Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Бог позива Самуила

3 А момчић Самуило је служио Господу под Илијевим надзором. У оним данима реч Господња је била ретка а виђења нису била честа.

² Једнога дана догодило се ово: Илије је лежао у својој соби. Вид је почео да му се гаси те није могао да види. ³ Божији свећњак још није био угашен. Самуило је спавао у Господњем Дому где је био Ковчег Божији. ⁴ Господ позва Самуила, а он се одазва: „Ево ме!“ ⁵ Отрчи он к Илију и рече: „Ево ме, звао си ме.“ Илије му рече: „Нисам те звао. Врати се и спавај.“ Он се врати и легне.

⁶ Господ поново позва: „Самуило!“ Самуило устане и оде к Илију: „Ево ме, звао си ме.“ Илије му одговори: „Нисам те звао, сине, врати се и спавај.“

⁷ Самуило још није познавао Господа; реч Господња му још није била објављена.

⁸ Господ позва Самуила по трећи пут. Он устане и оде к Илију. Рекао му је: „Ево ме, звао си ме.“ Тада је Илије схватио да то Господ зове дечака.

⁹ Илије рече Самуилу. „Иди и спавај. Ако те поново позове, ти реци: ’Говори, Господе, слуга твој слуша.’“ Самуило оде и легне у своју собу.

¹⁰ Господ дође, стане тамо, и позове као раније: „Самуило, Самуило!“ Самуило одговори: „Говори, јер слуга твој слуша.“

¹¹ Господ рече Самуилу: „Ево, учинићу у Израиљу нешто због чега ће свима који чују за то одзвањати у ушима. ¹² У тај дан испунићу против Илија све што сам рекао о његовом дому, од почетка до краја. ¹³ Објављујем му да осуђујем његов дом до века за његову кривицу, јер је знао да су његови синови чинили светогрђе, а он их није обуздао. ¹⁴ Зато се кунем дому Илијевом да никаква жртва, ни принос неће откупити кривицу дома Илијевог.“

¹⁵ Самуило је лежао до јутра, а затим је отворио врата Дома Господњег. Самуило се плашио да исприча Илију виђење. ¹⁶ Тада је Илије позвао Самуила: „Сине мој!“

Овај одговори: „Ево ме.“

¹⁷ Илије рече: „Какву ти је поруку саопштио? Немој ништа да сакриваш од мене. Нека Бог тако учини с тобом и још више, ако од мене сакријеш једну реч од свега што ти је Он рекао.“ ¹⁸ Самуило тада исприча све и ништа није сакрио од њега. Илије на то рече: „Он је Господ; нека чини што му је воља.“

¹⁹ Самуило је растао а Господ је био с њим, те није допустио да и једна од његових речи остане неиспуњена. ²⁰ Сав је Израиљ, од Дана до Вир-Савеје, знао да је Самуило постављен за пророка Господњег.

Хоровођи. Давидов Псалам.

⁵ Ми, наиме, не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа. А о себи говоримо као о вашим слугама Исуса ради. ⁶ Наиме, исти Бог који је рекао: „Нека засветли светлост из таме!“, засветлио је и у нашим срцима, да познамо Божију славу на лицу Исуса Христа.

⁷ Али ово благо имамо у земљаним посудама, да буде јасно да ова изванредна снага потиче од Бога, а не од нас. ⁸ Са свих страна нас притискају невоље, али нас не сламају, у недоумици смо, али нисмо очајни, ⁹ прогоњени смо, али нисмо напуштени, обарају нас, али нас не уништавају. ¹⁰ Ми увек на своме телу носимо смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на нашем телу. ¹¹ Јер, док год живимо, изложени смо смрти ради Исуса, да се и живот Исусов покаже на нашим смртним телима. ¹² Према томе, смрт делује у нама, а живот у вама.

Тргање класја у суботу

²³ Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су идући тргали класје. ²⁴ Фарисеји упиташе Исуса: „Погледај! Зашто твоји ученици чине оно што не сме да се чини суботом?“

²⁵ Исус узврати: „Зар никада нисте читали шта је Давид учинио када се нашао у оскудици и када је огладнео, он и његови пратиоци? ²⁶ Он је за време Првосвештеника Авијатара ушао у Дом Божији и јео постављене хлебове. По Закону, нико не сме да једе овај хлеб осим свештеника̂, а Давид га је дао чак и својим пратиоцима.

²⁷ Човек није створен да би служио суботи, већ је субота установљена да би служила човеку. ²⁸ Дакле, Син Човечији је Господар и суботе.“

Исус лечи у суботу

3 Исус је поново дошао у синагогу. Ту је био и неки човек са усахлом руком. ² Било је ту и оних који су пажљиво мотрили на Исуса, да би га оптужили уколико би излечио човека у суботу. ³ Исус рече човеку са усахлом руком: „Стани овде у средину!“

⁴ Онда је упитао народ: „Да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити некоме живот или га одузети?“ Нико није рекао ни реч. ⁵ Исус их погледа с љутњом, ожалошћен због окорелости њихових срца. Онда рече човеку: „Испружи своју руку!“ Човек испружи руку и рука му поново постаде здрава. ⁶ Тада фарисеји изађоше из синагоге и одмах са иродовцима сковаше заверу како да убију Исуса.