Beginning

Samson u gradu Gazi

16 Jednom je Samson otišao u grad Gazu. Ondje je vidio prostitutku i odlučio provesti noć s njom.

² Stanovnicima je Gaze bilo dojavljeno: »Samson je došao u grad!«

Tada su opkolili grad i cijelu noć čekali u zasjedi na gradskim vratima. Tijekom noći nisu poduzimali ništa. U zoru su planirali napasti Samsona.

³ No on je ležao samo do ponoći. U ponoć je ustao, primio gradska vrata i izvalio ih zajedno s držačima i metalnim šipkama. Stavio ih je na ramena i odnio na vrh jednog brda, na putu prema gradu Hebronu.

Samson i Delila

⁴ Nakon ovih događaja, zaljubio se u ženu iz doline Sorek. Zvala se Delila.

⁵ Filistejski su vladari došli k njoj i rekli: »Nagovori ga da ti otkrije u čemu je tajna njegove snage. Saznaj kako ga možemo svladati i svezati. Tako ćemo ga pokoriti. Ako to učiniš, svaki od nas dat će ti tisuću i sto srebrnjaka^[a].«

⁶ Delila je pitala Samsona: »Molim te, reci mi u čemu je tajna tvoje snage? Kako bi te netko mogao svezati i onesposobiti?«

⁷ Samson joj je odgovorio: »Kad bi me netko svezao sedmerim novim tetivama za lûk^[b], bio bih nemoćan kao bilo koji drugi čovjek.«

⁸ Tada su filistejski vladari donijeli sedam novih tetiva za lûk, koje se još nisu osušile. Delila je njima svezala Samsona.

⁹ Dok su u drugoj sobi ljudi čekali u zasjedi, povikala je: »Samsone, dolaze Filistejci!«

No on je raskinuo tetive, kao da su niti koje izgaraju u plamenu. Tajna njegove snage nije bila otkrivena.

¹⁰ Delila je tada rekla Samsonu: »Prevario si me. Lagao si. A sad mi, molim te, reci kako te netko može svezati.«

¹¹ »Kad bi me vezali novim konopima koji još nisu korišteni«, rekao je on, »postao bih slab kao bilo koji drugi čovjek.«

¹² Delila je uzela nove konope i svezala ga. Dok su u drugoj sobi ljudi čekali u zasjedi, povikala je: »Samsone, dolaze Filistejci!«

Ali on je pokidao konope sa svojih ruku kao da su konci.

¹³ Delila je rekla Samsonu: »Dosad si me varao i govorio mi laži. A sad mi reci kako te netko može svezati.«

»Kad bi sedam pletenica^[c] moje kose utkala u spravu za tkanje«, rekao joj je, »postao bih slab kao bilo koji drugi čovjek.«

¹⁴ Dok je Samson spavao, Delila je sedam pletenica njegove kose utkala u spravu za tkanje. Viknula je: »Samsone, dolaze Filistejci!«

No on se probudio i oslobodio kosu iz sprave za tkanje.

¹⁵ Delila mu je tada rekla: »Kako možeš reći da me voliš, kad mi nisi otvorio svoje srce? Tri puta si me prevario, a još uvijek mi nisi rekao u čemu je tajna tvoje velike snage.«

¹⁶ Dosađivala je i nagovarala ga iz dana u dan. A onda mu je bilo svega dosta jer se osjećao izmoren do smrti. ¹⁷ Povjerio joj se: »Britva nikad nije dotakla moju kosu. Posvećen sam Bogu još od majčine utrobe. Kad bi me netko ošišao na ćelavo, snaga bi me napustila. Postao bih slab poput svakog drugoga čovjeka.«

¹⁸ Shvativši da joj se iskreno povjerio, Delila je poručila filistejskim vladarima: »Dođite još jedanput. Otkrio mi je svoju tajnu.«

Tada su filistejski vladari došli i donijeli joj ranije ugovoreni novac. ¹⁹ Uspavala je Samsona na svom krilu i pozvala jednog čovjeka da mu s glave odreže sedam pletenica. Tako je Samson onemoćao i napustila ga je snaga.

²⁰ Ona je povikala: »Samsone, dolaze Filistejci!«

On se probudio. Pomislio je da će se izvući kao i mnogo puta prije. No nije znao da ga je napustio BOG.

²¹ Filistejci su ga uhvatili, iskopali mu oči i odveli u grad Gazu. Okovali su ga brončanim lancima i dali mu da u zatvoru gura mlinski kamen i melje žito. ²² No kosa je na njegovoj glavi počela ponovo rasti.

Samsonova smrt

²³ Filistejski su se vladari okupili da bi prinijeli veliku žrtvu svome bogu Dagonu i proveselili se.

Govorili su: »Naš nam je bog predao našega neprijatelja Samsona.«

²⁴ Kad je narod vidio Samsona, slavili su svog boga. Govorili su: »Naš nam je bog predao našeg neprijatelja koji nam je opustošio zemlju i pobio mnogo ljudi.«

²⁵ Zavladalo je dobro raspoloženje pa su povikali: »Pozovite Samsona! Neka nas zabavlja!«

Iz zatvora su doveli vezanog Samsona, a on je pred njima morao plesati.

Zatim su ga postavili između stupova Dagonovog hrama. ²⁶ Mladiću, koji ga je vodio za ruku, Samson je rekao: »Daj mi da opipam stupove na kojima stoji hram. Želim se na njih nasloniti.«

²⁷ Hram je bio pun muškaraca i žena. Svi su filistejski vladari bili ondje. Na krovu hrama bilo je oko tri tisuće muškaraca i žena koji su se ondje izrugivali Samsonu.

²⁸ Samson je zavapio BOGU za pomoć: »Gospodaru BOŽE, sjeti me se. Molim te, daj mi snage još samo ovaj put. O Bože, daj mi da se osvetim Filistejcima za svoje oči.«

²⁹ Samson se oslonio o dva središnja stupa na kojima je stajao hram. Desnom se rukom odupro o jedan, a lijevom o drugi stup. ³⁰ Povikao je: »Daj mi da umrem s Filistejcima!«

Gurnuo je stupove svom snagom i hram se srušio na vladare i sav okupljeni narod. Tako je Samson više ljudi ubio umirući nego za svoga života.

³¹ Njegova su braća i cijela njegova obitelj došli preuzeti tijelo. Odnijeli su ga i pokopali u grobnici njegovog oca Manoaha, koja je između gradova Sore i Eštaola.

Samson je bio sudac u Izraelu dvadeset godina.

Mikini idoli

17 U Efrajimovom je gorju živio čovjek po imenu Mika. ² Rekao je svojoj majci: »Sjećaš li se onih tisuću i sto srebrnjaka^[d] koji su ti bili ukradeni? Čuo sam te kad si izrekla kletvu zbog njih. Ti su srebrnjaci kod mene. Ja sam ih uzeo.«

Njegova je majka uzvratila: »BOG te blagoslovio, sine moj!«

³ Mika je vratio majci srebrnjake, a ona je rekla: »Ovo srebro posvećujem BOGU. Dat ću ga svome sinu za izradu kipa od lijevanog srebra. Zato ga sada, sine, predajem tebi.«

⁴ Tako je Mika vratio srebrnjake majci, a ona je uzela dvjesto srebrnjaka. Dala ih je srebrnaru koji je od njih izlio srebrni kip. Kip je stajao u Mikinoj kući. ⁵ Mika je imao svetište za štovanje idola. Napravio je svećenički prsluk^[e] i kućne idole. Jednog je od svojih sinova postavio za svećenika. ⁶ U to vrijeme Izrael nije imao kralja pa je svatko činio što je sâm mislio da je ispravno.

⁷ Jedan mladić, Levit iz grada Betlehema u Judi, koji je živio među ljudima iz Judinog plemena, ⁸ napustio je Betlehem u potrazi za mjestom gdje bi se nastanio. Put ga je naveo u Efrajimovo gorje i u Mikinu kuću.

⁹ Mika ga je upitao: »Odakle dolaziš?«

»Ja sam Levit iz Betlehema u Judi«, odgovorio je mladić. »Tražim mjesto gdje bih se mogao nastaniti.«

¹⁰ »Ostani kod mene«, rekao mu je Mika. »Budi mi kao otac i svećenik. Dat ću ti deset srebrnjaka godišnje, odijelo i hranu.«

Levit je pristao. ¹¹ Složio se da ostane živjeti kod Mike. Bio mu je poput sina. ¹² Mika je postavio Levita za svećenika. Mladić je tako postao svećenik i živio je u njegovoj kući.

¹³ Tada je Mika rekao: »Sad znam da će BOG biti dobar prema meni jer imam Levita za svećenika.«

Pleme Dan osvaja grad Laiš

18 U ono vrijeme Izrael nije imao kralja. Ljudi iz plemena Dan tražili su zemlju koju bi naselili. Naime, još im nije bila dodijeljena zemlja kao ostalim izraelskim plemenima. ² Danovi su potomci iz cijeloga svog plemena odabrali petoricu sposobnih ratnika iz Sore i Eštaola pa su ih poslali u izviđanje i istraživanje zemlje.

Rekli su im: »Idite i istražite zemlju!«

Oni su otišli u Efrajimovo gorje. Došli su do Mikine kuće i ondje prenoćili.

³ Kad su bili blizu Mikine kuće, prepoznali su glas mladoga Levita. Svratili su i pitali ga: »Tko te doveo ovamo? Što radiš ovdje? Zašto si tu?«

⁴ Levit im je ispričao kako je Mika s njim postupio. Rekao je: »Mika me unajmio i postao sam njegov svećenik«.

⁵ Tada su mu rekli: »Molimo te, pitaj Boga za nas. Želimo znati hoće li naš pothvat biti uspješan«.

⁶ »Idite u miru«, odgovorio je svećenik. »BOG pazi na vaš pothvat.«

⁷ Mala je skupina od petorice ljudi nastavila svoj put. Stigli su u grad Laiš. Ljudi su ondje živjeli u sigurnosti, pod vladavinom Sidonaca. U gradu je bilo mirno i tiho te su imali svega i uživali u blagostanju. Živjeli su daleko od Sidonaca i nisu imali nikakve obveze prema drugim narodima.

⁸ Kad su se petorica izviđača vratila u Soru i Eštaol, njihova su ih braća pitala o zemlji u kojoj su bili.

⁹ Odgovorili su: »Spremite se i krenimo na njih. Vidjeli smo zemlju. Veoma je dobra. Što čekate? Nemojte oklijevati! Krenimo i zaposjednimo zemlju! ¹⁰ Ondje je narod koji ne očekuje napad. Zemlja je velika i ni u čemu ne oskudijeva. Bog nam je predaje.«

¹¹ Šesto naoružanih ljudi iz plemena Dan krenulo je iz Sore i Eštaola. ¹² Utaborili su se pored grada Kirjat Jearima u Judi. Zato se to mjesto, zapadno od Kirjat Jearima, i danas zove Mahane Dan^[f]. ¹³ Odatle su nastavili dalje u Efrajimovo gorje i stigli do Mikine kuće.

¹⁴ Petorica, koja su ranije išla u izviđanje zemlje oko grada Laiša, rekla su svojoj braći: »Znate li da u jednoj od ovih kuća postoji svećenički prsluk, kućni idoli, rezbareni kip i kip od srebra? Zato sad razmislite što ćete učiniti.«

¹⁵ Skrenuli su s puta i došli do Mikine kuće, u kojoj je živio mladi Levit. Pozdravili su mladića. ¹⁶ Šesto naoružanih Danovaca stajalo je pred ulazom u kuću. ¹⁷ Ona petorica, koja su ranije izviđala zemlju, ušla su u kuću i uzela rezbareni kip, svećenički prsluk, kućne bogove i srebrni kip. Svećenik je stajao pored ulaza, okružen sa šesto naoružanih ljudi.

¹⁸ Kad su ljudi ušli u Mikinu kuću i počeli uzimati stvari, svećenik ih je pitao: »Što to radite?«

¹⁹ »Tiho!« rekli su mu. »Rukom pokrij usta i dođi s nama. Budi nam otac i svećenik. Zar ti je bolje biti svećenik u kući jednog čovjeka nego biti svećenik cijeloga izraelskog plemena u kojem je mnogo obitelji?«

²⁰ To se svidjelo svećeniku. Uzeo je prsluk, kućne bogove i rezbareni kip te pošao s ljudima iz Danovog plemena. ²¹ Krenuli su dalje svojim putem. Naprijed su bila djeca, životinje i stvari. ²² Kad su već odmaknuli od Mikine kuće, okupili su se ljudi iz Mikinog susjedstva i sustigli Danovce.

²³ Vikali su za njima. Danovci su se okrenuli i pitali Miku: »Što je tebi? Zašto vičete na nas?«

²⁴ »Uzeli ste moje svete predmete, koje sam napravio, i mog svećenika«, odgovorio je on. »Što mi je još ostalo? Kako me uopće možete pitati što mi je?«

²⁵ Danovci su mu tada rekli: »Ne podiži svoj glas. Među nama ima naglih ljudi koji bi te mogli napasti, a ti i tvoja obitelj izgubili biste život.«

²⁶ Danovci su krenuli dalje svojim putem. Mika je uvidio da su prejaki za njega pa se okrenuo i vratio kući.

²⁷ A Danovci su došli u Laiš, noseći predmete koje je Mika napravio i vodeći njegovog svećenika. Ondje su zatekli stanovnike u miru i sigurnosti, koji nisu očekivali napad. Pobili su ih mačevima i spalili grad. ²⁸ Stanovnicima grada nitko nije došao u pomoć jer su bili predaleko od grada Sidona i nisu imali saveznika. Bilo je to u dolini koja pripada gradu Bet Rehob. Danovci su obnovili grad i ondje se nastanili. ²⁹ Grad su nazvali Dan, po svome pretku Danu koji je bio Izraelov sin. No, izvorno, grad se zvao Laiš.

³⁰ Danovci su sebi postavili kip i štovali ga. Jonatan, Geršomov sin i Mojsijev^[g] potomak, i njegovi sinovi bili su svećenici Danovog plemena sve do vremena kad je narod bio odveden u ropstvo. ³¹ Danovci su sebi postavili idola kojeg je napravio Mika. Taj je kip stajao u Šilu sve dok je ondje bio Božji dom.