Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Псалам Давидов.
24 Господу припада земља и све што је на њој,
свет и сви који живе на њему.
2 Јер он га је утемељио на морима,
на водама га основао.
3 Ко ће да се успне на гору Господњу?
Ко ће да стане на свето место његово?
4 Онај коме су руке недужне,
човек који има срце без мане,
чија душа не следи испразност,
и који се не заклиње лажно.
5 Он ће пожњети благослов од Господа,
и праведност од Бога, свог Спаситеља.
6 Такав је нараштај оних који га траже,
који траже лице твоје, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните, о, врата, своје надвратнике,
дигните се, двери вечне,
да уђе Цар славе.
8 Ко је тај Цар славе?
Господ јак и јуначан,
Господ силан у боју.
9 Дигните, о, врата, своје надвратнике,
дигните се, двери вечне,
да уђе Цар славе.
10 Ко је тај Цар славе?
Господ над војскама,
он је тај Цар славе. Села
Одлазак са Синаја
11 Двадесетог дана, другог месеца, друге године, облак се подигао са Пребивалишта сведочанства, 12 па су Израиљци кренули из Синајске пустиње идући од места до места. Облак се зауставио у Фаранској пустињи. 13 Тако су по први пут кренули на пут по Господњој заповести даној преко Мојсија.
14 Прво је кренула застава Јудиног табора, по својим војскама, на челу са Насоном, сином Аминадавовим. 15 Над војском Исахаровог племена био је Натанаило, син Согаров. 16 Над војском Завулоновог племена био је Елијав, син Хелонов. 17 Кад је Пребивалиште било растављено, Гирсонови и Мераријеви потомци су понели Пребивалиште.
18 Затим је кренула застава Рувимовог табора, на челу са Елисуром, сином Седијуровим. 19 Над војском Симеуновог племена био је Саламило, син Сурисадајев. 20 Над војском Гадовог племена био је Елисаф, син Деуелов. 21 Тада су Катови потомци кренули носећи свете ствари. Светилиште је било подигнуто пре него што су стигли.
22 Затим је кренула застава Јефремовог табора по својим војскама, на челу са Елисамом, сином Амијудовим. 23 Над војском Манасијиног племена био је Гамалило, син Фадасуров 24 Над војском Венијаминовог племена био је Авидан, син Гадеонијев.
25 Онда је, као пратећа стража свих табора, кренула застава Дановог табора, по својим војскама. Над њиховом војском био је Ахијезер, син Амисадајев. 26 Над војском Асировог племена био је Фагаило, син Ехранов. 27 Над војском Нефталимовог племена био је Ахиреј, син Енанов. 28 То је био ред по коме су Израиљци путовали, кад су кретали по својим четама.
29 Мојсије рече своме тасту Ховаву, сину Рагуила Мадијанца: „Путујемо на место за које је Господ рекао: ’Вама ћу га дати.’ Пођи с нама и чинићемо ти добро, јер је Господ обећао добро Израиљу.“
30 Он му одговори: „Нећу поћи, него ћу се вратити у своју земљу и у свој род.“
31 Мојсије му рече: „Молим те, немој да нас оставиш; ти, наиме, знаш где да се утаборимо у пустињи, па ћеш нам бити попут очију. 32 Ако пођеш с нама, што год добро Господ учинио нама, исто добро ћемо учинити теби.“
33 Тако су са Горе Господње кренули на тродневни пут. Испред њих је ишао Ковчег Господњег савеза та три дана пута, да им нађе место за одмор. 34 Облак Господњи је дању био над њима кад би полазили из табора.
35 Кад је Ковчег полазио, Мојсије је говорио:
„Устани, Господе,
нека се разиђу твоји душмани!
Нека се разбеже пред тобом они што те мрзе!“
36 А кад се заустављао, говорио је:
„Врати се, Господе,
међу Израиљеве хиљаде!“
Рођење Јована Крститеља
57 Дође време да Јелисавета роди, и она роди сина. 58 Њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ био веома милостив, па су се радовали са њом.
59 Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име – Захарија, 60 али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“
61 Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“
62 Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове. 63 Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили. 64 Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога. 65 Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје. 66 Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим.
67 А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:
68 „Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
што дође међу свој народ и откупи га.
69 Подиже нам силнога Спаситеља,
од рода Давидова, слуге свога,
70 како обећа давно
преко својих светих пророка:
71 да нас спасе од наших душмана
и од руку оних који нас мрзе;
72 да ће исказати милост прецима нашим
и сетити се свога светог савеза,
73 по заклетви датој праоцу нашем Авра̂му,
да ће нам дати:
74 да му без страха служимо,
од душманске руке избављени,
75 живећи свето и праведно
пред њим у све дане наше.
76 А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’,
јер ћеш ићи пред Господом
да припремиш путеве за њега.
77 Ти ћеш довести до спознаје његов народ
да је спасење у опроштењу њихових греха,
78 по милостивом срцу Бога нашега,
од којег ће нам доћи[a] светлост зоре са висине,
79 да обасја оне што живе у тами
и под сенком смрти бораве,
и да наше стопе на пут мира усмери.“
80 Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.