Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Давида помазују за цара

5 Сва су племена Израиљева дошла к Давиду у Хеврон и рекла му: „Ево, ти си наше тело и крв. ² Па и раније, кад је Саул био цар над нама, ти си водио Израиља у походе. И теби је Господ рекао: ’Ти ћеш бити пастир моме народу, Израиљу; ти ћеш бити владар Израиљу.’“

³ Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон па су склопили савез са царем Давидом, у Хеврону пред Господом, и помазали Давида за цара над Израиљем.

⁴ Давиду је било тридесет година кад је постао цар, а владао је четрдесет година. ⁵ У Хеврону је владао седам година и шест месеци над Јудом, а у Јерусалиму је владао тридесет три године над свим Израиљем и Јудом.

⁹ Давид се настанио у тврђави коју је назвао Давидов град. Давид је зидао свуда наоколо, од Милона^[a] према унутра. ¹⁰ Давид је постајао све моћнији, јер је Господ, Бог над војскама, био с њим.

Песма. Псалам потомака Корејевих.

² Знам једног човека у Христу, који је пре четрнаест година био узнет на треће небо. Да ли је то било у телу или изван тела, то не знам. Једино Бог то зна. ³ Знам да је тај човек, са̂м Бог зна да ли је то било у телу или изван тела, ⁴ био узнет у рај и да је чуо тајне ствари, о којима људске усне не смеју говорити.

⁵ Таквим човеком ћу се хвалити, а не собом, осим својим слабостима. ⁶ Наиме, ако бих и хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Ипак, ја се клоним тога, да неко не би мислио више о мени од онога што на мени види или од мене чује.

⁷ А да се не бих узохолио због изванредних откривења, дат ми је трн у тело, Сатанин посланик, да ме удара. ⁸ Три пута сам молио Господа да га уклони од мене, ⁹ али ми је Господ рекао: „Довољна ти је моја милост, јер се моја сила остварује у слабости.“ Зато ћу се најрадије хвалити својим слабостима, да сила Христова живи у мени. ¹⁰ Стога, Христа ради, уживам у слабостима, увредама, невољама, прогонствима, и тешкоћама. Јер, када сам слаб, онда сам јак.

Исус у Назарету

6 Исус је отишао одатле и вратио се у своје завичајно место у пратњи својих ученика. ² Када је дошла субота, почео је да поучава у синагоги. Многи слушатељи су били изненађени. Говорили су: „Откуд овај то зна? Где ли је стекао такву мудрост? На који начин он чини чуда? ³ Зар он није дрводеља, син Маријин? Нису ли његова браћа: Јаков, Јосија, Јуда и Симон? Зар његове сестре не живе овде?“ Зато га нису прихватили.

⁴ Исус им је онда рекао: „Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.“ ⁵ Зато тамо није могао да учини ниједно чудо, осим што је исцелио неколико болесника полажући руке на њих. ⁶ Био је зачуђен њиховим неверовањем.

Исус шаље Дванаесторицу

Онда је отишао одатле и поучавао по околним селима. ⁷ Исус је затим сазвао Дванаесторицу и слао их двојицу по двојицу, дајући им моћ над нечистим духовима.

⁸ Заповедио им је да не узимају са собом ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, осим једнога штапа: ⁹ „Обујте само сандале, и не носите са собом два пара одеће.“ ¹⁰ Рекао им је још: „У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. ¹¹ А ако вас неко место не прими, нити жели да вас саслуша, удаљите се оданде и отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“

¹² Ученици су отишли и проповедали људима да се покају за своје грехе. ¹³ Изагнали су многе зле духове, помазивали уљем многе болеснике и оздрављали их.