Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

³⁴ Potom je Samuel otišao u Ramu, a Šaul se vratio kući u Gibeu, koja se naziva Gibea Šaulova. ³⁵ Sve do svoje smrti Samuel više nije vidio Šaula. Tugovao je zbog njega.

A BOGU je bilo žao što je Šaula postavio za kralja Izraela.

Samuel ide u Betlehem

16 BOG je rekao Samuelu: »Dokle ćeš tugovati za Šaulom? Odbacio sam ga kao kralja Izraela. Napuni sad svoj rog^[a] uljem i kreni na put. Šaljem te kod Jišaja u Betlehem. Jednog od njegovih sinova izabrao sam sebi za kralja.«

² »Kako da idem?« pitao je Samuel. »Ako Šaul sazna za to, ubit će me.«

»Uzmi sa sobom junicu i reci da si došao prinijeti žrtvu BOGU«, odgovorio je BOG. ³ »Pozovi Jišaja na prinošenje žrtve. Pokazat ću ti što trebaš činiti. Pomazat ćeš onoga kojeg ti pokažem.«

⁴ Samuel je postupio kako mu je odredio BOG.

Otišao je u Betlehem. Starješine grada drhtali su od straha pri susretu s njim. Pitali su ga: »Dolaziš li u miru?«

⁵ »Dolazim u miru«, odgovorio je Samuel. »Došao sam prinijeti žrtvu BOGU. Očistite se i pridružite mi se na prinošenju žrtve.«

Samuel je posvetio Jišaja i njegove sinove. Potom ih je pozvao da se pridruže obredu žrtvovanja.

⁶ Kad su stigli, Samuel je uočio Eliaba. Pomislio je: »Sigurno je on taj kojeg je odabrao BOG.«

⁷ No BOG je rekao Samuelu: »Ne gledaj na izgled niti na visinu njegovog stasa. Nije on taj. BOG ne gleda kao čovjek. Čovjek gleda vanjštinu, a BOG gleda u srce.«

⁸ Jišaj je tada pozvao Abinadaba i doveo ga pred Samuela.

No Samuel je rekao: »Ni on nije taj kojeg je BOG odabrao.«

⁹ Tada je Jišaj izveo Šamu, no Samuel je rekao: »BOG nije odabrao ni njega.«

¹⁰ Jišaj je tako pred Samuela izveo sedmoricu svojih sinova, no Samuel mu je rekao: »BOG nije odabrao ni jednoga od njih.«

¹¹ Zatim je Samuel upitao Jišaja: »Jesu li ovo svi tvoji sinovi?«

»Imam još najmlađeg«, odgovorio je Jišaj, »ali on čuva ovce.«

A Samuel je nato odgovorio: »Pošalji po njega. Nećemo sjedati za stol dok ne dođe.«

¹² Poslali su po najmlađega i doveli ga. Imao je lijepe oči. Izgledao je zdravo^[b] i lijepo.

BOG je progovorio Samuelu: »Ustani i pomaži ga! To je on.«

¹³ Samuel je uzeo rog s uljem i pomazao Davida pred njegovom braćom. Davida je snažno obuzeo BOŽJI duh i od tada je uvijek bio na njemu.

A Samuel se vratio u Ramu.

Molitva za kralja prije bitke

Voditelju zbora. Davidova pjesma.

⁶ Tako smo uvijek puni pouzdanja. Znamo da smo udaljeni od Gospodina dokle god živimo u ovom tijelu. ⁷ Živimo prema onome što vjerujemo, a ne prema onome što vidimo. ⁸ Zato i kažem da smo puni pouzdanja. Mi želimo napustiti svoje tijelo i otići živjeti s Gospodinom. ⁹ Zbog toga je želja našeg srca ugoditi mu, bez obzira na to živimo li ovdje—u tijelu—ili tamo s njim. ¹⁰ Svi se mi moramo pojaviti na sudu pred Kristom. Svatko od nas primit će plaću za ono što je činio dok je bio u svome zemaljskom tijelu—bilo dobro ili zlo.

Pomirite ljude s Bogom!

¹¹ Budući da znamo što znači bojati se Gospodina, uvjeravamo ljude. Bog nas potpuno poznaje, ali ja se nadam da nas i vi potpuno poznajete. ¹² Mi se ne želimo ponovo dokazivati pred vama. Želimo vam pružiti priliku da budete ponosni na nas. Tako ćete odgovoriti onima koji se ponose onim što se vidi, a ne onim što im je u srcu. ¹³ Ako zvučimo kao da smo ludi, to je radi Boga. Ako smo zdrave pameti, to je radi vas.

¹⁴ Tako postupamo zbog Kristove ljubavi koja nama upravlja jer smo shvatili da, ako je jedan čovjek umro za sve ljude—onda su svi umrli. ¹⁵ On je umro za sve da oni koji žive, ne žive više za sebe, nego za njega koji je umro i uskrsnuo od mrtvih radi njih.

¹⁶ Zbog toga od sada ne gledamo ni na koga po ljudskim mjerilima. I premda smo nekada gledali Krista na taj način, ipak ga sada više ne gledamo tako. ¹⁷ Stoga, ako je netko u Kristu, postao je novo biće. Staro je nestalo, a novo je nastalo.

Sjeme koje samo raste

²⁶ Rekao je i ovo: »Božje je kraljevstvo poput čovjeka koji posije sjeme u zemlju. ²⁷ Bez obzira na to spava li čovjek ili ustaje, noću i danju sjeme niče i raste—a da on ne zna kako. ²⁸ Zemlja proizvodi plodove sama po sebi—najprije stabljiku, zatim klas, a onda zrnje. ²⁹ Kad je zrnje zrelo, odmah se žanje jer je došlo vrijeme žetve.«

Usporedba o sjemenu gorušice

(Mt 13,31-32.34-35; Lk 13,18-19)

³⁰ Isus je rekao i ovo: »Što da kažem, kakvo je Božje kraljevstvo? Kakvu usporedbu da upotrijebim da ga objasnim? ³¹ Ono je poput sjemena gorušice koje je najmanje od sveg sjemenja na Zemlji. ³² Ali kada se posije, i ono naraste, postaje najveće od svega vrtnog bilja. Ima tako velike grane da ptice mogu graditi gnijezda u njegovoj sjeni.«

³³ Isus se koristio mnogim sličnim usporedbama da bi ih poučio. Govorio im je onoliko koliko su mogli razumjeti. ³⁴ Uvijek je poučavao služeći se usporedbama, ali kad je bio samo sa svojim učenicima, sve im je objašnjavao.