Book of Common Prayer
Псалам Давидов. За сећање.
38 Не карај ме у гневу свом, Господе,
не кажњавај у јарости својој,
2 јер твоје су се стреле заболе у мене,
и твоја ме је рука притиснула.
3 На мом телу здравог места нема од твоје срџбе,
ради мог греха кости ми немају починка.
4 Јер моје ме неправде преплавише,
навалише се на мене као терет претешки.
5 Моје ране смрде, гноје се
због моје лудости,
6 погнуо сам се, сасвим се згурио,
па поваздан ходам у жалости.
7 Јер бедра су моја пуна бола љутог,
на телу ми здравог места нема.
8 Потпуно сам укочен и сломљен,
урлам јер ми срце стење.
9 О, Господе, знана ти је свака жеља моја,
уздисање моје није ти скривено.
10 Срце моје силно удара,
снага ме моја напушта,
нема више светла у мојим очима.
11 Пријатељи и ближњи моји
одступају од мене због болести моје,
па и они који су ми род рођени,
и они од мене стоје далеко.
12 Они што ми о глави раде,
они мени замке постављају;
ти што хоће мени да науде,
такви мени прете уништењем,
па поваздан смишљају подлости.
13 А ја сам као глув и не чујем ништа,
као нем сам који не отвара уста.
14 Постао сам као човек који не чује,
и као онај чија уста немају одговор.
15 Јер на тебе ја чекам, Господе,
ти одговори, Господе, мој Боже.
16 Ја рекох: „Не дај да се радују нада мном,
да ликују нада мном кад ми нога посрне.“
17 Јер мој пад већ се примакао,
бол мој стално је преда мном.
18 Ја признајем своје безакоње,
забринут сам због свог греха.
19 А душмани моји пуни су живота,
моћни су и бројни они што ме неправедно мрзе.
20 Они који узвраћају зло за добро
оптужују ме што следим добро.
21 Не остављај ме, Господе,
не удаљуј се од мене, Боже мој!
22 Пожури ми у помоћ, Господе, Спаситељу мој!
ד Далет
25 Душа ми се с прашином слепила,
по својој ме речи ти оживи.
26 Путеве сам своје изложио и ти си ме услишио,
поучи ме својим уредбама.
27 Дај да схватим пут твојих одредби,
па да твоја чудеса разматрам.
28 Од туге ми душа јеца,
по својој ме речи ти оснажи.
29 Пут заблуде уклони од мене,
свој ми Закон милостиво даруј.
30 Пут верности ја сам одабрао,
правила сам твоја пригрлио.
31 Уз прописе твоје ја пријањам;
о, Господе, не дај да се осрамотим.
32 Путем твојих заповести хитам,
јер ми за њих срце шириш.
ה Хе
33 О, Господе, поучи ме путу својих уредаба,
да бих га се до краја држао.
34 Проницљивост дај ми,
да твој Закон испуњавам
па да га се целим срцем држим.
35 Дај да идем стазом заповести твојих,
јер је у њој моје уживање.
36 Прописима твојим срце ми приклони,
а не нечасној добити.
37 Очи моје ти окрени да пролазност не гледају,
на свом путу живот ми подари.
38 Слузи своме реч своју испуни,
ону што си дао богобојазноме.
39 Одагнај од мене презир од кога страхујем,
јер су твоја правила ваљана.
40 Гле, за твојим одредбама чезнем,
оживи ме праведношћу својом!
ו Вав
41 О, Господе, милост твоја нек на мене дође,
спасење твоје што си обећао;
42 па да могу подругљивцу нешто да узвратим,
јер ја се у твоју реч поуздам.
43 Не остављај уста моја сасвим без истине,
јер на твоја правила ја чекам;
44 па твој Закон истрајно да држим,
све од века па до века;
45 и да живим у пространој земљи,
јер твоје одредбе ја тражим;
46 да сведочим ја прописе твоје,
пред царевима да се не постидим;
47 уживаћу у заповестима твојим,
јер их волим;
48 подићи ћу руке своје ка заповестима твојим, јер их волим;
уредбе ћу твоје да разматрам.
Јонатанова оданост
20 Давид је побегао из Најота код Раме па је дошао к Јонатану и рекао му: „Шта сам урадио? Шта је моја кривица? Чиме сам се огрешио о твога оца да ми ради о глави?“
2 Јонатан му одговори: „Далеко било! Нећеш ти умрети! Мој отац не чини ништа, ни велико ни мало, а да ми то не повери. Зашто би мој отац крио то од мене? То не може бити.“
3 Давид се још заклео: „Твој отац добро зна да сам стекао твоју наклоност, па мисли: ’Јонатан не сме сазнати за ово, да се не би ожалостио.’ Заиста, живога ми Господа, и живота ми твога, од смрти ме дели само један корак.“
4 Јонатан рече Давиду: „Шта хоћеш да учиним за тебе?“
5 Давид одговори Јонатану: „Сутра је младина, а ја морам да седнем с царем за трпезу. Ти ме пусти, а ја ћу се сакрити у пољу до треће вечери. 6 Ако твој отац примети да сам одсутан, ти реци: ’Давид ме је усрдно молио да га пустим да отрчи до Витлејема, свога града, јер се тамо приноси годишња жртва за целу породицу.’ 7 Ако он каже: ’У реду’ онда је твој слуга безбедан. А ако плане гневом, знај да је решио да ми науди. 8 Стога буди милостив своме слузи, јер си ступио с њим у савез Господњи. А ако сам скривио нешто убиј ме са̂м. Зашто би ме водио к своме оцу?“
9 Јонатан рече на то: „Далеко било! Кад бих заиста знао да је мој отац решио да ти науди, зар ти не бих то јавио?“
10 Давид рече Јонатану: „Ко ће ми јавити ако твој отац одговори оштро?“
11 Јонатан одговори Давиду: „Хајде, изађимо у поље.“ Њих двојица изађу у поље.
12 Тада Јонатан рече Давиду: „Господ, Бог Израиљев, нека ми буде сведок! Прекосутра у ово време, искушаћу свога оца. Ако одговор буде повољан по Давида, а ја ти тада не пошаљем поруку да ти то обзнаним, 13 нека Господ плати Јонатану и још више. Ако ли је мој отац наумио да ти науди, и то ми открије, ја ћу те пустити да одеш у миру. Нека Господ буде с тобом као што је био с мојим оцем. 14 Ако још будем био жив, ти ћеш ми исказати Господњу милост, како не бих погинуо. 15 А ти немој никада ускратити милости моме дому, чак и кад Господ истреби Давидове непријатеље с лица земље.“
16 Тако је Јонатан склопио савез с домом Давидовим, говорећи: „Нека Господ тражи рачун од Давидових непријатеља.“ 17 Јонатан је, затим, изнова заклео Давида својом љубављу, јер га је волео као свој живот.
18 Јонатан рече Давиду: „Сутра је млади месец. Приметиће се да те нема, јер ће твоје место бити празно. 19 Ти сиђи прекосутра и иди на оно место где си се сакрио кад се ствар догодила, и остани код камена Езела. 20 Ја ћу одапети три стреле покрај камена, као да гађам мету. 21 Ево, ја ћу послати момка к теби да нађе стреле. Ако кажем момку: ’Ено, стреле су онде крај тебе, донеси их!’, ти онда дођи, јер си безбедан; нема опасности, тако био жив Господ! 22 А ако кажем момку: ’Ено, стреле су тамо подаље од тебе’, ти иди, јер те Господ шаље. 23 Што се тиче овога што смо се ја и ти договорили, знај: Господ је сведок између мене и тебе довека.“
18 У зору је настао велики метеж међу војницима, шта се десило са Петром. 19 Ирод је наредио да га нађу, али га није нашао. Пошто је саслушао стражаре, наредио да их погубе. Потом је из Јудеје отишао у Кесарију, па је тамо остао.
Иродова смрт
20 Ирод се веома љутио на Тирце и Сидонце. Ипак, они су са здруженим посланством дошли пред њега. Пошто су задобили царевог коморника Власта, молили су за мир, јер је њихова земља увозила храну из царске.
21 Уговореног дана, Ирод је, одевен у царску одору, сео на судијску столицу и одржао говор пред народом. 22 Народ је узвикивао: „Ово је глас бога, а не човека!“ 23 Истог часа анђео Господњи удари Ирода, јер није дао част Богу; умро је изједен од црва.
24 Али реч Божија се и даље ширила и расла.
25 Пошто су Варнава и Савле извршили своју службу, вратили су се из Јерусалима и повели са собом Јована званог „Марко“.
Исус једе са грешницима у Матејевој кући
13 Исус је поново отишао до обале Галилејског језера. Велико мноштво људи је кренуло за њим и он их је тада поучавао. 14 Једном је у пролазу опазио Левија, Алфејевог сина, порезника, како седи на месту за прикупљање пореза. Исус му рече: „Пођи за мном!“ Он устаде и пође за Исусом.
15 Касније је Исус обедовао у Левијевој кући. Ту је било и много порезника и других грешника који су обедовали заједно са Исусом и његовим ученицима. Наиме, било је много оних који су га следили. 16 Неки од зналаца Светог писма који су били фарисеји, видевши да Исус обедује са грешницима и порезницима, упиташе његове ученике: „Зар он једе са порезницима и другим грешницима?“ 17 Исус је то чуо, па им је одговорио: „Лекар не треба здравима, него болеснима. Ја нисам дошао да позовем праведнике, већ грешнике.“
Религиозне вође питају Исуса о посту
18 Једном приликом су Јованови ученици и фарисеји постили. Неки људи дођу к Исусу и упитају га: „Зашто Јованови ученици и ученици фарисеја посте, а твоји ученици не посте?“
19 Исус им одговори: „Зар могу сватови постити, док је младожења са њима? Све док је он са њима, они неће постити. 20 Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу. Тог дана ће постити.
21 Нико не крпи стару одећу закрпом од нове, прањем још нескупљене тканине. У том случају нова закрпа дере стару тканину и настаје већа подеротина. 22 Такође, нико не улива ново вино у старе мехове, јер ће стари мехови попуцати од врења новога вина, па ће тако пропасти и мехови и вино. Зато, ново вино иде у нове мехове.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.