Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
34 Затим је Самуило отишао у Раму, а Саул се вратио својој кући у Геву Саулову.
35 Самуило није више видео Саула до дана своје смрти. Самуило је жалио за Саулом, јер се Господ покајао што је поставио Саула за цара над Израиљем.
Давидово помазање
16 Господ рече Самуилу: „Докле ћеш жалити за Саулом кад сам га ја одбацио као цара над Израиљем? Напуни уљем свој рог и пођи; шаљем те к Јесеју у Витлејем, јер сам изабрао за цара једног од његових синова.“
2 Самуило упита: „Како да идем? Саул ће ме убити ако чује.“
Господ рече: „Поведи са собом једну јуницу, па реци: ’Дошао сам да принесем Господу жртву.’ 3 Затим позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти обзнанити шта даље да чиниш. Помазаћеш ми онога кога ти покажем.“
4 Самуило је учинио што му је Господ рекао, па је отишао у Витлејем. Дрхтећи од страха градске старешине су му пошле у сусрет. Упитали су га: „Долазиш ли у миру?“
5 Он одговори: „Да, у миру. Дошао сам да принесем жртву Господу. Зато се посветите и дођите са мном на приношење жртве.“ Посветио је и Јесеја и његове синове и позвао их на приношење жртве.
6 Кад су дошли, Самуило је видео Елијава и помислио: „Јамачно пред Господом стоји његов помазаник!“
7 Али Господ рече Самуилу: „Не гледај на његов изглед и на висину његовог раста, јер сам га одбацио. Господ не гледа као што човек гледа. Човек гледа на спољашњост, а Господ гледа на срце.“
8 Јесеј позва Авинадава и доведе га пред Самуила, а он рече: „Господ није изабрао ни овога.“ 9 Јесеј је, затим, довео Шаму, али Самуило рече: „Ни овога Господ није изабрао.“ 10 Јесеј је довео свих седам синова пред Самуила, али Самуило рече Јесеју: „Господ није изабрао ни једног од ових.“ 11 Самуило упита Јесеја: „Јесу ли то сви младићи?“
Јесеј одговори: „Остао је још најмлађи. Ено га, чува овце.“
Самуило рече Јесеју: „Пошаљи по њега, јер нећемо седати за сто док он не дође.“
12 Јесеј посла по њега и доведе га. Момак је био румених образа, лепих очију и лепог изгледа.
Господ рече: „Устани и помажи га: то је тај!“
13 Самуило је узео рог с уљем и помазао га усред његове браће. Дух Господњи је обузео Давида од тог дана. Затим је Самуило устао и вратио се у Раму.
Хоровођи. Псалам Давидов.
20 Нека те Господ услиши у дан невоље,
нека те име Бога Јаковљевог штити.
2 Нека ти пошаље помоћ из Светиње,
са Сиона нека те подупре.
3 Нека се сети свих твојих приноса,
и свеспалницу твоју нека прими. Села
4 Нека ти да̂ што ти срце хоће,
и сваку замисао твоју нека испуни.
5 А ми ћемо клицати ради твог спасења,
и у име Бога нашега дизати заставе.
Нека Господ испуни све твоје молбе.
6 Сада знам да Господ спасава свога помазаника,
и услишава га са свог светог неба,
силним спасењем своје деснице.
7 Једни се хвале колима, други коњима,
а ми именом Господа, Бога нашега.
8 Они посрћу и падају,
ми се дижемо и стојимо.
9 Господе, спаси цара,
услиши нас када призовемо!
6 Зато смо увек пуни поуздања, иако знамо да док год живимо у кући тела, далеко смо од Господа. 7 Живимо, наиме, по вери, а не по гледању. 8 Испуњени, дакле, овим поуздањем, најрадије бисмо изашли из тела и настанили се код Господа. 9 Зато се трудимо да му угодимо, било да смо већ код куће или у туђини. 10 Јер сви ми морамо да се појавимо пред Христовим судом, да свако прими плату за оно што је за живота чинио у телу, било добро или зло.
Служба откупљења
11 И пошто знамо за страх Господњи, уверавамо људе. Бог нас потпуно познаје, а надам се да нас познаје и ваша савест. 12 Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо разлог да се поносите нама, и да имате одговор за оне који се размећу пред другима, а у срцу нису такви. 13 Јер ако нисмо присебни, то је ради Бога, а ако смо при себи, то је ради вас.
14 Христова љубав нас обузима, јер смо дошли до уверења да је један умро за све, што значи да су сви умрли. 15 Христос је умро за све, да живи не живе више за себе, него за њега који је умро и ускрснуо за њих.
16 Тако од сада ни о коме не судимо по људским мерилима. Ако смо и судили о Христу по људским мерилима, сада то више не чинимо. 17 Дакле, ако је ко у Христу, он је ново створење; старо је прошло, а ново је, ево, настало.
Прича о семену које расте
26 Исус је такође рекао: „Царство Божије је слично човеку који је посејао семе на својој њиви. 27 Он леже ноћу и устаје дању, а семе ниче и расте ни са̂м не зна како. 28 Земља сама по себи чини да доноси род. Прво се појави стабљика, затим клас, онда клас пун жита. 29 А када усев сасвим дозри, човек брже-боље узима срп у руке, јер је жетва приспела.“
Прича о горушичином зрну
30 Исус поново прозбори: „С чим ћемо упоредити Царство Божије? Каквом причом да га објаснимо? 31 Оно је слично горушичином зрну, најмањем од свих која се сеју у земљу. 32 Али када се посеје, израста и постаје веће од свег осталог растиња, па развија толико велике гране да се под његовом сенком гнезде птице небеске.“
33 Исус је народу приповедао много оваквих прича, онолико колико су могли да разумеју. 34 Без прича им ништа није говорио. Ипак, својим ученицима је све објашњавао када су били сами.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.