravi tebe, ne odzdravljaj. Položi moj štap preko dječakova lica.«

³⁰ No dječakova je majka rekla: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, bez tebe neću otići odavde.«

I tako je Elizej ustao i krenuo za njom, ³¹ a Gehazi je stigao prije njega i položio štap preko dječakovog lica. No dječak nije davao znakove života.

Gehazi se vratio k Elizeju i rekao mu: »Dječak se nije probudio.«

³² Kad je Elizej stigao u kuću, našao je dječaka kako leži mrtav na njegovom krevetu. ³³ Ušao je u sobu i zatvorio vrata za sobom te se pomolio BOGU. ³⁴ Popeo se na krevet i legao na dječaka—usta na usta, oči na oči, ruke na ruke. Kad se ispružio nad njim, dječakovo tijelo se zagrijalo. ³⁵ Elizej je tada ustao i ushodao se po sobi. Potom se ponovo ispružio nad dječakom, a dječak je kihnuo sedam puta i otvorio oči.

³⁶ Elizej je pozvao Gehazija i rekao mu: »Pozovi Šunamku!«

I sluga ju je pozvao.

Kad je žena došla, Elizej joj je rekao: »Uzmi svog sina.«

³⁷ A ona uđe, padne mu pred noge i pokloni se do zemlje. Zatim uzme sina i izađe.

¹⁰ U Damasku je živio Isusov učenik po imenu Ananija. Imao je viziju u kojoj ga je Gospodin zazvao: »Ananija!«, a on se odazvao: »Evo me, Gospodine.«

¹¹ Gospodin mu je rekao: »Spremi se i pođi u ulicu koja se zove Ravna i u Judinoj^[a] kući pitaj za čovjeka iz Tarza zvanog Savao; on sada moli. ¹² U viziji mu je rečeno da će mu doći čovjek po imenu Ananija i položiti ruke na njega da bi opet progledao.«

¹³ Ananija je odgovorio: »Gospodine, mnogi su mi govorili o tom čovjeku. Pričali su da je učinio mnogo zla tvojim svetima u Jeruzalemu. ¹⁴ A ovamo je došao s ovlastima vodećih svećenika da uhiti sve koji u tebe vjeruju.«

¹⁵ A Gospodin mu je rekao: »Idi! Jer, toga sam čovjeka izabrao da preko njega čuju za mene i kraljevi, i Židovi, i ostali narodi. ¹⁶ Ja ću mu pokazati što sve mora pretrpjeti radi moga imena.«

¹⁷ Ananija je otišao i uputio se u tu kuću. Položio je ruke na Savla i rekao: »Brate Savle, Gospodin Isus ukazao ti se na putu ovamo. On me je poslao k tebi da bi ti ponovo progledao i napunio se Svetim Duhom.« ¹⁸ Istoga je trena nešto poput ljusaka otpalo sa Savlovih očiju i on je progledao. Ustao je i krstio se. ¹⁹ Pojeo je nešto hrane i vratila mu se snaga.

Savao govori o Isusu

Savao je ostao nekoliko dana s učenicima u Damasku, ²⁰ a zatim je krenuo od sinagoge do sinagoge^[b] i počeo širiti vijest o Isusu, govoreći: »Isus je Božji Sin.«

²¹ Svi koji su ga čuli bili su zapanjeni i govorili su: »Nije li to onaj čovjek koji je u Jeruzalemu pokušao uništiti one koji vjeruju u to ime? Nije li ovamo došao uhititi ih i odvesti svećeničkim glavarima?«

²² A Savao je postajao sve snažniji. Dokazivao je da je Isus—Krist, tako da Židovi, koji su živjeli u Damasku, nisu znali što bi mu odgovorili.

Savao bježi

²³ Prošlo je dosta vremena i Židovi su se urotili da ubiju Savla. ²⁴ Čuvali su danju i noću gradska vrata kako bi ga ubili, ali on je doznao za njihovu zavjeru. ²⁵ Učenici su noću uzeli Savla i spustili ga u košari preko zidina.

Savao u Jeruzalemu

²⁶ Kad je stigao u Jeruzalem, pokušao se priključiti učenicima, ali oni su ga se bojali i nisu vjerovali da je stvarno učenik. ²⁷ No Barnaba ga je prihvatio i odveo k apostolima. Ispričao im je kako se Gospodin ukazao Savlu na putu u Damask i razgovarao s njim te kako je Savao u Damasku hrabro govorio u Isusovo ime.

²⁸ Savao je ostao s njima. Slobodno se kretao u Jeruzalemu i hrabro propovijedao u Gospodinovo ime. ²⁹ Obraćao se Židovima, koji su govorili grčkim jezikom, i raspravljao s njima, a oni su ga nastojali ubiti. ³⁰ Kad su braća za to doznala, odvela su ga u Cezareju i poslala u Tarz.

³¹ Tako je Crkva širom Judeje, Galileje i Samarije bila u miru i izgrađivala se. Živjela je u strahopoštovanju prema Gospodinu i brojem je rasla ohrabrenjem Svetog Duha.

⁷ Mnoštvo je naroda dolazilo k Ivanu da ih on krsti, a on im je govorio: »Vi, zmije otrovnice! Tko vas je upozorio da bježite pred nadolazećim Božjim gnjevom? ⁸ Pokažite svojim životom da ste se obratili. Činite ono što dokazuje da ste se promijenili i nemojte se pouzdavati u to što je Abraham vaš otac. Jer, ja vam kažem, Bog od ovoga kamenja može stvoriti Abrahamovu djecu. ⁹ Sjekira je već položena na korijenje drveća. Svako drvo, koje ne donosi dobre plodove, bit će posječeno i bačeno u vatru.«

¹⁰ A mnoštvo ga je pitalo: »Što trebamo činiti?«

¹¹ Odgovorio im je: »Svatko tko ima dva ogrtača, neka jedan dâ onome tko ga nema, i svatko tko ima hrane, neka je podijeli s drugima!«

¹² I neki su se poreznici došli krstiti pa su ga pitali: »Učitelju, što trebamo činiti?«

¹³ A on im je odgovorio: »Nemojte uzimati veći porez nego što je propisano!«

¹⁴ I neki su ga vojnici pitali: »A što mi trebamo raditi?« Rekao im je: »Nikome ne uzimajte novac silom, nikoga lažno ne optužujte i budite zadovoljni svojom plaćom!«

¹⁵ Ljudi su živjeli u iščekivanju Mesijinog dolaska i u sebi se pitali nije li možda Ivan Mesija^[a].

¹⁶ On im je svima ovako odgovarao: »Ja vas krstim vodom, ali dolazi onaj tko je moćniji od mene. Ja mu nisam dostojan ni obuću razvezati. On će vas krstiti Svetim Duhom i vatrom. ¹⁷ On će očistiti svoje gumno^[b]; žito će spremiti u svoju žitnicu, a pljevu^[c] će spaliti u neugasivoj vatri.« ¹⁸ Tako im je, kao i mnogim drugim riječima, navješćivao Radosnu vijest.