Book of Common Prayer
116 Ја волим Господа, јер је чуо мој глас
и преклињања моја;
2 пригнуо је ухо своје к мени
и докле живим ја ћу да му вапим!
3 Смртна су се ужад сплела око мене
и замка Света мртвих спопала ме;
снађоше ме и мука и чемер.
4 Али име сам Господње звао:
„О, Господе, преклињем те,
избави ми душу!“
5 Милостив је и праведан Господ,
наш је Бог милосрдан!
6 Господ брани простодушне,
јер када сам био лаковеран, он ме је спасао.
7 Ти се опет смири, душо моја,
јер ти Господ обилно узврати!
8 Да, ти си душу моју од смрти спасао,
око моје од плакања,
ногу моју од спотицања.
9 У земљи живих
пред Господом ја ћу ићи.
10 Поверовао сам, макар и говорим:
„Ојађен сам јако!“
11 А рекао сам брзоплето:
„Сваки човек је лажљивац!“
12 Чиме Господу да узвратим
за све његово добро према мени?
13 Чашу ћу спасења да подигнем,
Господње ћу име да призовем!
14 Завете своје извршићу Господу
пред целим његовим народом.
15 Скупоцена је у очима Господњим
смрт његових верних.
16 О, Господе, ја сам слуга твој!
Твој сам слуга, син твоје слушкиње,
са мене си расково окове!
17 Принећу ти жртву захвалницу
и призваћу ја име Господње!
18 Завете своје извршићу Господу
пред целим његовим народом;
19 у двориштима Дома Господњег,
усред тебе, о, Јерусалиме.
Славите Господа!
14 Кличи, ћерко сионска!
Подвикуј, Израиљу!
Радуј се и величај од свег срца,
о, ћерко јерусалимска!
15 Уклонио је Господ пресуду против тебе,
помео је душмане твоје.
Цар Израиља – Господ је у средини твојој!
Од зла се ти више не плаши.
16 Тог дана ће се рећи Јерусалиму:
„О, Сионе, не плаши се!
Нека ти руке не клону!
17 Господ, Бог твој је усред тебе,
ратник што ти победу даје.
Радоваће се силно због тебе,
утишаће те љубављу својом.
Клицаће због тебе радосним повиком.“
18 „Ојађене, одстрањене од празника
ја ћу да окупим.
Били су далеко од тебе,
обремењени срамотом.
19 Ево, окрећем се свим твојим тлачитељима у време ово.
Спашћу хроме и сабраћу протеране.
Даћу част и име осрамоћенима
што су били по целој земљи.
20 Довешћу вас у оно време,
у то време ја ћу вас сабрати.
Јер ја ћу вам дати и име и част
међу свим земаљским народима,
када на ваше очи вратим изгнане ваше“ –
каже Господ.
47 Марија Магдалена и Марија, мајка Јосијина, су виделе место где је Исус био сахрањен.
Исусово ускрсење
16 Кад је прошла субота, Марија Магдалена, и Марија, мајка Јаковљева, и Салома, купише мирисе да би отишле и помазале Исусово тело. 2 А у недељу, рано ујутро, чим је изашло сунце, дођоше до гроба, 3 па рекоше једна другој: „Ко ће нам откотрљати камен с врата гроба?“
4 Када су погледале, виделе су да је камен већ откотрљан. А камен је био веома велики. 5 Ушавши у гроб, угледале су неког младића обученог у белу одећу, како седи с десне стране. Жене претрнуше.
6 Али он им рече: „Не бојте се! Ви тражите Исуса Назарећанина кога су разапели. Он није овде, ускрснуо је. Ево, ово је место где је био положен. 7 Него, идите и реците његовим ученицима и Петру да он иде пред вама у Галилеју; онде ћете га видети, баш као што вам је рекао.“
Псалам Давидов. Песма за посвећење храма.
30 Узвисујем те, Господе, јер си ме подигао,
ниси дао да се душмани нада мном радују.
2 Теби завапих, Господе, Боже мој,
и ти си ме исцелио.
3 Господе, из Света мртвих ти си ме извео,
моју си душу спасао од раке.
4 Запојте Господу, верни његови,
хвалите га, спомињите светост његову.
5 Јер гнев његов траје за трен,
а читав живот милост његова.
Вече доноси плач,
а јутро клицање.
6 У свом спокојству рекао сам себи:
„Никада ме ништа неће уздрмати.“
7 Милошћу си ме својом, Господе,
учврстио као моћну гору;
кад си лице своје сакрио,
свега ме је страх обузео.
8 К теби вапим, Господе,
од свога Бога тражим милост.
9 „Каква корист од моје смрти,
ако сиђем у раку?
Хоће ли те прах прослављати?
Зар ће прах о твојој верности да прича?
10 Почуј, Господе, смилуј ми се,
буди моја помоћ, о, Господе!“
11 Мој си плач окренуо у коло,
скинуо си с мене рухо жалости,
и у рухо ме радости обукао.
12 Зато те душа моја слави без престанка.
О, Господе, Боже мој, хвалићу те вечно!
149 Славите Господа!
Нову песму запевајте Господу
и његове хвалоспеве у збору верника.
2 Нек Израиљ радује се своме Створитељу!
Нека кличе своме Цару народ са Сиона!
3 Нек му име славе играјући коло,
нек му засвирају на бубњу и лири.
4 Јер Господу је његов народ мио,
он понизне овенчава спасењем.
5 Нека народ верни ликује у части!
Нека кличу са лежаја својих!
6 У грлима нек им буду хвалоспеви Божији,
у рукама им мач с обе стране оштар;
7 да се освете народима
и донесу казну туђинцима;
8 да ланцима цареве им свежу
и окују гвожђем њихове племиће;
9 да на њима изврше записану пресуду,
што је на част свих његових верних.
Славите Господа!
Бог даје утеху
3 Благословен да је Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, милосрдни Отац и Бог сваке утехе. 4 Он нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо и ми могли да тешимо оне који су у невољама, оном утехом којом нас саме Бог теши. 5 Јер, као што изобилно учествујемо у Христовим патњама, тако примамо и изобиље утехе посредством Христа. 6 Ако смо притиснути невољама, то је за вашу утеху и спасење, ако примамо утеху од Бога, то је ради ваше утехе. Та утеха се показује када стрпљиво подносите исте патње које и ми подносимо. 7 Чврста је нада коју полажемо у вас, јер знамо да учествујете како у нашим патњама, тако и у нашој утеси.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.