Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
20 Нека те Господ услиши у дан невоље,
нека те име Бога Јаковљевог штити.
2 Нека ти пошаље помоћ из Светиње,
са Сиона нека те подупре.
3 Нека се сети свих твојих приноса,
и свеспалницу твоју нека прими. Села
4 Нека ти да̂ што ти срце хоће,
и сваку замисао твоју нека испуни.
5 А ми ћемо клицати ради твог спасења,
и у име Бога нашега дизати заставе.
Нека Господ испуни све твоје молбе.
6 Сада знам да Господ спасава свога помазаника,
и услишава га са свог светог неба,
силним спасењем своје деснице.
7 Једни се хвале колима, други коњима,
а ми именом Господа, Бога нашега.
8 Они посрћу и падају,
ми се дижемо и стојимо.
9 Господе, спаси цара,
услиши нас када призовемо!
Хоровођи. Псалам Давидов.
21 Господе, по твојој се снази цар весели,
како се много радује твоме спасењу!
2 Дао си му што му срце жели,
прошњу његову ниси одбио. Села
3 Јер сусрео си га добрим благословима,
на главу му ставио круну од сувога злата.
4 Живот је од тебе тражио и живот си му дао;
дуге дане заувек и довека.
5 Велика је твоја слава у твоме спасењу,
подарио си му сјај и величанство,
6 Јер ти му подари благослове довека,
дао му да се весели у радости твог лица.
7 Јер цар се узда у Господа,
и милошћу се Свевишњега неће уздрмати.
8 Рука ће ти наћи све твоје душмане,
десница ти наћи оне што те мрзе.
9 Учинићеш да буду као пећ огњена кад се појавиш,
Господ ће их прогутати у своме гневу,
огањ прождраће их.
10 Истребићеш им потомке са земље,
и семе њихово међу потомцима људи.
11 Јер зло су наумили против тебе,
заверу сковаше, ал’ неће им успети,
12 јер ти ћеш их у бег натерати,
кад им стрелу упериш у лице.
13 Узвиси се, Господе, у својој сили!
А ми ћемо певати и славити твоју снагу.
Псалам Давидов.
110 Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.
2 Жезло снаге твоје пружа Господ са Сиона:
Сред душмана својих владај!
3 Твој ће ти се народ радо дати у дану твог похода;
у сјају славе, у цику зоре младићи су твоји као роса.“
4 Господ је дао заклетву
и неће је повући:
„Ти си довека свештеник
по реду Мелхиседековом.
5 Господ ти је с десне стране
и цареве ломи у дану свог гнева.
6 Он народима суди, све је пуно лешева;
широм поља он главе разбија.
7 Он из потока крај пута пије
и због тога диже главу.“
116 Ја волим Господа, јер је чуо мој глас
и преклињања моја;
2 пригнуо је ухо своје к мени
и докле живим ја ћу да му вапим!
3 Смртна су се ужад сплела око мене
и замка Света мртвих спопала ме;
снађоше ме и мука и чемер.
4 Али име сам Господње звао:
„О, Господе, преклињем те,
избави ми душу!“
5 Милостив је и праведан Господ,
наш је Бог милосрдан!
6 Господ брани простодушне,
јер када сам био лаковеран, он ме је спасао.
7 Ти се опет смири, душо моја,
јер ти Господ обилно узврати!
8 Да, ти си душу моју од смрти спасао,
око моје од плакања,
ногу моју од спотицања.
9 У земљи живих
пред Господом ја ћу ићи.
10 Поверовао сам, макар и говорим:
„Ојађен сам јако!“
11 А рекао сам брзоплето:
„Сваки човек је лажљивац!“
12 Чиме Господу да узвратим
за све његово добро према мени?
13 Чашу ћу спасења да подигнем,
Господње ћу име да призовем!
14 Завете своје извршићу Господу
пред целим његовим народом.
15 Скупоцена је у очима Господњим
смрт његових верних.
16 О, Господе, ја сам слуга твој!
Твој сам слуга, син твоје слушкиње,
са мене си расково окове!
17 Принећу ти жртву захвалницу
и призваћу ја име Господње!
18 Завете своје извршићу Господу
пред целим његовим народом;
19 у двориштима Дома Господњег,
усред тебе, о, Јерусалиме.
Славите Господа!
117 Сви пуци, славите Господа,
величајте га, сви народи!
2 Јер му је моћна милост према нама
и довека истина је Господња!
Славите Господа!
51 Тако је био довршен сав посао који је цар Соломон урадио за Дом Господњи. Затим је унео у ризницу Дома Господњег ствари које је његов отац Давид посветио: сребро, злато, и посуђе.
Освећење Дома
8 Тада је Соломон окупио у Јерусалиму израиљске старешине, све племенске кнезове и вође израиљских породица, да пренесу Ковчег савеза Господњег из Давидовог града, са Сиона. 2 Сви Израиљци су се окупили код цара Соломона на празник у месецу Етаниму, што је седми месец.
3 Кад су дошле све израиљске старешине, свештеници су понели Ковчег. 4 Понели су и Ковчег Господњи и Шатор од састанка и све свето посуђе, које је било у Шатору; носили су их свештеници и Левити. 5 А цар Соломон и сва заједница Израиљаца, који су се окупили код њега пред Ковчегом, приносили су на жртву толико ситне и крупне стоке да их се није могло избројити ни прорачунати.
6 Затим су свештеници донели Ковчег савеза Господњег на његово место, у унутрашње Светилиште Дома, у Светињу над светињама, под крила херувима. 7 Наиме, херувими су имали раширена крила над Ковчегом, тако да су од горе заклањали Ковчег и његове дршке. 8 Дршке су биле толико дугачке да су се њихови крајеви видели из Светилишта испред Светиње над светињама. Ипак, нису се виделе споља. Тамо су до дана данашњег. 9 У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче, које је тамо положио Мојсије на Хориву, кад је Господ склопио савез са Израиљцима, након што су изашли из Египта.
10 Кад су свештеници изашли из Светилишта, облак је испунио Дом Господњи. 11 Свештеници нису могли да стоје и обављају службу због облака, јер је слава Господња испунила Дом Господњи.
12 Тада Соломон рече: „Господ је рекао да ће пребивати у густој тами. 13 Ја сам ти саградио величанствени Дом, стан где ћеш пребивати довека.“
Соломонов говор
14 Затим се цар окренуо и благословио сав збор Израиљев, док је сав збор Израиљев стајао.
15 Тада рече:
„Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је својом руком извршио оно што је својим устима обећао моме оцу Давиду, рекавши: 16 ’Од дана кад сам извео свој народ Израиљ из Египта, нисам изабрао град међу свим племенима Израиљевим да се сагради Дом где би пребивало моје име; али сам изабрао Давида да влада над мојим народом Израиљем.’
17 Мој отац Давид је наумио да сазида Дом имену Господа, Бога Израиљевог. 18 Но, Господ рече моме оцу Давиду: ’Добро си учинио што си у свом срцу наумио да сазидаш Дом моме имену. 19 Ипак, нећеш ти саградити Дом, него ће твој син, који је потекао из твојих бедара, саградити Дом моме имену.’
20 Господ је одржао обећање, те сам ја наследио свога оца Давида на Израиљевом престолу, како је Господ обећао, и изградио Дом имену Господа, Бога Израиљевог. 21 Поставио сам и место за Ковчег, где је савез Господњи, који је он склопио са нашим прецима кад их је извео из Египта.“
17 После три дана, Павле је сазвао јудејске вође. Када су се окупили, Павле им је рекао: „Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа или обичаја наших предака, ипак су ме оковали у Јерусалиму и изручили ме Римљанима. 18 Када су ме испитали, хтели су да ме пусте, јер нису нашли никакву кривицу због које бих био осуђен на смрт. 19 Но, будући да су се Јевреји успротивили томе, био сам принуђен да се позовем на цара; али не зато да бих оптужио свој народ. 20 Зато сам вас позвао да вас видим и да вам кажем да сам окован овим ланцем због Израиљеве наде.“
21 Они му одговорише: „Нисмо примили никаква писма из Јудеје у вези са тобом, нити је ко од браће дошао оданде и јавио нам или рекао нешто лоше о теби. 22 Ипак, желимо да чујемо шта су твоји погледи, јер нам је познато да се против ове секте свуда говори.“
23 Пошто су му заказали један дан, дошли су у његов стан у још већем броју. Павле им је од јутра до мрака говорио и сведочио о Божијем Царству, убеђујући их о Исусу на темељу Мојсијевог Закона и Пророка. 24 Једни су били уверени у оно што је Павле рекао, док други нису поверовали.
25 И како нису могли да се сложе, почели су да се разилазе. Након тога, Павле је дао свој суд: „Свети Дух је рекао истину вашим прецима преко пророка Исаије:
26 ’Иди к овом народу и реци му:
Слушаћете и нећете разумети,
гледаћете и нећете видети.
27 Јер је отврднуло срце овога народа,
уши су своје зачепили,
очи су своје затворили,
да очима не виде,
да ушима не чују,
да срцем не разумеју и обрате се,
да их ја исцелим.’
28 Знајте, стога, да је ово Божије спасење послано незнабошцима и они ће га послушати.“ 29 А када је ово рекао, Јевреји одоше жучно се расправљајући међу собом.
30 Павле је у свом изнајмљеном стану остао пуне две године и примао све који су долазили к њему. 31 Ту је сасвим слободно и без сметњи навештавао Царство Божије и поучавао о Господу Исусу Христу.
Исуса хватају
43 Док је Исус још говорио, дође Јуда, један од Дванаесторице, и са њим руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине. 44 Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га и одведите под стражом!“
45 Он одмах приђе и рече: „Учитељу!“ И пољуби га. 46 Тада навалише на Исуса и ухватише га. 47 Један од Исусових ученика, који је ту стајао, потегао је мач, ударио Првосвештениковог слугу и одсекао му ухо.
48 Исус им рече: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? 49 Сваки дан сам проводио са вама у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. Али тако треба да се испуне речи Писма.“
50 Тада су га сви ученици оставили и побегли. 51 Ту је био и неки младић, Исусов следбеник, који је био огрнут само платном. 52 Њега су ухватили, али је он оставио платно и побегао го.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.