Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Песма поклоничка.

²⁷ Међутим, Давидово место је било празно и наредног дана након младог месеца. Саул упита свога сина Јонатана: „Зашто син Јесејев није дошао на обед ни јуче ни данас?“

²⁸ Јонатан одговори Саулу: „Давид ме је усрдно молио да га пустим да оде до Витлејема. ²⁹ Рекао је: ’Пусти ме, молим те, јер наша породица приноси жртву у граду. Брат ми је то лично наложио. Сад, ако сам стекао твоју наклоност, дозволи ми да скокнем и видим своју браћу.’ Зато није дошао за царев сто.“

³⁰ Саул на то плану гневом на Јонатана и рече: „Изроде и бунтовниче! Зар ја не знам да си стао на страну Јесејевог сина, на своју срамоту, и на срамоту мајке која те је родила? ³¹ Јер све док син Јесејев живи на земљи нећеш бити безбедан ни ти ни твоје царство. Зато пошаљи по њега, нека га доведу к мени, јер је заслужио смрт.“

³² Јонатан одговори своме оцу Саулу: „Зашто мора да се погуби? Шта је учинио?“

³³ Тада Саул баци копље на Јонатана да га прободе. Јонатан је схватио да је његов отац решио да убије Давида. ³⁴ Јаростан, Јонатан устане од стола. Тог другог дана младог месеца није јео, јер му је било жао Давида што га је његов отац осрамотио.

³⁵ Ујутро је Јонатан изашао у поље на састанак с Давидом. С њим је био и један млади момак. ³⁶ Јонатан рече момку: „Потрчи и нађи стреле које ћу одапети!“ Момак потрча, а Јонатан одапе стрелу преко њега. ³⁷ Кад је момак дошао до места куда је одапео стрелу, Јонатан викну за момком говорећи: „Није ли стрела тамо подаље од тебе?“ ³⁸ „Пожури, не стој!“ – довикну Јонатан за њим. Јонатанов момак покупи стреле и врати се своме господару. ³⁹ Момак није знао ништа; само су Јонатан и Давид знали у чему је ствар. ⁴⁰ Тада је Јонатан дао момку своје оружје и рекао му: „Однеси ово у град.“

⁴¹ Момак оде, а Давид изађе из свог скровишта на југу, паде ничице на земљу и поклони се три пута. Затим су се изљубили, па су плакали заједно, нарочито Давид.

⁴² Тада Јонатан рече Давиду: „Иди у миру, јер смо се заклели један другоме у име Господње, рекавши: ’Господ нека буде сведок између мене и тебе, и између мог потомства и твог потомства довека.’“

Давид је затим устао и отишао, а Јонатан се вратио у град.

Исус истерује злог духа

³¹ Затим је сишао у Кафарнаум, град у Галилеји. Тамо је суботом поучавао народ. ³² Људи су били задивљени његовим учењем, јер је његова порука имала силу.

³³ У синагоги је био неки човек опседнут нечистим духом. Он крикну веома гласно: ³⁴ „Хеј, шта ти имаш са нама, Исусе Назарећанине?! Ја знам ко си ти: свети Божији посланик!“

³⁵ Исус му припрети и заповеди: „Ућути и изађи из човека!“ Зли дух обори човека на земљу пред свима, те изађе из њега не наудивши му.

³⁶ Људи су се нашли у чуду, говорећи један другом: „Какво је ово учење? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима и они излазе!“ ³⁷ Глас о Исусу раширио се по целом том крају.