Book of Common Prayer
146 Славите Господа!
Душо моја, прослављај Господа!
2 Господа ћу прослављати докле живим,
док ме има Богу своме певаћу похвале!
3 Не уздајте се у владаре, у човеков изданак,
јер у њему избављења нема.
4 Напусти га дух његов, у земљу се враћа
и тог дана пропадне му што је наумио.
5 Благо оном ком помаже Бог Јаковљев;
оном што се Господу, Богу нада!
6 Он је створио небо, земљу
и море и све што је у њима;
он истине довека се држи.
7 Потлаченим он праведно узвраћа
и гладнима храну даје;
Господ ослобађа утамничене.
8 Господ слепима очи отвара,
Господ подиже понижене,
Господ воли праведнике.
9 Господ штити придошлице,
олакшава сирочету и удовици,
а пут зликовцима осујећује.
10 Довека владаће Господ,
твој Бог, Сионе, кроз нараштај сваки!
Славите Господа!
147 Славите Господа!
Баш је добро Богу нашем запевати славопоје;
баш је мило прикладно славити.
2 Господ гради Јерусалим
и окупља изгнане Израиљце.
3 Он лечи срца уцвељених
и ране им преповија.
4 Звезде он пребројава
и сваку од њих поименце зове.
5 Велик је наш Господ и силе големе,
његова је мудрост безгранична.
6 Господ диже понизне,
а зликовце до земље срозава.
7 Запевајте хвалоспев Господу!
Запевајте славопој на харфи Богу нашем!
8 Он је небо застро облацима,
за земљу се кишом постарао,
дао трави да расте по горју.
9 Он зверима храну даје кад затреба,
и гавранчићима када му загракћу.
10 Не задивљује се снагом коња,
не одушевљава се бедрима јунака.
11 Господу су мили ти што га се боје,
они што се надају милости његовој!
12 О, Јерусалиме, величај Господа!
О, Сионе, слави Бога свога!
13 Јер он је ојачао крила врата твојих,
благословио је децу твоју у теби.
14 Земљи твојој он мир доноси
и сити те пшеницом најбољом.
15 Реч одлуке своје он пошаље земљи,
и реч му већ хита, не застаје.
16 Он снег даје као да је вуна,
разбацује иње ко да је пепео.
17 Град свој баца као да су мрве
и мраз његов ко може да трпи?
18 Реч пошаље своју, па их онда топи;
ветром својим дуне и потеку воде.
19 Јакову је речи своје објавио
и Израиљу уредбе своје и своја правила.
20 А то није урадио ниједном народу,
правила његова нису им позната.
Славите Господа!
111 Славите Господа!
Хвалићу Господа целим срцем својим,
на сабору праведника и у заједници!
2 Велика су дела Господња,
жељан их је свако ко ужива у њима.
3 Величанствено и славно дело је његово,
праведност његова трајаће довека.
4 Чудеса је своја учинио да се памте,
милосрдан је и милостив Господ.
5 Храну даје богобојазнима,
свог савеза довека се сећа.
6 Свом народу јавио је силу дела својих,
дајући им наследство народа.
7 Веродостојна су и праведна дела његових руку,
сви његови прописи су поуздани;
8 постављени од века до века,
учињени истинито и праведно.
9 За свој народ откуп је послао
и свој савез вечно поставио;
име му је и свето и страшно.
10 Мудрост отпочиње богобојазношћу.
Баш су разборити сви који тако чине[a]
и слава им траје за век века.
112 Славите Господа!
Благо човеку што се Господа боји
и у заповестима његовим радо ужива.
2 Моћно ће му потомство бити по земљи,
нараштај ће праведника благословен бити.
3 У кући му благо и иметак,
праведност му постојана вавек.
4 Светло и у тами сија праведнима,
милосрднима, милостивима и правичнима.
5 Сажаљив је добар човек, позајмљује,
праведно се у послу опходи.
6 Тај се никад уздрмати неће,
сећање на праведника трајаће довека.
7 Он не стрепи пред лошим вестима,
поузданог срца у Господа се узда.
8 Прибраног је срца, не страхује
док не заликује над душманима својим.
9 Он нештедимице дели,
даје сиротињи,
праведност његова остаје довека;
рог ће му се у части уздићи.
10 Видеће то злотвор, озлоједиће се,
шкрипаће зубима и гришће се;
пропашће жудња злотвора!
113 Славите Господа!
О, славите, слуге Господње,
славите име Господње!
2 Нек име Господње прослављано буде
од сад па довека!
3 Од изласка сунца па до његовог заласка,
прослављано било име Господње!
4 Над свим народима узвишен је Господ,
слава му је врх небеса.
5 Ко је као Господ, Бог наш,
што столује у висини;
6 што се сагне да погледа
и по небу и по земљи?
7 Сиромаха диже из прашине,
из буњишта диже убогога;
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Од нероткиње у кући
чини срећну мајку деце.
Славите Господа!
Давидов попис Јуде и Израиља
24 Господњи гнев је поново плануо на Израиља. Господ је подстакао Давида против њих, рекавши: „Иди и изброј Израиљ и Јуду.“
2 Цар рече Јоаву, заповеднику војске с њим: „Прођите по свим племенима Израиљевим, од Дана до Вир-Савеје, и избројте народ, да бих знао колико га има.“
10 Међутим, Давида је запекла савест након што је избројио народ.
Давид рече Господу: „Тешко сам згрешио због тога што сам то учинио. А сад, Господе, опрости кривицу своме слузи, јер сам учинио велику лудост.“
11 Ујутро, кад је Давид устао, дође реч Господња пророку Гаду, Давидовом видеоцу: 12 „Иди и реци Давиду: ’Говори Господ: нудим ти три ствари; изабери једну од њих, а ја ћу то довести на тебе.’“
13 Гад дође Давиду и саопшти му то, рекавши: „Хоћеш ли да на тебе дођу три године глади у твоју земљу, или да бежиш три месеца од својих противника, или да три дана хара пошаст по твојој земљи? Размисли и одлучи какав одговор да донесем ономе који ме је послао.“
14 Давид одговори Гаду: „На великој сам муци… Нека паднемо у руке Господње, јер је велико његово милосрђе; само да не паднем у људске руке.“
15 Тада је Господ послао помор на Израиљ, почевши од тог јутра до дана који је био одређен. Умрло је седамдесет хиљада људи од Дана до Вир-Савеје. 16 Али кад је Анђео пружио руку да уништи Јерусалим, Господ је одустао од невоље, па је рекао Анђелу који је усмрћивао народ: „Доста је! Повуци своју руку!“ Тада се Анђео Господњи налазио код гумна Орне Јевусејца.
17 Кад је Давид видео како Анђео убија народ, рекао је Господу: „Ево, ја сам згрешио, ја сам учинио опако дело; али ово стадо, шта су они учинили? Нека твоја рука падне на мене и на дом мога оца.“
Давид подиже жртвеник
18 Тог дана је Гад дошао к Давиду и рекао: „Иди и подигни Господу жртвеник на гумну Орне Јевусејца.“ 19 Давид оде и учини по Гадовој речи, како је Господ заповедио.
20 Кад је Орна погледао доле, угледао је цара и његове слуге како долазе к њему. Орна изађе и поклони се цару лицем до земље. 21 Орна рече: „Зашто је мој господар цар дошао к своме слузи?“
Давид одговори: „Да од тебе купим гумно и саградим жртвеник Господу, да се заустави ова пошаст над народом.“
22 Орна рече Давиду: „Нека га мој господар цар узме, па нека принесе на жртву шта год му је по вољи. Ево, овде су волови за жртву свеспалницу, млат и волујски јармови за дрва. 23 Све то Орна даје цару.“ И још Орна рече цару: „Нека Господ, Бог твој, милостиво погледа на тебе.“
24 Цар одговори Орни: „Не, него ћу их купити од тебе по одређеној цени. Нећу принети свеспалнице Господу, Богу своме, а да ме ништа не кошта.“
Тако је Давид купио гумно и волове за педесет сребрних шекела. 25 Тамо је Давид саградио жртвеник Господу и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Господ је услишио молитву за земљу, те је престала пошаст у Израиљу.
23 Пре него што је дошла вера, Закон нас је чувао као затворенике за веру која је имала да се објави. 24 Тако је Закон постао наш одгојитељ за Христа, да бисмо вером стекли праведност пред Богом. 25 Али, пошто је наступила вера, нисмо више под стегом одгојитеља.
26 Стога сте сви деца Божија посредством вере у Христа Исуса. 27 Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. 28 Зато нема више ни Јеврејина ни Грка, ни роба ни слободнога, нема више ни мушко ни женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. 29 Ако, дакле, припадате Христу, онда сте Авра̂мово потомство, наследници по обећању.
4 Рецимо то овако: док год је наследник малолетан, уопште се не разликује од роба, иако је власник свега. 2 Он је под старатељима и управитељима све до дана који је одредио његов отац. 3 Тако је и са нама: када смо били малолетни, били смо потчињени силама овога света. 4 А када је наступило право време, послао је Бог свога Сина кога је жена родила. Он је живео под Законом, 5 да би откупио оне који су под Законом, да постанемо деца Божија. 6 А пошто сте деца, посла Бог Духа свога Сина у наша срца, који кличе: „Ава, Оче!“ 7 Стога ниси више роб, него син; а ако си син, онда си и субаштиник наследства које је Бог припремио.
Исус – светлост свету
12 Исус се затим поново обратио народу: „Ја сам светлост свету. Ко мене следи, неће ходати по тами, него ће имати светлост живота.“
13 Рекоше му фарисеји: „Ти сведочиш са̂м за себе и зато твоје сведочанство не вреди.“
14 Исус им одговори: „Ако ја и сведочим са̂м за себе, то је зато што знам одакле долазим и куда одлазим. А ви не знате одакле долазим и куда одлазим. 15 Ви судите по људским мерилима; ја не судим никоме. 16 Ако и судим, мој суд је истинит, јер ја не судим са̂м; са мном је Отац који ме је послао. 17 Па и у вашем Закону пише да је сведочење истинито ако два сведока дају исти исказ. 18 Ја сведочим са̂м за себе, али и Отац који ме је послао сведочи за мене.“
19 Тада су му рекли: „Где је твој отац?“
Исус им одговори: „Ви не познајете ни мене, ни мога Оца. Када бисте познавали мене, познавали бисте и мога Оца.“ 20 Ове речи је Исус изговорио док је поучавао народ у делу храма где су се скупљали прилози. Нико га није ухватио, јер још није био дошао његов час.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.