Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

⁴ Тада су се окупиле све израиљске старешине и дошле к Самуилу у Раму. ⁵ Рекоше му: „Ево, ти си остарео, а твоји синови не иду твојим стопама. Зато нам постави цара да нам суди, као што је у свих народа.“

⁶ Самуилу није било право кад су му рекли: „Постави нам цара да нам суди.“ Зато се помолио Господу.

⁷ Господ рече Самуилу: „Послушај народ у свему што тражи од тебе, јер нису презрели тебе, него су презрели мене као свога цара. ⁸ Све што су чинили од дана кад сам их извео из Египта до дана данашњег, то чине и теби: оставили су мене и служили туђим боговима. ⁹ Зато их послушај у свему, али их озбиљно опомени и обзнани им на који ће начин цар владати над њима.“

¹⁰ Самуило је пренео све речи Господње народу, који је од њега тражио цара. ¹¹ Рекао је: „Ово је начин на који ће цар владати над вама: узимаће ваше синове и постављати их да возе његова бојна кола, да му буду коњаници и да трче испред његових бојних кола.

¹² Постављаће их као заповеднике над хиљаду и над педесет; ораће његове њиве и жети његову летину, правити му оружје и опрему за његова бојна кола. ¹³ А ваше ћерке ће узимати да му праве мирисе, да му буду куварице и пекарке. ¹⁴ Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке, и давати их својим слугама. ¹⁵ Он ће узимати десетак од вашег жита и даваће га својим дворанима и слугама.

¹⁶ Узимаће и ваше слуге, слушкиње, најбоље момке и ваше магарце, да раде за њега. ¹⁷ Он ће узимати десетак од ваших стада а ви ћете му бити робови. ¹⁸ У тај дан ћете вапити због цара кога сте изабрали себи, али вам Господ неће одговорити у онај дан.“

¹⁹ Али народ је одбио да слуша Самуила. Рекли су: „Не, нека цар влада над нама, па ћемо бити као сви други народи! ²⁰ Наш цар ће нам судити, ступаће пред нама и водиће наше ратове.“

¹⁴ Тада Самуило рече: „Хајдемо у Галгал, да тамо потврдимо царство.“ ¹⁵ Сав је народ отишао у Галгал, па су тамо зацарили Саула пред Господом. Затим су принели жртве мира пред Господом. Саул се тамо веома радовао са свим људима из Израиља.

Давидов.

¹³ И пошто имамо истог Духа вере као онај који је написао: „Поверовао сам, те зато говорим“, тако и ми верујемо, па зато говоримо, ¹⁴ јер знамо да ће онај који је ускрснуо Господа Исуса, ускрснути са њим и нас, те нас заједно са вама поставити уз себе. ¹⁵ Све је то ради вас, да се милост Божија прошири на многе, те да њихово захваљивање буде изобилно, Богу на славу.

¹⁶ Зато се не предајемо, јер чак и ако се наш спољашњи човек распада, онај унутрашњи се из дана у дан обнавља. ¹⁷ Јер, ова лагана невоља, која нас је тренутно снашла, припрема нас за изванредно и неизмерно, вечно изобиље славе. ¹⁸ Ми, наиме, не придајемо важност ономе што се види, него ономе што се не види, јер видљиво је привремено, а невидљиво је вечно.

Нова тела

5 Знамо, наиме, да ако се земаљски шатор у коме живимо и разруши, имамо стан од Бога, вечни дом на небесима који није саграђен људском руком.

Верске вође оптужују Исуса да је под влашћу Сатане

²⁰ Исус се вратио кући. Опет се слегло толико света, да он и његови ученици ни залогај хлеба нису могли да поједу. ²¹ Када је то чула његова породица, дошли су да га одвуку, јер су говорили да није при чистој свести.

²² А зналци Светог писма, који су дошли из Јерусалима, говорили су: „Он је опседнут Веелзевулом!“ и: „Он уз помоћ главара злих духова истерује зле духове!“

²³ Исус их је онда позвао к себи и говорио им служећи се причама: „Како Сатана може да изгони Сатану? ²⁴ Ако се неко царство разједини, то царство се неће одржати. ²⁵ И ако у породици дође до поделе, та породица неће опстати. ²⁶ Ако се Сатана окренуо против себе самог, па се разделио, онда му нема опстанка, него му је дошао крај. ²⁷ Јер, нико не може ући у кућу снажног човека и опљачкати његово покућство, ако га прво не свеже. Тек онда ће опљачкати његову кућу. ²⁸ Заиста вам кажем: људима се могу опростити сви греси и сва богохулства која изговоре, ²⁹ али ко изговори богохулство против Духа Светога, то му се никада неће опростити, него ће му се овај грех рачунати довека.“

³⁰ Исус је то рекао јер су говорили за њега да има нечистог духа.

Исус описује своју праву породицу

³¹ Онда је дошла Исусова мајка са његовом браћом. Послали су некога да позове Исуса, а сами су остали да стоје напољу. ³² Исус је седео окружен мноштвом народа. Рекли су му: „Ево, ту напољу су твоја мајка и твоја браћа, и траже те.“

³³ Исус им одговори: „Ко је моја мајка и ко су моја браћа?“

³⁴ И осврнувши се на оне који су седели око њега, рече: „Ево моје мајке и моје браће! ³⁵ Јер онај ко врши вољу Божју, тај ми је брат и сестра и мајка.“