Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Давиду јављају за Саулову погибију

1 Након Саулове смрти, Давид се вратио пошто је поразио Амаличане. Давид је остао у Сиклагу два дана.

Давид жали за Саулом и Јонатаном

¹⁷ Тада је Давид испевао тужбалицу за Саулом и његовим сином Јонатаном. ¹⁸ Рекао је Јудејцима да науче „Песму о луку“, која је записана у Књизи Праведника.

Песма поклоничка.

⁷ Па, пошто у свему обилујете, у вери, у речи, у знању, у сваковрсној ревности, као и у љубави према нама, обилујте и у овом делу милости.

⁸ Ово вам не заповедам, него проверавам искреност ваше љубави, поредећи је с ревношћу других. ⁹ Ви, наиме, знате за милост Господа нашега Исуса Христа, да је он, иако богат, постао сиромах ради вас, да би ви његовим сиромаштвом постали богати.

¹⁰ Што се тиче ове ствари, мислим да вама и приличи да довршите оно што сте сами започели прошле године. Ви, наиме, не само да сте то учинили, него сте и желели да учините. ¹¹ Сада довршите то дело! Учините онако како сте желели, сходно својим могућностима. ¹² Јер, ако је присутна добра воља, онда је и ваш дар добродошао; свакако, не на основу онога што немате, него на основу онога што имате.

¹³ Ипак, не желим да нечије олакшице постану ваш терет, него да влада једнакост. ¹⁴ Ваше садашње изобиље треба да покрије њихову оскудицу, да би њихово изобиље једном покрило вашу оскудицу. Тако ће бити једнакост. ¹⁵ Као што је написано:

Јаирова ћерка и исцељење болесне жене

²¹ Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, ²² приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. ²³ Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ ²⁴ Исус пође за њим.

Много народа је ишло за њим гурајући га. ²⁵ Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. ²⁶ Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. ²⁷ Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. ²⁸ Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ ²⁹ Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. ³⁰ Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“

³¹ Његови ученици му одговорише: „Видиш и са̂м колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ ³² Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. ³³ Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. ³⁴ Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“

³⁵ Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“

³⁶ Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ ³⁷ Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. ³⁸ Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. ³⁹ Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ ⁴⁰ Они су му се, пак, подсмевали.

Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. ⁴¹ Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) ⁴² Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. ⁴³ Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.