Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Хоровођи. Псалам Давидов.

Саул подиже Израиљце на устанак

13 Саулу је било тридесет^[a] година кад је постао цар, а владао је четрдесет^[b] две године над Израиљем.

² Саул је изабрао себи три хиљаде Израиљаца. Две хиљаде их је било са Саулом у Михмасу, и у горју Ветиља, а хиљаду их је било са Јонатаном у Гаваји Венијаминовој. Остали народ је послао својим кућама.

³ А Јонатан је побио филистејски војни табор у Гаваји. Филистејци су чули за то. Тада је Саул заповедио да затрубе у рог по целој земљи, поручивши: „Нека чују ово Јевреји!“ ⁴ Кад је сав Израиљ чуо то, рекли су: „Саул је побио филистејски војни табор, па су Филистејци омрзли Израиљце. Народ се у Гилгалу окупио око Саула.“

⁵ Филистејци су се окупили да ратују против Израиља. Имали су тридесет хиљада бојних кола, шест хиљада коњаника, и војску тако бројну као песак на морској обали. Изашли су и утаборили се код Михмаса, источно од Вет-Авена. ⁶ Кад су Израиљци видели да су се нашли у неприлици, јер је војска била притешњена, народ се посакривао у пећине, жбуње, међу стене, у трапове и јаме. ⁷ Неки Јевреји су чак прешли преко Јордана, у Гадову и Галадову земљу.

Бог одбацује Саула као цара

Саул је још био у Галгалу, а сав је народ, који је ишао за њим, дрхтао од страха. ⁸ Саул је чекао седам дана, према року који је Самуило одредио. Али како Самуило није дошао у Галгал, народ је почео да се разилази од Саула. ⁹ Тада Саул рече: „Донесите ми жртву свеспалницу и жртве мира.“ Тако је принео жртву свеспалницу.

¹⁰ Тек што је довршио приношење жртве свеспалнице, дође Самуило. Саул му пође у сусрет да га поздрави. ¹¹ Самуило му рече: „Шта си то урадио?“ Саул му одговори: „Видео сам да се народ разилази од мене; ти ниси дошао до одређеног дана, а Филистејци се окупили код Михмаса. ¹² Тада сам рекао у себи: ’Сада ће Филистејци сићи на мене у Галгал, а ја се још нисам помолио Господу за наклоност.’ Зато сам се одважио и принео жртву свеспалницу.“

¹³ Самуило му рече: „Лудо си поступио што ниси одржао заповести које ти је дао Господ, Бог твој! Иначе би Господ сада утврдио твоје царство над Израиљем довека. ¹⁴ Стога се твоје царство неће одржати. Господ је потражио човека по свом срцу и поставио га за владара над својим народом, јер ти ниси одржао што ти је Господ заповедио.“

¹⁵ Самуило је устао и отишао из Галгала у Гавају Венијаминову. А Саул је побројио народ који је остао с њим; било их је око шест стотина људи.

Прича о сејачу

4 Исус је поново почео да поучава поред језера. Око њега се окупило толико света, да је морао да уђе у једну лађицу седећи на језеру, док је сав онај свет био на обали, уз језеро. ² Он их је онда поучавао многим стварима служећи се причама. Овако им је излагао своје учење: ³ „Слушајте! Изађе сејач да сеје. ⁴ Али, како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. ⁵ Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. ⁶ Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. ⁷ Нека зрна су, опет, пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке, те оне нису донеле род. ⁸ Ипак, нека зрна су пала на добру земљу, па су исклијала, узрасла и донела род: нека зрна тридесетоструко, нека шездесетоструко, а нека стоструко.“

⁹ Онда Исус рече: „Ко има уши, нека слуша!“

Исус тумачи причу о сејачу

¹⁰ Када је Исус остао са̂м, Дванаесторица и они око њега, су затражили од њега да им протумачи приче. ¹¹ Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајну Царства Божијег, а осталима се све говори у причама:

¹³ Исус их затим упита: „Зар не разумете ову причу? Како ћете разумети све остале приче?“ ¹⁴ Сејач сеје Божију реч. ¹⁵ Неки људи су као зрневље посејано крај пута; тек што чују реч, истог трена долази Сатана и односи реч која је посејана у њима. ¹⁶ Други су опет као зрневље посејано на каменитом тлу. Они, када чују реч, одмах је са радошћу прихватају, ¹⁷ али пошто реч није ухватила корена у њима, бивају непостојани. Кад настане невоља или прогонство због речи, они одмах отпадају. ¹⁸ Неки су као зрневље посејано у трње. То су они који слушају реч, ¹⁹ али бриге за овоземаљске ствари, заводљивост богатства и жудње за другим стварима долазе и угуше реч, те остаје без плода. ²⁰ А зрневље које је посејано на добро тле, то су они који слушају реч, прихватају је и доносе плод: једни тридесетоструко, други шездесетоструко, а неки стоструко.