Book of Common Prayer

Хоровођи. Радосница потомака Корејевих. Псалам.

Илија бежи од Језавеље

19 Кад је Ахав испричао Језавељи све што је Илија урадио, и како је поубијао мачем све пророке, ² Језавеља је послала гласника Илији, говорећи: „Нека ми тако учине богови, и нека додају, ако сутра у ово време не учиним с твојим животом, као што је било учињено са животом свакога од њих.“

³ Он се уплашио, па је устао и побегао да сачува себи живот. Дошао је у Вир-Савеју у Јуди, где је оставио свога слугу. ⁴ Онда је отишао у пустињу, дан хода. Дошавши до једне смреке, сео је испод ње и пожелео да умре. Рекао је: „Доста ми је више! Господе, узми мој живот, јер нисам бољи од својих предака!“ ⁵ Легао је испод смреке и заспао.

Али анђео га дотакну и рече му: „Устани и једи.“ ⁶ Кад се обазрео, тамо код његове главе је била погача печена на камену и крчаг воде. Јео је и пио, па је поново легао.

⁷ Анђео Господњи се вратио по други пут, дотакнуо га и рекао му: „Устани и једи, јер те очекује далек пут.“ ⁸ Илија је устао, па је јео и пио. Обновивши снагу том храном, ишао је четрдесет дана и четрдесет ноћи до Божије горе Хорив.

Илијин сусрет са Богом

⁹ Тамо је ушао у једну пећину и преспавао тамо. Затим му дође реч Господња: „Шта ти радиш овде, Илија?“

¹⁰ Он одговори: „Био сам веома реван за Господа, Бога над војскама, јер су Израиљци напустили твој савез, срушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а сада гледају да и мени узму живот.“

¹¹ Бог рече: „Изађи и стани на гору пред Господом, јер ће Господ проћи.“

Пред Господом је био велики и силан ветар који је цепао горе и ломио стене. Али Господ није био у ветру. После ветра је био земљотрес, али Господ није био у земљотресу. ¹² После земљотреса је био огањ, али Господ није био у огњу. После огња дође тихи шапат.

3 Почињемо ли поново да препоручујемо сами себе? Или, зар су нам потребне, као некима, писмене препоруке за вас или од вас? ² Ви сте наше писмо, записано у нашим срцима, које познају и читају сви људи. ³ Ви, наиме, показујете да сте Христово писмо, састављено нашом службом, писмо које није написано мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.

⁴ Овакво поуздање имамо пред Богом посредством Христа. ⁵ То значи да ми сами нисмо у стању да припишемо нешто себи; наша способност долази од Бога. ⁶ Он нас је оспособио да будемо службеници Новог савеза, не слова, него Духа. Јер слово доноси смрт, а Дух даје живот.

⁷ Па кад је служба смрти, словима урезана у камен засјала таквом славом да Израиљци нису могли да гледају у Мојсијево лице, због пролазног сјаја његовог лица, ⁸ колико ли ће славнија бити служба коју врши Дух? ⁹ Јер, ако је служба осуде била славна, колико је онда славнија служба која доноси праведност?

¹⁸ А сви ми, који откривена лица одражавамо славу Господњу, Духом се Господњим преображавамо у његов лик, из једног ступња славе у други.