Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Book of Common Prayer

Daily Old and New Testament readings based on the Book of Common Prayer.
Duration: 861 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Псалми 120-127

Песма поклоничка.

120 У невољи Господа сам звао
    и он ми се одазвао.
О, Господе, избави ми душу
    од лажљивих усана
    и језика превртљивог!

Шта ли ће се теби дати,
    шта ће ти се надодати,
    о, језиче превртљиви?
Јунакове оштре стреле
    са смрекином жеравицом!

Јао мени!
    Ја сам дошљак код Месеха,
    у кедарским шаторима живим.
Предуго сам боравио
    са онима што мир мрзе.
Ја сам миру предан,
    али чим бих да говорим,
    они би да заратују.

Песма поклоничка.

121 Своје очи ка горама дижем.
    Одакле ће мени помоћ доћи?
Доћи ће ми помоћ од Господа,
    Саздатеља небеса и земље!

Нози твојој да посрне не да,
    твој заштитник задремати неће.
Гле, не дрема и не спава
    заштитник Израиља!

Господ је заштитник твој!
    Господ ти је сенка с твоје десне стране.
Неће ти шкодити ни сунце по дану
    ни месец по ноћи.

Од свакога зла Господ ће те заштитити,
    заштитиће душу твоју.
Господ ће те заштитити када будеш одлазио
    и кад будеш долазио,
    од сада па довека!

Песам поклоничка. Давидова.

122 Обрадовао сам се када су ми рекли:
    „Идемо у Дом Господњи!“
Ево нас, стојимо на вратима твојим,
    о, Јерусалиме!

Јерусалим, град подигнут,
    постојан и складан.
Племена се у њега успињу,
    Господња племена
према пропису за Израиљ,
    да хвалоспев дају Господњем имену.
Јер престоли суда су постављени тамо,
    престоли дома Давидовог.

Молите се за мир Јерусалима!
    Они што те воле нека напредују!
Нека буде мира међу твојим зидинама,
    благостања међу твојим дворовима!
Ради браће моје, пријатеља мојих,
    кажем: „Мир у теби био!“
Ради Дома Господа, Бога нашег,
    твоје добро тражим!

Песма поклоничка.

123 Очи своје ја подижем теби,
    који седиш на небесима!
Гле, као што су очи слугу
    на рукама њихових газда;
као што су слушкињине очи
    на рукама њене газдарице;
тако су и наше очи
    на Господу Богу нашем,
    док се на нас не сажали.

Сажали се, о, Господе,
    сажали се на нас,
    јер презира смо сити!
Душа наша довољно је сита
    ругања бахатих
    и презира осионих људи!

Песма поклоничка. Давидова.

124 „Да Господ са нама није био“ –
    нек Израиљ каже –
„да Господ са нама није био,
    када су се људи на нас дигли;
тада би нас живе прогутали,
    кад су својим гневом успламтели на нас;
тада би нас бујице однеле,
    брзак би нам преплавио душе;
тада би нам махнитале воде
    преплавиле душе.

Господ нек је благословен
    што нас није ко плен дао њиховим зубима!
Душа се наша избавила
    као птица из ловчеве замке;
замка је пукла
    и ми смо се избавили.
Наша помоћ име је Господа,
    Саздатеља небеса и земље!“

Песма поклоничка.

125 Они што се у Господа уздају,
    јесу као гора Сион – постојана,
    довека се помакнути не да!
Попут гора што Јерусалим окружују,
    тако је и Господ око свог народа,
    све од сада па за вечност целу.

Уистину, неће жезло злочинаца владати
    над земљом што припада праведнима;
да праведни руке своје не би
    неправди пружали.

О, Господе, добро чини добрима
    и онима честитога срца!
А оне што на своје криве стазе скрећу,
    Господ ће одагнати са злотворима.

Мир Израиљу!

Песма поклоничка.

126 Кад је Господ прогнанике на Сион враћао,
    било нам је као да сањамо!
Уста су нам праскала од смеха,
    језик нам је клицао
када се међу народима причало:
    „Њима је Господ велико дело учинио!“
Господ нам је велико дело учинио
    и како смо само раздрагани били!

О, Господе, срећу нашу ти поврати
    ко брзаке на испуцалу земљу!
Они који са сузама сеју,
    жању са клицањем.
Плачући иде човек
    и зобницу са семеном носи,
али ће се вратити сигурно,
    и клицаће, своје снопље
    док буде носио!

Песма поклоничка. Соломонова.

127 Ако Господ не подиже кућу,
    узалуд се на њој градитељи муче;
ако Господ над градом не бдије,
    узалуд је над њим стражар будан.
Узалудно је и вама да се рано подижете,
    да касно лежете
и једете хлеб са муком стечен,
    јер он сан свом миљенику даје.

Гле, синови су поклон од Господа,
    плод утробе је награда!
Слични су стрелама у руци ратника,
    баш су такви у младости рођени синови.
Благо човеку
    који њима тоболац свој напуни!
Такви се црвенети неће
    кад се буду с душманима
    на вратима града расправљали!

1 Књига Самуилова 11

11 Тада је дошао Амонац Нас и утаборио се наспрам Јавис-Галада. Сви мештани Јависа рекоше Насу: „Склопи савез с нама, па ћемо ти служити.“ Амонац Нас им одговори: „Овако ћу склопити савез с вама: ископаћу свакоме од вас десно око. Тако ћу изложити срамоти сав Израиљ.“ Старешине Јависа му рекоше: „Остави нам седам дана, да пошаљемо гласнике у све крајеве Израиља, па ако нико не дође да нас избави, предаћемо се теби.“

Дођу гласници у Гавају Саулову и пренесу те речи народу. Сав народ удари у гласан плач. А Саул се управо враћао с поља идући за воловима. Он упита: „Зашто народ плаче?“ Тада су му испричали шта су поручили Јавишани. Кад је чуо ове речи, Дух Божији сиђе на Саула, и обузе га силан гнев. Он узе два вола, исече их на комаде, и посла их у све крајеве Израиља по гласницима. Рекао је: „Ко не пође за Саулом и Самуилом, тако ће бити учињено његовим воловима.“ Страх је Господњи обузео народ, па су сви пошли као један. Кад их је избројио у Везеку, било је три стотине хиљада Израиљаца и тридесет хиљада Јудејаца.

Затим су рекли оним гласницима, који су дошли: „Овако реците мештанима Јавис-Галада: ’Сутра, кад припече сунце, бићете избављени.’“ Кад су се гласници вратили и рекли то Јавишанима, они су се обрадовали.

Саула потврђују за цара

10 Мештани Јависа поручише Амонцима: „Сутра ћемо вам се предати, па чините с нама што вам драго.“ 11 Сутрадан је Саул поделио народ у три чете; ушли су усред табора о јутарњој стражи и тукли Амонце до дневне жеге. Преживели су се тако разбежали, да ни двојица нису остала заједно.

12 Народ рече Самуилу: „Ко је то рекао: ’Зар ће Саул владати над нама?’ Дајте те људе да их погубимо!“ 13 Саул рече: „Овога дана нико неће бити погубљен, јер данас је Господ донео спасење Израиљу!“

14 Тада Самуило рече: „Хајдемо у Галгал, да тамо потврдимо царство.“ 15 Сав је народ отишао у Галгал, па су тамо зацарили Саула пред Господом. Затим су принели жртве мира пред Господом. Саул се тамо веома радовао са свим људима из Израиља.

Дела апостолска 8:1-13

Ширење Цркве

А Савле је одобравао Стефаново убиство. Тог дана је настао велики прогон цркве у Јерусалиму, па су се сви, изузев апостола, расејали по Јудеји и Самарији. Стефана су, пак, сахранили побожни људи и уз велику жалост га оплакали. А Савле је пустошио Цркву; залазио је од куће до куће и одвлачио мушкарце и жене у тамницу.

Филип у Самарији

Они који су били расејани, навештавали су Радосну вест где год су пролазили. Тако је Филип отишао у један град у Самарији и објављивао им Христа. Сав народ је пажљиво слушао његове речи и гледао знаке које је чинио. Наиме, нечисти духови су уз гласне крике излазили из људи који су били њима опседнути, а и много одузетих и хромих је било исцељено. Тада је настала велика радост у граду.

Симон врачар

У том граду је дуже времена живео неки човек по имену Симон, који је својим врачањем задивљавао народ у Самарији. Говорио је за себе да је он нешто посебно, 10 те су га уважавали и угледни и неугледни, изјављујући: „Овај човек је заиста сила Божија, за коју се каже да је велика.“ 11 Приклањали су му се, јер их је дуже времена задивљавао својим врачањем. 12 Али када су поверовали Филипу, који је проповедао о Радосној вести Царства Божијег и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. 13 Чак је и са̂м Симон узверовао. Након што је био крштен, стално је био уз Филипа; био је задивљен гледајући знаке и велика чуда која су се догађала.

Лука 22:63-71

Војници се ругају Исусу

63 Људи који су чували Исуса, ругали су му се и тукли га. 64 Повезали су му очи и питали га: „Прореци, ко те је ударио?“ 65 Вређали су га још и многим другим погрдним речима.

Исуса доводе пред Велико веће

66 Када је свануло, окупе се старешине народа, водећи свештеници и зналци Светог писма, и одведу Исуса пред своје Велико веће. 67 Говорили су му: „Ако си ти Христос, реци нам.“

Исус одговори: „И да вам кажем, нећете ми веровати; 68 ако вас упитам, нећете ми одговорити. 69 Али од сада ће Син Човечији седети с десне стране Божије силе.“

70 Они упиташе: „Значи, ти си Син Божији?“ Исус рече: „Ви кажете да сам ја.“

71 Они онда рекоше: „Зар су нам потребни други сведоци? Сами смо чули из његових уста!“

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.