Book of Common Prayer
Хоровођи, уз фруле: Давидов псалам.
5 О, Господе, почуј моје речи,
и размотри уздисаје моје.
2 Чуј мој вапај, царе мој и Боже,
јер теби своју управљам молитву.
3 Јутром, Господе, ти глас ми чујеш,
јутром теби приносим молитву,
нетремице пазим, ишчекујем.
4 Јер ти ниси Бог коме злочин прија,
зло не може твојим гостом бити.
5 Охоли ти на очи не могу изаћи,
мрзиш све што чине неправду.
6 Ти затиреш оне што говоре лажи,
крвожедне и подмукле Господ не подноси.
7 А ја ћу у Дом твој доћи,
по обилном твоме смиловању,
пред твојим ћу светим Домом бити,
у страху се теби поклонити.
8 Својом ме правдом води, Господе,
због мрзитеља који ми заседу спремају;
пут свој поравнај преда мном.
9 Истине им нема на уснама,
срце им је испуњено злобом,
гроб отворен грло је њихово,
а језик им ласка превртљиво.
10 О, Боже, кривим их прогласи,
сплетке њихове нек их упропасте.
За грехе их многе изагнај,
јер на тебе они устадоше.
11 Нека се радују сви што у теби уточиште траже,
нека се довека веселе које ти заклањаш,
нека кличу они који име твоје љубе.
12 Јер ти, Господе, благосиљаш праведног,
милошћу га као штитом заклањаш.
Хоровођи, уз жичане инструменте. За дубоке гласове. Псалам Давидов.
6 Не карај ме, Господе, у своме гневу,
у срџби ме својој не кажњавај.
2 Смилуј ми се, Господе, јер сам клонуо,
исцели ме, Господе, кости ми се тресу.
3 Душа ми је врло устрептала,
докле, Господе, докле ћеш чекати?
4 Окрени се, Господе, избави ми душу,
спаси мене због милости своје.
5 Јер, мртав човек тебе не спомиње,
ко ће те из Света мртвих[a] прослављати?
6 Од јецања сасвим сам клонуо;
сву ноћ лежај ја плачем натапам,
и свој кревет сузама обливам.
7 Око моје од муке се гаси,
ишчезава због свих мојих душмана.
8 Одбијте од мене, сви преступници,
јер чуо је Господ глас мог вапаја.
9 Чуо је Господ моју молбу,
Господ прима моју молитву.
10 Нек се осрамоте сви моји душмани,
нек великој смутњи подлегну,
нек се одмах повуку у сраму.
10 Зашто, Господе, стојиш далеко?
Што се скриваш у време невоље?
2 Опаки, надмени, љуто гони убогог,
у сплетке га хвата које је исплео.
3 Јер опаки се хвали жудњама свог срца,
похлепни проклиње, презире Господа.
4 У својој га охолости он не тражи,
нема Бога ни у једној мисли својој.
5 Тај увек успева на својим стазама,
на судове твоје он с висока гледа,
и својим се душманима руга.
6 Он у срцу каже:
„Ништа мене неће уздрмати,
зло ме никад задесити неће.“
7 Уста су му пуна клетве, лажи и увреде,
а мука и невоља под језиком његовим.
8 У дворишту вреба из заседе,
из потаје убија невинога,
из скровишта мотри немоћнога.
9 Као лав он вреба у шипражју,
у заседи чека да улови убогога;
у своју га мрежу хвата и одвлачи.
10 Беспомоћне ломи и обара,
они му у канџе допадају.
11 Он говори у срцу:
„Бог заборавља, скрива лице,
никада он то неће видети.“
12 Устани, Господе,
дигни своју руку, Боже,
понизне немој заборавити!
13 Зашто опаки да презире Бога,
зашто да у свом срцу каже:
„Ти ме нећеш за то питати“?
14 Али, ти то ипак видиш,
јер посматраш муку и невољу,
да ствар узмеш у своје руке.
Немоћни се ослања на тебе,
сиротоме ти си помоћник.
15 Сломи руку опакоме, зломе,
па кад тражиш његову опакост,
ни трага од ње да не нађеш.
16 Господ је цар у веке векова,
нестаће народи са његове земље.
17 Ти, Господе, чујеш чежњу понизних,
храбриш их, ухо своје приклањаш,
18 да даш право сиротоме и угњетеном,
да човек на земљи не задаје више страх.
Хоровођи. Давидов.
11 Уточиште је мени у Господу.
Зашто онда мени говорите:
„Као птица у гору утеци!
2 Јер, гле, опаки лук свој натежу,
на тетиву стрелу постављају,
да поштене из мрака гађају.
3 Када се темељи распадају,
шта праведник може да учини?“
4 Господ је у свом светом храму,
Господњи је престо на небесима,
очима он помно посматра,
он прониче потомке људи.
5 Праведнога испитује Господ,
али душа његова мрзи онога,
ко је опак и воли насиље.
6 На опаког он ће сручити
ужарено угљевље и сумпор;
пламенови огњеног вихора,
то је део њихов, то им је у чаши.
7 Јер праведан је Господ,
праведност он воли,
поштени ће гледати му лице.
38 Тако сиђу свештеник Садок, пророк Натан, и Венаја, син Јодајев, с Херећанима и Фелећанима, те посаде Соломона на мазгу цара Давида и дођу на Гион. 39 Тада је свештеник Садок узео из Шатора рог с уљем и помазао Соломона. Затим су затрубили у трубу, а сав народ је говорио: „Живео цар Соломон!“ 40 Сав је народ пошао за њим свирајући у свирале и радујући се гласно, тако да се тресла земља од њиховог клицања.
41 То је чуо Адонија и све узванице које су биле с њим, баш кад су завршавали с гозбом. Кад је Јоав чуо глас трубе упита: „Каква је то галама у граду?“
42 Док је он још говорио, дође Јонатан, син свештеника Авијатара. Адонија рече: „Ходи овамо, јер ти си честит човек, и доносиш добру вест.“
43 Јонатан одговори Адонији: „Баш обратно! Наш господар, цар Давид, је поставио Соломона за цара! 44 Цар је послао с њим свештеника Садока, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог, с Херећанима и Фелећанима. Они су га посадили на цареву мазгу, 45 а свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара на Гиону. Оданде су наставили веселећи се, и град се ускомешао. То је галама коју сте чули. 46 Соломон већ седи на царском престолу. 47 Дошле су и цареве слуге да благослове нашег господара, цара Давида, говорећи: ’Нека Бог учини име Соломоново већим од твога имена; нека подигне његов престо изнад твога.’ Цар се на то поклонио на својој постељи. 48 Затим је цар рекао: ’Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је данас дао да један од мојих синова седне на мој престо, и да то видим својим очима.’“
49 На ово се све Адонијине узванице препадоше; устали су; па је свако отишао својим путем. 50 А Адонија је, у страху од Соломона, отишао и ухватио се за рогове жртвеника. 51 Тада су Соломону јавили: „Ено, Адонија се уплашио цара Соломона и држи се за рогове жртвеника, говорећи: ’Нека ми се цар Соломон закуне данас, да неће погубити мачем свога слугу!’“
52 Цар Соломон рече: „Ако се покаже честитим, неће му пасти ни длака с главе, али ако се какво зло нађе на њему, умреће.“
53 Тада је цар Соломон послао људе, који су га спустили са жртвеника. Онда је дошао и поклонио се цару Соломону. Соломон му рече: „Иди кући.“
Давид саветује Соломона
2 Кад се приближио час Давидове смрти, заповедио је своме сину Соломону:
2 „Ја одлазим на пут којим сва земља иде. Стога буди јак и држи се мушки. 3 Пази на сва упутства Господа, Бога свога, следећи његове путеве и држећи његове прописе, његове заповеди, његове правила и његова сведочанства, како је записано у Закону Мојсијевом, да би био успешан у свему што предузимаш, куда год се окренеш. 4 Тада ће Господ испунити обећање које ми је дао, рекавши: ’Ако твоји синови буду пазили како живе, и буду ходили преда мном у верности свим својим срцем и свом својом душом, никада ти неће понестати наследника на Израиљевом престолу.’
24 Док се Павле бранио овим речима, Фест гласно узвикну: „Ниси при здравом разуму, Павле! Велика ученост ти мути разум!“ 25 Павле одговори: „Нисам ја луд, уважени Фесте, него говорим истините и разумне речи. 26 Све ове ствари су познате и цару коме слободно говорим. Уверен сам, наиме, да му ништа од тога није непознато, јер се то није догодило у неком запећку. 27 Царе Агрипа, верујеш ли Пророцима? Знам да верујеш.“
28 „Још мало, па ћеш ме убедити да постанем хришћанин“ – рекао је Агрипа Павлу.
29 „Дај Боже да, пре или касније, не само ти, већ и сви који ме данас слушају, постану такви какав сам ја, осим ових окова.“
30 После овога устадоше цар, намесник и Верника као и сви који су са њима седели. 31 Одлазећи, разговарали су међу собом: „Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или тамницу.“
32 Агрипа рече Фесту: „Овај човек би могао да буде ослобођен да се није позвао на цара.“
Пут у Рим
27 Када је било одлучено да отпловимо у Италију, Павла и неке друге затворенике предали су на чување капетану царске чете који се звао Јулије. 2 Укрцали смо се у једну адрамитску лађу, која је требало да плови у азијске луке, и отпловили. Са нама је био Аристарх, Македонац из Солуна.
3 Сутрадан смо пристали у Сидону. Капетан Јулије се љубазно опходио према Павлу и допустио му да посети своје пријатеље, да би се побринули за његове потребе. 4 Кад смо отишли оданде, пловили смо у заветрини Кипра, јер су дували противни ветрови. 5 Препловивши море дуж обала Киликије и Памфилије, стигли смо у Миру лисијску. 6 Ту је капетан нашао лађу из Александрије која је пловила за Италију, те се укрцасмо. 7 Неколико дана смо пловили веома споро и једва смо стигли до Книда. Пошто нам ветар није дао да пристанемо, пловили смо поред Салмоне, у заветрини Крита. 8 Пловећи с муком уз обалу, стигли смо у место које се звало „Добра пристаништа“, близу града Ласеје.
Поука о смокви
28 Поучите се на примеру смокве. Када њена грана омекша и лишће потера, тада знате да је лето на прагу. 29 Тако и ви, кад видите да се то дешава, знајте да је он близу, пред вратима. 30 Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. 31 Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.
Незнани дан и час
32 А који је то дан и час, то нико не зна, ни анђели на небу, па ни са̂м Син, већ само Отац. 33 Пазите и бдите, јер не знате када је то време. 34 То је као када неки човек крене на пут, а кућу преда на управу слугама. Затим свакоме одреди његово задужење, а вратару заповеди да чува стражу.
35 Бдите, стога, јер не знате када Господар куће долази: да ли увече или у поноћ; да ли кад први петлови закукуричу или ујутро, 36 да вас, ако изненада дође, не затекне да спавате. 37 А што вама говорим, свима говорим: бдите!“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.