Book of Common Prayer
Хоровођи на жичаним инструментима. Давидов.
61 Боже, чуј мој вапај;
молитву ми добро почуј.
2 Ја те зовем са крајева земље
док ми срце клоне;
поведи ме на стену од мене вишу.
3 Јер ти си ми уточиште,
моћна кула испред противника.
4 У шатору твоме
довека бих да пребивам,
уточиште да ми буде
заклон твојих крила. Села
5 Јер ти си, Боже, чуо завете моје;
дао си ми наследство оних који стрепе од имена твога.
6 Цару дане на дане надодај,
година његових нека буде од нараштаја до нараштаја.
7 Нека га има довека пред Богом,
одреди му и милост и верност, нека га чувају.
8 Имену ћу твоме зато славопој да певам довека;
да испуним завете своје дан за даном.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
62 Само у Богу душа моја почива,
од њега је спасење моје.
2 Само он је стена моја и спасење моје;
заклон мој, ништа мене неће уздрмати.
3 Докле ћете се обрушавати на човека?
Побиће вас, све вас,
попут зида накривљеног
и ограде полегнуте.
4 Зацело, договорише се
са висина његових да га оборе.
Они воле лаж,
па устима својим благосиљају,
а нутрином својом проклињу. Села
5 Само се у Богу смири, душо моја,
јер је од њега надање моје.
6 Само он је стена моја
и спасење моје;
заклон мој,
мене неће уздрмати.
7 Од Бога је спасење моје
и слава моја;
стена снаге моје,
уточиште моје је у Богу.
8 У њега се уздај увек, народе;
пред њим срце своје изливајте,
Бог је наше уточиште. Села
9 Само су дах потомци људи,
лаж су потомци човекови;
на теразијама мерени заједно
они су од даха лакши.
10 Не уздајте се у отимачину
и у грабеж ташту наду не стављајте;
а богатство када се умножи,
срцем се за њега не везујте.
11 Бог је једно објавио,
а две ствари ја сам чуо:
да је сила једино Божија,
12 да је милост једино Господња;
јер, ти узвраћаш човеку
по делу његовом.
Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.
68 Нека Бог устане,
нека се разиђу његови душмани!
Нека се разбеже пред њим они што га мрзе!
2 Развеј их попут дима развејаног;
нек пропадну зликовци пред Богом
као восак истопљен у ватри.
3 А праведни нека се радују,
нек пред Богом кличу,
нек ликују у весељу.
4 Певајте Богу,
певајте славопој његовом имену;
уздигните оног што на облацима јаше.
Његово је име Господ,
ускликните пред њим.
5 Отац сирочади и судија удовица –
то је Бог у свом светом Пребивалишту.
6 Бог усамљенима даје да у кући живе,
заточене води благостању,
а бунтовници боравиће у спарушеној земљи.
7 Боже, кад си ишао испред свог народа,
када си ступао пустињом, Села
8 земља се тресла, небеса су пљуштала,
пред Богом, Богом синајским,
пред Богом, Богом Израиљевим.
9 Боже, обиље си кише послао наследству своме;
уморно је оно било, а ти си га ојачао.
10 Живаљ твој се онде настанио,
снабдеваш убогог добрима својим, Боже.
11 Господ објављује,
а жена што носе вести велико је мноштво.
12 Цареви и војске беже ли беже,
а лепотица куће плен раздељује.
13 Ако и легнеш између торова,
ти си голубица крила обложених сребром,
и перја светлуцаво златног.
14 Кад Свемоћни распрши цареве у земљи,
паде снег на Салмону.
15 Гора Божија васанска је гора,
гора с врховима васанска је гора.
16 Зашто завидно гледате, о, горе,
врхове горе коју Бог жели за боравиште своје;
где ће Господ зацело довека да пребива?
17 Божијих је кола на хиљаде,
на многе хиљаде;
а Господ је међу њима,
на Синају, у светости.
18 Ти се попе на висину,
поведе робље силно,
прими дарове од људи,
па чак и од бунтовника;
да пребиваш тамо,
Господе Боже.
19 Благословен да је Господ,
што терете наше дан за даном носи,
Бог нашег спасења. Села
20 Бог наш Бог је дела спасоносних,
од Господа Бога избављење је од смрти.
21 Зацело ће Бог разбити главу својих противника,
и космато теме оног који живи у својим гресима.
22 Господ каже: „Са Васана вратићу их,
из дубина мора вратићу их,
23 па да ти нога гаца у крви
и језик твојих паса добије свој део од твојих противника.“
24 Видеше поворке твоје, Боже;
поворке Бога мога, мога цара ка Светињи.
25 Напред су ишли певачи, потом свирачи,
а у средини су девојке ударале даире.
26 Благосиљајте у зборовима Бога Господа,
ви са врела Израиљева!
27 Ено, млади Венијамин предводи их,
главари Јуде са мноштвом,
главари Завулона и главари Нефталима.
28 Твој Бог снагу ти је одредио;
покажи снагу своју, Боже, што си за нас деловао.
29 Због твог Дома у Јерусалиму
цареви ће ти дарове доносити.
30 Запрети зверима у трсци,
крду бикова међу теладима народа;
па нек се понизе и донесу комаде сребра,
а он ће расути народе што у рату уживају.
31 Доћи ће изасланици из Египта,
Куш журно пружа руке своје Богу.
32 О, царства земаљска, певајте Богу;
певајте славопој Господу; Села
33 ономе што јаше небом, древним небесима!
Ено, он тутњи гласом својим, гласом силним.
34 Препознајте силу Божију над Израиљем,
величанство његово
и његову силу у небесима.
35 Ти си страшан, Боже, у Светилишту своме;
Бог Израиљев са̂м даје силу и снагу народу.
Благословен да је Бог!
Авенир се приклања Давиду
6 У току рата између дома Сауловог и дома Давидовог, Авенир је ојачао свој положај у дому Сауловом. 7 Саул је имао иночу по имену Ресфа, ћерку Ајину. Исвостеј рече Авениру: „Зашто си легао са иночом мога оца?“
8 Авенир се веома разгневио на Исвостејеве речи, па му је рекао: „Зар сам ја пасја глава из Јуде? И дан данас показујем оданост дому твога оца Саула, његовој браћи и пријатељима, и нисам те изручио у Давидове руке, а ти ми данас налазиш кривицу због једне жене. 9 Нека Бог казни Авенира, и још више, ако не остварим за Давида оно што му се Господ заклео, 10 да ће пренети царство с дома Сауловог и успоставити престо Давиду над Израиљем и Јудом од Дана до Вир-Савеје.“
11 Исвостеј се није усудио да каже ни реч Авениру јер га се плашио.
12 Авенир је, затим, послао гласнике Давиду у своје име говорећи: „Чија је земља? Склопи савез са мном, па ћу ти помоћи да придобијеш сав Израиљ.“
13 Давид одговори: „Добро, склопићу савез с тобом. Међутим, захтевам од тебе једно: не појављуј се преда мном ако ми не доведеш Михалу, Саулову ћерку, кад дођеш да ме видиш.“
14 Давид је послао гласнике Исвостеју, сину Сауловом, говорећи: „Дај ми моју жену Михалу, коју сам испросио за стотину филистејских обрезака.“
15 Исвостеј је послао по њу, па ју је узео од њеног мужа Фалтила, сина Лаисова. 16 Њен муж је пошао с њом плачући иза ње све до Ваурима. Тада му је Авенир рекао: „Иди, врати се кући.“ И он се врати.
17 А Авенир је разговарао са израиљским старешинама. Рекао је: „Ви већ дуже времена тражите да Давид буде цар над вама. 18 Учините то сада, јер је Господ обећао Давиду: ’Руком свог слуге Давида избавићу свој народ Израиљ из руку Филистејаца и из руку свих њихових непријатеља.’“
19 Авенир је разговарао и са Венијаминовцима. Потом је Авенир пренео Давиду у Хеврону да је све то по вољи Израиљу и свем дому Венијаминовом. 20 Кад је Авенир са двадесет људи дошао к Давиду у Хеврон, Давид је приредио гозбу за Авенира и људе који су били с њим. 21 Авенир рече Давиду: „Спремићу се и поћи да окупим сав Израиљ за свог господара, цара, а они ће склопити савез с тобом, па ћеш владати над свиме што хоћеш.“ Затим је Давид отпремио Авенира, те је овај отишао у миру.
6 А они прођоше кроз Фригију и Галатију, јер их је Свети Дух био упозорио да не проповедају реч у провинцији Малој Азији. 7 Кад су стигли на границу Мизије, покушали су да уђу у Витинију, али им то Дух Исусов није допустио. 8 Тако су прошли поред Мизије и дошли у Троаду.
Позив за Македонију
9 Током ноћи је Павле имао виђење: неки Македонац је стајао и молио га: „Дођи у Македонију и помози нам!“ 10 Након што је Павле имао ово виђење, гледали смо да одмах отпутујемо за Македонију, закључујући да нас је Бог позвао да им објавимо Радосну вест. 11 Из Троаде смо отпловили право у Самотрак, следећег дана у Неапољ, 12 а оданде у Филипе, римску колонију и главни град тог дела Македоније. У том граду смо провели неколико дана.
Лидијино обраћење
13 У суботу смо изашли изван градских капија крај реке претпостављајући да се тамо налази богомоља[a]. Сели смо и почели да говоримо окупљеним женама. 14 То је слушала и нека побожна жена која се звала Лидија, продавачица пурпурне тканине из града Тијатире. Њој је Господ отворио срце да помно слуша оно што је Павле говорио. 15 А када је била крштена заједно са својим укућанима, молила нас је: „Ако сматрате да заиста верујем у Господа, дођите у моју кућу и останите!“ Тако нас је убедила.
Исус храни више од пет хиљада људи
30 А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. 31 Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу.
32 Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. 33 Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. 34 Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. 35 Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. 36 Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“
37 „Дајте им ви да једу“ – рече им Исус.
„Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. 38 Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“
Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“
39 Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. 40 Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. 41 Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. 42 Сви су јели и наситили се. 43 Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. 44 Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.
Исус хода по води
45 Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. 46 Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.