Book of Common Prayer
Давидова песма поуздања у Бога.
16 Чувај ме, о, Боже,
јер у теби је уточиште моје.
2 Кажем Господу:
„Ти си мој Господ,
без тебе ми нема добра.“
3 Узвишени су свети у земљи,
у њима ми је сва милина.
4 Многе муке стижу оне,
што за другим боговима хрле.
Зато нећу њима крвне жртве лити,
нити ће ми усне призивати им име.
5 Господ ми је баштина, моја чаша;
ти чврсто држиш мој део.
6 Земља ми је дана на пријатном месту;
како ли је дивна моја баштина!
7 Благосиљам Господа који ме саветује,
и у ноћно доба опомиње ме нутрина.
8 Господ ми је увек пред очима.
Пошто ми је он са десне стране,
ништа мене уздрмати неће.
9 Зато ми је срце усхићено,
а биће моје томе се радује;
цело моје тело почива спокојно,
10 што ми душу нећеш препустити Свету мртвих,
нити дати да твој верни трули.
11 Стазу живота ти си ми открио,
пун радости пред тобом ћу бити.
Вечне су дивоте у твојој десници!
Давидова молитва.
17 Чуј, Господе, праведности ради,
окрени се к моме вапају,
пригни ухо мојој молитви,
јер на мојим уснама нема преваре.
2 Нек ми суд с твога лица дође;
твоје очи честитост нек виде.
3 Ти си мени испитао срце,
дошао ми ноћу у посету,
мисли си ми огњем искушао,
али ништа тамо ниси нашао;
а ја реших да устима не згрешим.
4 По чему ће човек да поступа?
Према речи са твојих усана,
ја се чувам стаза насилника.
5 Одржи ми стопе на својим стазама,
да се моје ноге не оклизну.
6 Призивам те, Боже, јер ми одговараш,
пригни ухо к мени, почуј моје речи.
7 Покажи милост своју чудесну,
ти што десницом својом избављаш оне,
који траже уточиште од својих злотвора.
8 Чувај ме као зеницу свог ока,
под сенку ме својих крила склони,
9 од опаких који ме нападају,
од душмана што ме опкољују.
10 Срце им је постало бездушно[a],
а уста им говоре узносито.
11 Они мене гоне, опкољују,
а очи им пажљиво гледају,
како да ме на тло оборе.
12 Као лав су што жуди да растргне,
као млади лав што вреба из потаје.
13 Устани на њих, Господе,
баци их на колена,
мачем ме својим избави од опаког!
14 Избави ме својом руком, Господе,
од људи којима је део овај свет пролазни;
нека им трбух пуни оно
што си злима наменио;
сити ће им бити и синови,
и за потомство ће им још остати.
15 А ја ћу у праведности лице твоје видети,
кад се пробудим твога ћу се лика наситити.
Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.
22 Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!
Далеко си од мога спасења,
и од речи вапаја мојега.
2 Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;
ноћу, али нема ми одмора.
3 А ти си онај Свети,
престо ти је на хвалама Израиљевим.
4 У тебе су се наши преци уздали,
уздали се и ти их избави.
5 Теби су вапили и избављени били,
у тебе се уздали и нису се осрамотили.
6 А ја сам црв, а не човек,
ругло људима, презир народа.
7 Ко год ме види, тај ми се руга,
цере ми се и машу главама:
8 „У Господа се уздао, нека га он избави,
кад у њему радост налази.“
9 Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,
на грудима мајке дао ми починак.
10 Теби сам предан од мајчина крила,
од утробе мајчине ти си Бог мој.
11 Не удаљуј се од мене,
јер невоља је близу,
а помоћника нема.
12 Окружише ме многи бикови,
бикови ме васански опколише.
13 На мене су чељуст раширили,
као лав што раздире и риче.
14 Попут воде живот ми истиче,
све су ми се кости разглавиле,
срце ми је ко восак постало,
и топи се у мојим грудима.
15 Снага ми се као цреп сасуши,
језик ми је уз непце прионуо;
у смртни си ме прах ставио.
16 Јер пси су ме, ево, опколили,
окружила ме чета зликоваца,
руке су ми и ноге пробили.
17 Све кости своје избројати могу,
а они ме гледају и зуре у мене.
18 Моје хаљине деле међу собом,
коцку бацају за моју одећу.
19 Не удаљуј се од мене, Господе,
снаго моја, пожури ми у помоћ,
20 душу моју избави од мача,
и мој живот од канџи паса.
21 Избави ме од лавље чељусти,
и од рогова биволових!
22 А ја ћу причати о твом имену браћи својој,
хвалићу те усред збора.
23 Хвалите Господа, ви што га се бојите,
славите га, све семе Јаковљево,
сав род Израиљев, нек од њега стрепи!
24 Јер патњу угњетеног није презрео,
нити му је постала одвратна,
није своје лице сакрио од њега,
него му је вапај услишио.
25 О теби ћу певати на великом збору,
испунићу завете своје пред онима који га се боје.
26 Понизни ће јести и бити сити,
хвалиће Господа који га траже.
Нека срца ваша живе довека!
27 Сетиће се и вратити Господу,
сви крајеви земаљски,
пашће ничице пред тобом
сва племена народа.
28 Јер Господње је Царство,
он влада над народима.
29 Њему ће се клањати сви богати
и сити на земљи,
пред њим ће клекнути сви који у прах силазе,
којима се живот угасио.
30 Потомство њему ће служити,
причаће о Господу будућем нараштају,
31 доћи ће и објавити праведност његову
народу који се још није родио,
да је он то учинио.
Припрема за градњу Дома
5 Хирам, цар тирски, је послао своје слуге Соломону, јер је чуо да је био помазан за цара уместо свога оца, а и зато што су Хирам и Давид били пријатељи свег Давидовог века. 2 Соломон је послао поруку Хираму, рекавши:
3 „Ти знаш да мој отац Давид није могао да сагради Дом имену Господа, Бога свога, због ратова које су водили против њега свуда унаоколо, док их Господ није положио под његове ноге. 4 Али сада је мени Господ, Бог мој, дао починак са сваке стране, тако да немам ни противника ни зле среће. 5 Ево, ја сам наумио да саградим Дом имену Господа Бога свога, као што је Господ обећао моме оцу Давиду, рекавши: ’Твој син, кога ћу уместо тебе поставити на твој престо, он ће подићи Дом моме имену.’
6 Стога издај налог да се кедрови с Ливана секу за мене. Моје слуге ће бити с твојим слугама, а ја ћу плаћати надницу твојим слугама колико год ти одредиш. Наиме, ти знаш да међу нама нема таквог човека који уме сећи дрвеће као Сидонци.“
7 Кад је Хирам чуо Соломонове речи, веома се обрадовао. Рекао је: „Нека је благословен данас Господ, који је Давиду дао мудрог сина да влада над овим великим народом!“
8 Затим је Хирам послао поруку, рекавши:
„Примио сам поруку коју си ми послао; учинићу све што желиш с кедровим и чемпресовим дрветом. 9 Моје слуге ће их са Ливана спустити до мора, а ја ћу их повезати у сплавовове и морем их довести до места које ми ти назначиш. Ја ћу их развезати, а ти их одвези, па чини шта ти је воља. А ти снабдевај храном мој дом.“
10 Тако је Хирам снабдевао Соломона кедровим и чемпресовим дрветом, колико год је хтео. 11 А Соломон је снабдевао Хирама са двадесет хиљада кора[a] пшенице да се храни његов дом, и двадесет кора[b] чистог уља. Толико је Соломон давао Хираму годину за годином. 12 А Господ је дао Соломону мудрост, као што му је обећао. Између Хирама и Соломона је владао мир, па су њих двојица склопили савез.
13 Цар Соломон је подигао људе из свега Израиља да кулуче. Било је тридесет хиљада кулучара. 14 Он их је слао на Ливан у сменама од по десет хиљада. На Ливану су остајали месец дана, а два месеца кући. Адонирам је био над принудним радом. 15 Соломон је имао седамдесет хиљада носача и осамдесет хиљада клесара у гори, 16 осим три хиљаде и три стотине Соломонових надгледника надлежних за рад, који су надзирали народ који је обављао посао. 17 Цар је заповедио да се извади велико и скупоцено камење, да би се исклесано камење положило за темељ Дома. 18 Хирамови и Соломонови зидари и људи из Гивлија су клесали камен и тесали дрво за градњу Дома.
Соломон гради Дом
6 Четири стотине и осамдесете године по изласку Израиљаца из Египта, а четврте године владавине цара Соломона над Израиљем, месеца Зива – а то је други месец – он је почео да гради Дом Господњи.
7 Док се Дом зидао, градили су га каменом који је већ био обрађен у каменолому, па се у Дому није чуо ни чекић, ни секира нити икакво гвоздено оруђе за време његове изградње.
Павле на Малти
28 Пошто смо се спасли, сазнали смо да се то острво зове Малта. 2 Становници Малте су нам исказали несвакидашњу љубазност. Заложили су ватру и све нас позвали к њој због кише која је падала и због хладноће. 3 А када је Павле сакупио гомилу грања и ставио на ватру, изађе змија од топлоте и ухвати му се за руку. 4 Угледавши змију како му виси на руци, домороци рекоше један другоме: „Овај човек је сигурно убица; умакао је мору, али му Правда[a] не дозвољава да живи.“ 5 Но, Павле стресе змију у ватру и ништа му се не догоди. 6 Људи су очекивали да ће отећи или да ће изненада пасти мртав. Но, кад су после дугог чекања видели да му се ништа необично није догодило, променили су мишљење и рекли да је бог.
7 Близу тог места се налазило имање главара тог острва, по имену Публије. Он нас је примио и три дана нас љубазно угостио. 8 Публијев отац је тада лежао свладан грозницом и срдобољом. Павле му је пришао, помолио се, положио руке на њега и исцелио га. 9 Након што се ово догодило, и остали болесници са острва су долазили и били исцељени. 10 Становници су нам указали многе почасти, а када смо одлазили, снабдели су нас са свим што нам је било потребно.
Од Малте до Рима
11 После три месеца, укрцасмо се на неку александријску лађу која је презимила на острву и која је на себи имала заштитни знак близанаца Кастора и Полукса. 12 Допловили смо у Сиракузу, где смо остали три дана. 13 Оданде смо пловећи уз обалу дошли у Региум. Сутрадан је почео да дува јужни ветар, тако да смо већ следећег дана стигли у Путеоле. 14 Тамо смо нашли неку браћу која су нас позвала да проведемо са њима недељу дана. Тако смо дошли у Рим. 15 Кад су браћа из Рима чула да долазим, изашли су нам у сусрет чак до Апијевог форума и Три крчме. Видевши их, Павле захвали Богу и охрабри се.
Павле у Риму
16 Када смо стигли у Рим, Павлу је било допуштено да станује као самац са једним војником који га је чувао.
Наговештај Петровог одрицања
27 Исус им рече: „Сви ћете се ви окренути од мене, јер је написано:
’Ударићу пастира,
и овце ће се разбежати.’
28 Али када ускрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“
29 Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја нећу.“
30 А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас, још ове ноћи, и то пре но што се петао два пута огласи.“
31 Но Петар је још упорније тврдио: „Нећу те се одрећи, чак и ако треба да умрем са тобом!“ Тако су рекли и сви ученици.
Молитва у Гетсиманији
32 Дошли су на место које се зове Гетсиманија. Исус рече својим ученицима: „Седите овде док се помолим.“ 33 Са собом је повео Петра, Јакова и Јована и тада су га обузели дубоки немир и тескоба. 34 Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите.“
35 Онда је отишао мало даље, па је пао на земљу и молио се да га, ако је могуће, мимоиђе час страдања. 36 Говорио је: „Ава, Оче, теби је све могуће. Уклони ову чашу страдања од мене! Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“
37 Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Симоне, спаваш? Зар ниси ни један сат могао да пробдиш? 38 Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“
39 Затим је поново отишао и помолио се истим речима. 40 Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. Нису знали шта да му одговоре.
41 Кад је Исус дошао трећи пут, рекао им је: „Стално спавате и почивате. Доста! Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. 42 Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.