Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Давидов.

Ковчег Господњи враћен Израиљу

6 Ковчег Господњи је био седам месеци у земљи Филистејаца.

² Позову Филистејци свештенике и гатаре и упитају их: „Шта да радимо са Ковчегом Господњим? Кажите нам како да га пошаљемо на његово место.“

³ Они одговорише: „Ако ћете слати натраг Ковчег Бога Израиљева, не шаљите га празна. Вратите га са жртвом за преступ. Тада ћете оздравити и сазнати зашто се његова рука није одвратила од вас.“

⁴ Они упиташе: „С каквом жртвом за преступ да га вратимо?“

Они рекоше: „Пет златних чирева и пет златних мишева, према броју филистејских кнезова, јер је иста пошаст ударила вас и ваше кнезове. ⁵ Направите, дакле, ликове ваших чирева и мишева који затиру земљу, и дајте славу Богу Израиљеву, не би ли се његова рука макнула од вас, од ваших богова и од ваше земље. ⁶ Зашто да отврднете срца као што су Египћани и фараон отврдли своја срца? Кад их је Бог ударио, нису ли их пустили, те су отишли?

⁷ А сада начините нова кола и узмите две краве дојилице које нису носиле јарам. Упрегните краве у кола а њихову телад одведите од њих кући. ⁸ Затим узмите Ковчег Господњи и ставите га на кола, а предмете од злата, које му враћате као жртву за преступ ставите у ковчежић поред њега. Онда га пошаљите нека иде. ⁹ Ако видите да иде према своме месту, горе у Вет-Семес, то нам је он учинио ово велико зло, а ако не пође, знаћемо да нас то није ударила његова рука, него нам се ово догодило случајно.“

¹⁰ Ураде они тако. Доведу две краве дојилице, упрегну их у кола а њихову телад задрже кући. ¹¹ Ковчег Господњи ставе на кола заједно с ковчежићем у коме су били златни мишеви и ликови њихових чирева. ¹² Краве су кренуле право према Вет-Семесу. Ишле су једним путем и мукале, не скрећући ни десно ни лево. Филистејски кнезови су их пратили све то границе Вет-Семеса.

¹³ А мештани Вет-Семеса жели су пшеницу у долини. Подигавши поглед угледали су Ковчег, па су се радовали што га виде. ¹⁴ Кола су дошла у поље Исуса Ветсемешанина, и зауставила се код једног великог камена. Тада су исцепали дрва од кола, па су принели краве као свеспалницу Господу. ¹⁵ Левити су спустили Ковчег Господњи, а ковчежић са предметима од злата су ставили на онај велики камен. Тог су дана становници Вет-Семеса приносили Господу жртве свеспалнице и друге жртве. ¹⁶ Петорица филистејских кнезова су то видели, па су се истог дана вратили у Акарон.

¹⁷ Ово су златни чиреви што су их Филистејци вратили као жртву за преступ, за Господа: један за Азот, један за Газу, један за Аскалон, један за Гат, и један за Акарон. ¹⁸ Златних мишева је било према броју свих филистејских градова који су припадали петорици филистејских кнезова, од утврђених градова до неограђених села. Велики камен на пољу Исуса Ветсемешанина на који су положили Ковчег Господњи стоји тамо све до данас.

Прича о сејачу

⁴ Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: ⁵ „Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. ⁶ Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. ⁷ Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. ⁸ Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“

Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“

Зашто Исус говори у причама

⁹ Његови ученици су га питали за значење приче. ¹⁰ Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да

¹¹ А ево шта прича значи: семе је Божија реч. ¹² Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. ¹³ Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. ¹⁴ Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. ¹⁵ А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.