Book of Common Prayer
Хоровођи. Према напеву: „Нема голубица у даљини.“ Давидова песма поуздања у Бога, када су га Филистејци ухватили у Гату.
56 Смилуј ми се, Боже,
јер ме човек гази;
од јутра до сутра нападач ме угњетава.
2 Газе ме мрзитељи моји од јутра до сутра;
јер много је нападача против мене, Узвишени.
3 У дан бојазни ја ћу у тебе да се уздам.
4 У Бога, чију реч ја славим,
у Бога се уздам;
нећу да се плашим.
Шта ми може пуки смртник?
5 Од јутра до сутра речи ми изврћу,
погубно је све што против мене смисле.
6 Започињу свађе, скривају се,
на кораке ми пазе док ми душу вребају.
7 Зар им од кривице има избављења?
У гневу обори народе, Боже.
8 Потуцања моја изброј,
у мешину своју сузе моје стави;
нису ли оне у књизи твојој?
9 Онда ће моји противници да се врате,
устукнуће кад зазовем;
знам то, јер је Бог уз мене.
10 У Бога, чију реч ја славим;
у Господа, чију реч ја славим;
11 у Бога се уздам;
нећу да се плашим.
Шта ми може пуки смртник?
12 На мени су, Боже, завети твоји;
принећу ти захвалнице,
13 јер си душу моју од смрти избавио,
кораке моје од спотицања;
да ходам пред Богом
у светлу живота.
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је пред Саулом побегао у пећину.
57 Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се,
јер у теби душа моја уточиште тражи;
и у сени твојих крила уточиште тражим
док невоље прођу.
2 Вапим Богу Свевишњему,
Богу који ми све чини.
3 Посегнуће са небеса, спашће ме;
прекориће тог који ме гази; Села
послаће Бог милост своју и верност своју.
4 Душа ми је међу лавовима,
лежим међу прождрљивцима;
потомцима људи зуба ко копља и стреле,
језика као мача оштрог.
5 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
6 Нози мојој спремили су мрежу,
душа ми се повила;
испред мене јаму ископаше
и у њу сами упадоше. Села
7 Срце ми је вољно, Боже,
срце ми је вољно, да ти певам,
и да ти свирам!
8 Пробуди се, биће моје;
будите се, о, лиро и харфо,
ја бих зору да пробудим.
9 О, Господе, хвалићу те међу народима,
славићу те међу туђинцима.
10 Јер велика је милост твоја; до небеса,
и до облака сеже верност твоја.
11 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога.
58 Зар ћутањем праведност јављате?
Судите ли подједнако потомцима људи?
2 Штавише, смишљате неправду да је чините;
рукама својим насиље земљом размеравате.
3 Застранише зликовци од мајчиног крила,
залуташе говорници лажи од стомака.
4 Њихов отров наликује змијском отрову;
попут кобриног је, што је глува, затвореног ува;
5 што не чује глас шаптача,
врачара вештог у бацању врачки.
6 Зубе им, Боже, у устима поломи;
Господе, чељусти лавићима скрши.
7 Нек испаре попут вода што отичу својим путем;
стреле своје нек одапну као да су поломљене.
8 Нек исцуре попут пужа који пузи,
нек су попут мртворођенчета што не види сунца.
9 Пре него ти лонци осете потпалу од трња –
сировог ил’ свелог –
биће развејано.
10 А праведник ће се радовати кад види освету;
ногу ће опрати у крви зликовца.
11 И казаће свако:
„Праведнику стварно плод припада.
Стварно има Бога који суди земљи.“
Хоровођи. Псалам Давидов.
64 Чуј, о, Боже, глас мој, жалопојку моју;
од страхоте противника живот ми сачувај.
2 Заклони ме од сплетки злотвора,
од халабуке починитеља злобе.
3 Језике своје попут мача они оштре,
одапињу стреле своје – речи заједљиве –
4 да из скривених места
гађају човека без мане;
и наједном гађају га
и страха немају.
5 Соколе се међу собом на зле ствари,
договарају се да прикрију клопке,
па говоре: „Ко ће да их види?“
6 Сплићу неправду:
„Смислили смо! Сплетка је сплетена.“
Дубоки су човекова нутрина и срце.
7 Али Бог ће их стрелом гађати
и наједном рањени ће бити.
8 О свој језик саплеће се,
задрхтаће свако ко их гледа;
9 препашће се сав род људски,
објавиће дело Божије
и његово дело разматраће.
10 Радоваће се праведник у Господу,
у њему ће уточиште наћи,
па ће се хвалити свако срца честитога.
Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.
65 Боже, на Сиону те хвала очекује,
теби дани завет испуњен ће бити.
2 Теби, што чујеш молитву,
сваки човек стиже.
3 Кривице ме надвладаше,
ти опрости преступе нам наше.
4 Како је блажен изабраник, онај ког привучеш,
што пребива у твојим двориштима.
Сити били од добара Дома твога,
од твог светог храма.
5 Чудесним и праведним делима си нас услишио,
Боже спасења нашег,
поуздање свих крајева земље
и мора далеких.
6 Ти си снагом својом основао горе,
силом си се опасао.
7 Ти стишаваш хук мора,
хук таласа њихових
и вреву народа.
8 Преплашише се од чудеса твојих становници свих крајева;
и јутро и вече од радости кличу.
9 Земљом пролазиш и натапаш је;
изобилно ти је гиздаш потоцима Божијим пуним воде;
за жито се њено бринеш.
Ето, то си тако уредио.
10 Бразде јој натапаш,
орање јој поравнаваш;
пљусковима омекшаваш
и њен урод благосиљаш.
11 Годину си окрунио уродом својим,
стазе твоје кипе изобиљем.
12 Бујају пашњаци пустињски,
весељем се брда опасују.
13 Стадима се облаче пашњаци,
долине се огрћу пшеницом,
па певају, па још ускликују.
Давида помазују за цара Јуде
2 Након овога Давид је упитао Господа: „Да ли да одем у један од градова Јуде?“
Господ му одговори: „Иди!“
Давид опет упита: „Куда да идем?“
Господ одговори: „У Хеврон.“
2 Давид оде тамо горе. С њим су такође отишле и његове две жене, Ахиноама из Језраела и Авигеја, Навалова удовица из Кармила. 3 Давид је са собом повео и своје људе, сваког са својом породицом, и тако су се настанили у Хеврону.
4 Тада су дошли Јудејци и тамо помазали Давида за цара над Јудиним домом. А кад су Давиду јавили да су људи из Јавис-Галада сахранили Саула, 5 Давид је послао гласнике људима из Јавис-Галада и рекао им: „Нека вас Господ благослови, зато што сте учинили ово милостиво дело вашем господару, Саулу, сахранивши га. 6 Нека сад Господ искаже вама милост и верност. Пошто сте то учинили и ја ћу показати доброту према вама. 7 А сад се охрабрите и држите се мушки. Ваш господар Саул је мртав, а мене је дом Јудин помазао да им будем цар.“
Окршај Давидовог и Сауловог дома
8 Међутим, Авенир, син Неров, заповедник Саулове војске, узме Сауловог сина Исвостеја, одведе га у Маханајим, 9 и зацари га над Галадом, Асуром, Језраелом, Јефремом, Венијамином, и над свим Израиљем.
10 Исвостеју, Сауловом сину, било је четрдесет година кад је постао цар над Израиљем, а владао је две године. Ипак, дом Јудин је следио Давида. 11 Давид је био цар у Хеврону над домом Јудиним седам година и шест месеци.
Друго мисијско путовање
Павле и Варнава се разилазе
36 После неког времена Павле рече Варнави: „Хајде да се вратимо и посетимо браћу по свим градовима у којима смо објавили реч Господњу, да видимо како су.“ 37 Варнава је хтео да са собом поведу и Јована званог Марко, 38 али је Павле мислио да није добро да са собом воде човека који их је био напустио у Памфилији и није пошао са њима на дело. 39 Пошто је дошло до оштрог неслагања међу њима, Варнава узме Марка и отплови за Кипар. 40 Павле је изабрао Силу, па је отишао пошто су га браћа поверила Господњој милости. 41 Пролазио је кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
Тимотеј се придружује Павлу и Сили
16 Затим је дошао у Дерву и Листру. Тамо је живео неки ученик који се звао Тимотеј, син верујуће Јеврејке и оца Грка. 2 Браћа у Листри и Икониуму су имала добро мишљење о њему. 3 Павле је хтео да га поведе са собом на пут, па га је зато обрезао због Јевреја који су живели у тим местима; сви су, наиме, знали да му је отац био Грк. 4 Пролазећи кроз градове, саопштавали су верујућима одредбе које су установили апостоли и старешине у Јерусалиму. 5 Тако су цркве јачале у вери и расле бројчано из дана у дан.
Смрт Јована Крститеља
14 И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“
15 Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка.
16 Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“
17 Наиме, са̂м Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. 18 Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ 19 Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. 20 Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована.
21 Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. 22 Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама.
Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ 23 Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“
24 Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“
Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“
25 Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“
26 Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. 27 Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, 28 те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. 29 Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.