Book of Common Prayer
113 Славите Господа!
О, славите, слуге Господње,
славите име Господње!
2 Нек име Господње прослављано буде
од сад па довека!
3 Од изласка сунца па до његовог заласка,
прослављано било име Господње!
4 Над свим народима узвишен је Господ,
слава му је врх небеса.
5 Ко је као Господ, Бог наш,
што столује у висини;
6 што се сагне да погледа
и по небу и по земљи?
7 Сиромаха диже из прашине,
из буњишта диже убогога;
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Од нероткиње у кући
чини срећну мајку деце.
Славите Господа!
115 Немој нама, о, Господе, немој нама,
већ имену своме славу подај,
због милости своје и истине своје!
2 Зашто народи да говоре:
„Тај Бог њихов, где је?“
3 А Бог наш је на небесима
и он чини све што му се прохте!
4 Сребро су и злато њихови идоли,
људских руку дело.
5 Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
6 са ушима – а глуви
и са носем који не мирише;
7 са рукама које не пипају,
са ногама које се не крећу
и са грлом што ни глас да пусти.
8 Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
9 Израиљу, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је штит!
10 Доме Аронов, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
11 Ви што стрепите од Господа,
у Господа се уздајте!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
12 Сетио се и нас Господ!
Нек нас благослови,
нека благослови дом Израиљев;
нека благослови дом Аронов!
13 Благословиће оне што стрепе од Господа,
како мале тако и велике.
14 Умножио вас Господ,
и вас и децу вашу!
15 Благословио вас Господ,
Саздатељ небеса и земље!
16 Небеса су Господња небеса,
а земљу је дао потомцима људи.
17 Преминули не славе Господа,
ни сви што у покој иду;
18 а ми Господа славимо
сада и довека!
Славите Господа!
Анин хвалоспев
2 Ана се затим помолила овим речима:
„Весели се моје срце у Господу,
Подиже се рог[a] мој у Господу.
Уста моја ликују над душманима мојим,
јер се радујем твојему спасењу.
2 Нико није свет као што је Господ;
нема никог осим тебе,
и нема Стене као што је Бог наш.
3 Не множите речи узносите,
нек из ваших уста охолост не излази,
јер Господ је Бог Свезнајући,
он просуђује дела човекова.
4 Лук се ломи јунацима,
а посрнули се опасују снагом.
5 Некад сити за хлеб се унајмљују,
а некад гладни не гладују више.
Нероткиња рађа седморо,
а мајка многих синова сахне.
6 Господ усмрћује и оживљује,
у Свет мртвих[b] спушта и оданде подиже.
7 Господ даје сиромаштво и богатство,
понижује и узвисује.
8 Сиромаха диже из прашине,
из буњишта диже убогога,
да их посади с племићима,
и додели им почасна места.
Јер Господњи су ступови земље,
на њима је основао васељену.
9 Он чува стопе својих верних,
а опаки ће пропасти у тами,
јер снагом човек неће надвладати.
10 Пропашће они што се противе Господу,
Господ ће на њих загрмети с небеса.
Он ће судити крајевима земље,
своме цару он ће дати снагу,
узвисиће рог помазанику своме.“
Свадба у Кани галилејској
2 Трећег дана је била свадба у Кани галилејској. Тамо је била и Исусова мајка. 2 Исус и његови ученици су такође били позвани на свадбу. 3 Када је понестало вина, рече Исусу његова мајка: „Немају више вина.“
4 „Није твоје да ми говориш шта да чиним – рече јој Исус. Мој час још није дошао.“
5 Исусова мајка рече слугама: „Радите све што вам каже.“
6 Тамо је било шест камених посуда за воду, које су по јудејским прописима служиле за обредно прање. У сваку је могло да стане око два или три метрита[a].
7 Исус рече слугама: „Напуните посуде водом.“ Они их напунише до врха.
8 Затим им рече: „Захватите сад и однесите трпезару да окуси.“
Они му однесоше. 9 Трпезар је окусио вино које је постало од воде, али није знао одакле је. То су знале слуге које су захватиле воду. Трпезар је онда позвао младожењу 10 и рекао му: „Сваки домаћин прво износи добро вино, а кад се гости опију, онда слабије. А ти си чувао добро вино све до сада.“
11 У Кани галилејској је Исус учинио свој први знак и тако показао своју славу. Ту су његови ученици поверовали у њега.
12 После овога је Исус са својом мајком, браћом и ученицима отишао у Кафарнаум. Остао је тамо неколико дана.
За хоровођу, по напеву „Љиљани“, синова Корејевих. Поука. Песма љубави.
45 Из срца ми теку речи умилне,
цару управљам своје стихове;
језик је мој писаљка хитрога писара.
2 Ти си лепши од свих потомака људи,
с твојих уста милост се прелива,
јер Бог те је благословио довека.
3 Уз бок припаши мач свој, јуначе,
у сјају и величанству своме.
4 Изјаши победнички у величанству своме,
за истину, кроткост и праведност;
нек десница твоја страшна дела покаже.
5 Нек стреле твоје зашиљене
пробију срце царевих душмана,
и народи нек падају под ноге твоје.
6 Твој је престо, Боже, у веке векова!
Жезло је правде жезло твога царства.
7 Волиш правду, а мрзиш неправду.
Зато те је Бог, твој Бог,
помазао уљем радости,
више него твоје другове;
8 Сва ти одећа мирише на смирну, алоју и касију,
из дворова од слоноваче харфом те веселе.
9 Ћерке царске твоје су дворкиње,
с десна ти царица стоји у офирском злату.
10 Послушај, ћерко, погледај, добро слушај,
заборави народ свој и дом оца свог.
11 Кад цар пожели лепоту твоју,
поклони му се, јер он је господар твој.
12 Ћерка тирска доћи ће ти с даром,
богати људи тражиће твоју наклоност.
13 Сва славна, ћерка царева чека у соби,
у хаљини златом извезеној,
14 да је украшену доведу пред цара,
Девице је прате, другарице њене,
да и њих доведу пред тебе.
15 Доводе их радосно, с весељем,
те ступају у цареве дворе.
16 Твоји синови заузеће место очева твојих,
поставићеш их за кнезове по свој земљи.
17 Име ћу ти овековечити кроз сва поколења;
зато ће те народи славити у веке векова.
Давидов.
138 Хвалићу те од свег срца,
пред боговима певаћу ти славопоје!
2 Клањаћу се у Дому светости твоје;
хвалићу име твоје за милост твоју и истину твоју;
за обећање твоје, за реч твоју
што је изнад свег имена свога диже.
3 На дан када сам вапио, ти си ме услишио;
смелост си ми дао, душу ојачао.
4 Нек те хвале, о, Господе, сви цареви земље,
када чују речи твојих уста!
5 Опеваће путеве Господње,
јер је слава Господња велика.
6 Узвишен је Господ али гледа пониженог,
а бахатог надалеко препознаје.
7 Макар се и нашао усред невоље,
живот ћеш ми сачувати;
на бес мога противника испружићеш руку своју,
спашће мене десна рука твоја!
8 Господ ће ме осветити!
О, Господе, милост твоја је довека;
дела својих руку не напуштај!
149 Славите Господа!
Нову песму запевајте Господу
и његове хвалоспеве у збору верника.
2 Нек Израиљ радује се своме Створитељу!
Нека кличе своме Цару народ са Сиона!
3 Нек му име славе играјући коло,
нек му засвирају на бубњу и лири.
4 Јер Господу је његов народ мио,
он понизне овенчава спасењем.
5 Нека народ верни ликује у части!
Нека кличу са лежаја својих!
6 У грлима нек им буду хвалоспеви Божији,
у рукама им мач с обе стране оштар;
7 да се освете народима
и донесу казну туђинцима;
8 да ланцима цареве им свежу
и окују гвожђем њихове племиће;
9 да на њима изврше записану пресуду,
што је на част свих његових верних.
Славите Господа!
23 Када су војници разапели Исуса, узели су његову одећу и поделили је међу собом на четири дела, сваком по део. Узели су и доњу хаљину, која није била шивена, него сва изаткана.
24 Зато су рекли један другом: „Боље да је не цепамо, него да бацамо коцку за њу, па ко добије.“
То се догодило да би се испунило што је написано у Писму:
„Моје хаљине поделише међу собом,
коцку бацише за моју одећу.“
Војници тако и учине.
25 Код крста су стајале Исусова мајка, сестра његове мајке, Марија Клопина, и Марија Магдалена. 26 Када је Исус спазио мајку и крај ње ученика који му је био миљеник, рекао је мајци: „Жено, ево ти сина.“ 27 Затим је рекао ученику: „Ево ти мајке.“ Од тог часа ју је ученик узео у своју породицу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.