Book of Common Prayer
מ Мем
97 Како волим Закон твој!
Од јутра до сутра размишљам о њему.
98 Заповест ме твоја мудријим чини од душмана мојих,
јер довека припада ми.
99 Боље расуђујем од свих својих учитеља,
јер размишљам о прописима твојим.
100 Од стараца умнији сам,
јер разматрам одредбе твоје.
101 Од сваке зле стазе чувам стопе своје
да бих реч твоју могао да држим.
102 Од правила твојих ја се не окрећем
јер си ти са̂м мене поучио.
103 Како је слатка реч твоја непцу моме,
од меда је слађа устима мојим!
104 Разборит сам од одредаба твојих
и зато мрзим сваку лажну стазу.
נ Нун
105 Мојој нози твоја реч је лампа
и светло за моју стазу.
106 Заклео сам се, обавезујем се:
држаћу се твојих праведних судова.
107 Много сам страдао, Господе,
по својој ме речи ти оживи.
108 Добровољну жртву уста мојих прими, молим те, Господе;
поучи ме твојим правилима.
109 Глава моја стално је у торби
али Закон твој не заборављам.
110 Злотвори ми клопку постављају
али ја не скрећем с твојих одредаба.
111 Довека сам наследио прописе твоје,
јер су они радост моме срцу.
112 Предао сам срце своје да уредбе твоје извршава,
за векове и до краја.
ס Самех
113 Мрзим људе срца подељеног,
а твој Закон волим.
114 Уточиште, штит мој ти си,
ја се твојој речи надам.
115 Одлазите од мене, злочинци,
да бих свога Бога заповести испуњавао!
116 Подржи ме као што си обећао, па да живим;
срамоти ме не препусти због надања мога.
117 Окрепи ме, па да спасен будем
и да трајно тежим уредбама твојим.
118 Ти се гнушаш свих што застране од уредаба твојих,
јер је узалудна њихова обмана.
119 Као згуру скинуо си све злобнике земаљске
и зато волим прописе твоје.
120 Тело ми се јежи јер од тебе стрепим,
судови ме твоји плаше.
Хоровођи. Радосница. Асафова.
81 Радујте се Богу, снази нашој!
Кличите Богу Јаковљевом!
2 Песму запевајте, даире дајте,
лиру и харфу умилну.
3 О младини у рог задувајте,
у дан празника нашег када је пун месец.
4 Јер такав је пропис Израиљу
и заповест Јаковљевог Бога.
5 Он је Јосифу дао то сведочанство
када је кренуо против египатске земље.
Слушао сам језик незнан што казује:
6 „С плећа сам му уклонио терет
и из руку узео кошару.
7 Вапио си у невољи и ја сам те избавио,
одазвао сам ти се из грома и мрака;
искушао на водама Мериве. Села
8 Послушај ме, мој народе, ја те опомињем!
О, Израиљу, када би ме послушао;
9 међу вама не би било другог бога
и не би се ти клањао богу туђинскоме.
10 Ја сам Господ, Бог твој,
који сам те извео из земље египатске.
Отвори широм уста своја
и ја ћу да их напуним!
11 Али мој народ није послушао глас мој,
Израиљ ми се покорио није.
12 И ја сам их препустио самовољи њиховога срца,
живели су како су желели.
13 О, кад би ме послушао народ мој
и путеве моје Израиљ следио!
14 Ја бих брзо савладао њихове душмане,
на њихове злотворе бих руку своју подигао.
15 Пузали би пред њим они што Господа мрзе
и такво би стање за њих трајало довека.
16 А ја бих да их храним најбољом пшеницом,
из камена ситићу их медом.“
Псалам Асафов.
82 Бог је стао у Божијем збору,
па сад суди међу боговима:
2 „Докле ћете судити нечасно
и држати страну злотворима? Села
3 Заступајте право убогога и сиротога,
оправдајте сиромаха и невољника.
4 Спасавајте слабог и тлаченог,
избавите их из руке зликоваца.
5 Али нису знали, нису разумели;
у тами су посртали
и темеље земљи задрмали.
6 Ја рекох: ’Богови сте,
сви сте деца Свевишњега!’
7 Ипак ћете помрети ко људи,
пропашћете ко и главар сваки.“
8 Устани, Боже, и суди земљи,
јер сви су народи наследство твоје!
Давид се заузима за Мефивостеја
9 Давид рече: „Да ли је још неко преостао из Сауловог дома, да му искажем милост ради Јонатана?“
2 А у Сауловом дому је био неки слуга по имену Сива. Кад су га позвали пред Давида, цар му рече: „Јеси ли ти Сива?“
Он одговори: „Твој сам слуга.“
3 Цар га упита: „Је ли преостао још неко из Сауловог дома, да му искажем Божију милост?“
Сива одговори цару: „Преостао је један Јонатанов син, који је хром на обе ноге.“
4 „Где је он?“ – упита цар.
„Ено, он је у кући Махира, сина Амиловог, у Ло-Девару“ – одговори Сива цару.
5 Тада је цар послао по њега, па су га довели из куће Махира, сина Амиловог, из Ло-Девара. 6 Кад је Мефивостеј, син Јонатана, Сауловог сина, дошао пред Давида, пао је ничице пред њим и поклонио му се.
Давид рече: „Мефивостеју!“
„Ево, твој сам слуга!“ – одговори он.
7 Давид му рече: „Немој се плашити, јер ћу ти исказати милост ради твога оца Јонатана. Вратићу ти сву земљу твога деде Саула, а ти ћеш увек јести хлеб за мојим столом.“
8 Мефивостеј се поклони, па рече: „Ко је твој слуга, да обраћаш пажњу на мртвог пса као што сам ја?“
9 Цар је, затим, позвао Сиву, Сауловог слугу, и рекао му: „Све што је припадало Саулу и његовом дому дао сам унуку твога господара. 10 Ти ћеш обрађивати земљу за њега заједно са твојим синовима и твојим слугама, и доносити урод унуку свога господара, да би имао храну. А Мефивостеј ће увек јести хлеб за мојим столом.“ Сива је имао петнаест синова и двадесет слугу.
11 Сива рече цару: „Твој слуга ће учинити онако како му је његов господар заповедио. Мефивостеј ће јести за мојим столом, као један од царевих синова.“
12 Мефивостеј је имао малог сина који се звао Миха. Сви који су живели у Сивином дому су служили Мефивостеју. 13 Мефивостеј је живео у Јерусалиму пошто је увек јео за царевим столом. Он је био хром на обе ноге.
Догађаји у Ефесу
19 Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз горња подручја и дошао у Ефес. Тамо је нашао неке ученике 2 и упитао их: „Да ли сте примили Светог Духа када сте поверовали?“
Они су му одговорили: „Нисмо ни чули да Свети Дух постоји.“
3 „Онда, каквим сте крштењем крштени?“ – упитао их је Павле.
„Јовановим крштењем“ – одговорише му.
4 На то им Павле рече: „Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да верује у онога који ће после њега доћи, то јест у Исуса.“ 5 Када су то чули, крстили су се у име Господа Исуса. 6 А када је Павле положио своје руке на њих, Свети Дух је сишао на њих, те су почели да говоре другим језицима и да пророкују. 7 Било их је укупно дванаест људи.
8 Павле је током три наредна месеца одлазио у синагогу и одважно проповедао. Расправљао је са њима и убеђивао их о Царству Божијем. 9 Али, како су неки, који су били окорели и непослушни, пред свима ружили овај Пут, Павле је одступио од њих. Онда је одвојио ученике, па је свакодневно водио расправе у школи неког Тирана. 10 Ово је потрајало две године, тако да су сви житељи Мале Азије, и Јевреји и Грци, чули реч Господњу.
Цена следбеништва
34 Исус је тада окупио народ и своје ученике и рекао им: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. 35 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и Радосне вести, спасиће га. 36 Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? 37 Шта може човек дати у замену за свој живот? 38 А ко се застиди мене и мојих речи пред овим прељубничким и грешним нараштајем, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у слави свога Оца и са светим анђелима.“
9 Исус додаде: „Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде да је Царство Божије дошло са силом.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.