Book of Common Prayer
Песма поклоничка.
120 У невољи Господа сам звао
и он ми се одазвао.
2 О, Господе, избави ми душу
од лажљивих усана
и језика превртљивог!
3 Шта ли ће се теби дати,
шта ће ти се надодати,
о, језиче превртљиви?
4 Јунакове оштре стреле
са смрекином жеравицом!
5 Јао мени!
Ја сам дошљак код Месеха,
у кедарским шаторима живим.
6 Предуго сам боравио
са онима што мир мрзе.
7 Ја сам миру предан,
али чим бих да говорим,
они би да заратују.
Песма поклоничка.
121 Своје очи ка горама дижем.
Одакле ће мени помоћ доћи?
2 Доћи ће ми помоћ од Господа,
Саздатеља небеса и земље!
3 Нози твојој да посрне не да,
твој заштитник задремати неће.
4 Гле, не дрема и не спава
заштитник Израиља!
5 Господ је заштитник твој!
Господ ти је сенка с твоје десне стране.
6 Неће ти шкодити ни сунце по дану
ни месец по ноћи.
7 Од свакога зла Господ ће те заштитити,
заштитиће душу твоју.
8 Господ ће те заштитити када будеш одлазио
и кад будеш долазио,
од сада па довека!
Песам поклоничка. Давидова.
122 Обрадовао сам се када су ми рекли:
„Идемо у Дом Господњи!“
2 Ево нас, стојимо на вратима твојим,
о, Јерусалиме!
3 Јерусалим, град подигнут,
постојан и складан.
4 Племена се у њега успињу,
Господња племена
према пропису за Израиљ,
да хвалоспев дају Господњем имену.
5 Јер престоли суда су постављени тамо,
престоли дома Давидовог.
6 Молите се за мир Јерусалима!
Они што те воле нека напредују!
7 Нека буде мира међу твојим зидинама,
благостања међу твојим дворовима!
8 Ради браће моје, пријатеља мојих,
кажем: „Мир у теби био!“
9 Ради Дома Господа, Бога нашег,
твоје добро тражим!
Песма поклоничка.
123 Очи своје ја подижем теби,
који седиш на небесима!
2 Гле, као што су очи слугу
на рукама њихових газда;
као што су слушкињине очи
на рукама њене газдарице;
тако су и наше очи
на Господу Богу нашем,
док се на нас не сажали.
3 Сажали се, о, Господе,
сажали се на нас,
јер презира смо сити!
4 Душа наша довољно је сита
ругања бахатих
и презира осионих људи!
Песма поклоничка. Давидова.
124 „Да Господ са нама није био“ –
нек Израиљ каже –
2 „да Господ са нама није био,
када су се људи на нас дигли;
3 тада би нас живе прогутали,
кад су својим гневом успламтели на нас;
4 тада би нас бујице однеле,
брзак би нам преплавио душе;
5 тада би нам махнитале воде
преплавиле душе.
6 Господ нек је благословен
што нас није ко плен дао њиховим зубима!
7 Душа се наша избавила
као птица из ловчеве замке;
замка је пукла
и ми смо се избавили.
8 Наша помоћ име је Господа,
Саздатеља небеса и земље!“
Песма поклоничка.
125 Они што се у Господа уздају,
јесу као гора Сион – постојана,
довека се помакнути не да!
2 Попут гора што Јерусалим окружују,
тако је и Господ око свог народа,
све од сада па за вечност целу.
3 Уистину, неће жезло злочинаца владати
над земљом што припада праведнима;
да праведни руке своје не би
неправди пружали.
4 О, Господе, добро чини добрима
и онима честитога срца!
5 А оне што на своје криве стазе скрећу,
Господ ће одагнати са злотворима.
Мир Израиљу!
Песма поклоничка.
126 Кад је Господ прогнанике на Сион враћао,
било нам је као да сањамо!
2 Уста су нам праскала од смеха,
језик нам је клицао
када се међу народима причало:
„Њима је Господ велико дело учинио!“
3 Господ нам је велико дело учинио
и како смо само раздрагани били!
4 О, Господе, срећу нашу ти поврати
ко брзаке на испуцалу земљу!
5 Они који са сузама сеју,
жању са клицањем.
6 Плачући иде човек
и зобницу са семеном носи,
али ће се вратити сигурно,
и клицаће, своје снопље
док буде носио!
Песма поклоничка. Соломонова.
127 Ако Господ не подиже кућу,
узалуд се на њој градитељи муче;
ако Господ над градом не бдије,
узалуд је над њим стражар будан.
2 Узалудно је и вама да се рано подижете,
да касно лежете
и једете хлеб са муком стечен,
јер он сан свом миљенику даје.
3 Гле, синови су поклон од Господа,
плод утробе је награда!
4 Слични су стрелама у руци ратника,
баш су такви у младости рођени синови.
5 Благо човеку
који њима тоболац свој напуни!
Такви се црвенети неће
кад се буду с душманима
на вратима града расправљали!
9 А Авесалом је набасао на неке Давидове слуге. Авесалом је јахао на својој мазги, али док је мазга пролазила испод густе крошње једног великог храста, коса му се закачила за храст, тако да је висио између неба и земље. Мазга испод њега је наставила да иде.
10 Један од људи је то видео и јавио Јоаву: „Ено, видео сам Авесалома како виси о једном храсту.“
11 Јоав рече човеку који му је донео вест: „Кад си га видео, зашто га ниси саставио са земљом на лицу места? Ја бих ти дао десет шекела сребра[a] и један опасач.“
12 Човек одговори Јоаву: „И да имам хиљаду шекела сребра у својим рукама, не бих дигао руку на царевог сина, јер је цар на наше уши заповедио теби, Ависају и Итају: ’Чувајте ми младића Авесалома.’ 13 Па и кад бих починио издају насрћући на његов живот, а од цара се ништа не може сакрити, ти би се држао по страни.“
14 Јоав му рече: „Нећу ја да траћим време с тобом!“ Онда је узео три копља у своју руку и забио их Авесалому у срце, док је још био жив усред храста. 15 Затим је десет момака, Јоавових штитоноша, окружило Авесалома и докрајчили га, те је умро.
16 Јоав је затрубио у трубу, па се народ вратио из потере за Израиљем; Јоав је, наиме, повукао народ. 17 Авесалома су узели и бацили у велику јаму у шуми и набацали на њега веома велику гомилу камења. У међувремену је сав Израиљ побегао својим кућама.
18 А Авесалом је, за живота, подигао себи стуб у Краљевој долини, јер је рекао: „Немам сина да сачува спомен на моје име.“ Зато је стуб назвао по свом имену, те се зове „Авесаломов споменик“ све до данас.
Завера против Павла
12 Следећег јутра су Јевреји сковали заверу против Павла, заклевши се да неће ни јести ни пити док га не убију. 13 Оних који су сковали заверу, било је више од четрдесет. 14 Ови су отишли к водећим свештеницима и старешинама, и рекли им: „Заклели смо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла. 15 Зато ви сад са Великим већем поднесите захтев заповеднику да вам га доведе како бисте, тобоже, тачније испитали његов случај. Ми смо спремни да га убијемо пре но што он дође.“
16 Међутим, Павлов нећак је дочуо за заседу, па је отишао у касарну и обавестио Павла о томе. 17 Павле је позвао једног капетана и рекао му: „Поведи овог младића заповеднику, јер има да му јави нешто.“ 18 Официр је повео младића, довео га заповеднику и рекао: „Затвореник по имену Павле ме је позвао и замолио да овог младића доведем к теби, јер има нешто да ти каже.“
19 Заповедник га је узео под руку, одвео у страну и упитао: „Шта то имаш да ми јавиш?“
20 Он му рече: „Јевреји су се договорили да затраже од тебе да сутра доведеш Павла у Велико веће, да би, тобоже, подробније испитали његов случај. 21 Не дај да те наговоре, јер га више од четрдесет људи чека у заседи. Они су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију. Сада су спремни и само чекају твој пристанак.“
22 Тада заповедник отпусти младића и заповеди му: „Никоме не говори да си ми ово јавио.“
Павла спроводе у Кесарију
23 Затим је позвао два капетана и рекао им: „Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине стрелаца, да вечерас у девет сати[a] пођу на пут до Кесарије. 24 За Павла нека се опреме коњи за јахање, како би га безбедно довели намеснику Феликсу.“
Исусова власт
27 Поново су дошли у Јерусалим. Док је ходао храмом, приђоше му водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине, 28 па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио да чиниш овакве ствари?“
29 Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 30 Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи? Одговорите ми!“
31 Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 32 А шта ако кажемо да је од човека?“ Ипак, бојали су се народа, јер су сви били убеђени да је Јован заиста био пророк.
33 Они одговорише Исусу: „Не знамо.“
Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Прича о злим виноградарима
12 Исус поче да им говори у причама: „Био неки човек који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. 2 У време бербе је послао једног слугу виноградарима да узме од њих део виноградског рода. 3 Но, виноградари ухвате слугу, претуку га и празних руку га врате. 4 Власник пошаље виноградарима другог слугу, али они овоме разбију главу и наругају му се. 5 Власник посла и трећег слугу, али овога убише. Тако би и са многим другима: једне претукоше, а друге побише.
6 Власник је имао још и вољеног сина. На крају је послао и њега говорећи: ’Мог сина ће поштовати.’
7 Али виноградари рекоше један другоме: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ 8 Виноградари га ухвате и убију, и мртвог га избаце изван винограда.
9 Шта ће предузети власник винограда? Доћи ће и погубити те виноградаре, а виноград ће дати другима. 10 Зар не читате у Писму:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони;
11 од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима’?“
12 Они су онда гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих. Стога су га оставили и отишли.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.