Book of Common Prayer
Давидов.
26 Оправдај ме, Господе,
јер сам живео у недужности,
у Господа сам се поуздао,
поколебао се нисам.
2 Истражи ме, Господе, искушај ме,
испитај ми и нутрину и срце.
3 Ход свој управљам по твојој истини,
јер ми је твоја милост пред очима.
4 Ја не седим с лажљивцима,
с лицемерима се ја не дружим.
5 Ја мрзим збор зликоваца,
с опакима нећу ни да седнем.
6 Руке перем у својој невиности,
и идем око твог жртвеника, Господе,
7 да гласно уздигнем глас хвалоспева,
и другима причам о свим твојим чудима.
8 Волим, Господе, Пребивалиште твоје,
место у коме пребива твоја слава.
9 Не погуби моју душу с грешницима,
ни мој живот с људима крволочним;
10 на рукама је њима безакоње,
а десница пуна им је мита.
11 А ја ћу ходати у недужности;
откупи ме, смилуј ми се!
12 Моја нога стоји на равном месту:
на зборовима благосиљаћу Господа.
Давидов.
28 К теби, Господе, вапим, стено моја,
не буди глув према мени,
да неуслишен не будем
као они што у раку силазе.
2 Почуј глас мога преклињања
кад завапим к теби,
кад подигнем руке своје
к твом најсветијем месту.
3 Не одведи ме с опакима,
с онима који чине безакоње.
Они причају благо с ближњима својим,
а у срцу злоба им почива.
4 Врати им по делима њиховим,
и по њиховим злим поступцима.
Плати им по делима руку њихових,
ти им врати што су заслужили.
5 Пошто не маре за дела Господња,
нити за дела руку његових,
срушиће их, подићи их неће.
6 Нека је благословен Господ,
јер је чуо глас мога преклињања.
7 Господ је моја снага и мој штит,
у њега се поуздаје моје срце.
Он ми је помогао, па ми кличе срце,
својом песмом даваћу му хвале.
8 Господ је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ! Благослови своје наследство!
Напасај га и носи заувек!
Хоровођи. Слуге Господњег Давида.
36 Преступ проговара из срца опаког,
за страх Божији очи му не знају.
2 Јер он ласка себи
и очима својим не налази своју кривицу да би је мрзео.
3 Злобне су и заводљиве речи његових уста,
престао је да показује мудрост, да чини добро.
4 Он злобу смишља на постељи својој,
предао се путу неваљалом,
зла се не одриче.
5 О, Господе, милост ти је до небеса,
а верност ти је до облака.
6 Праведност је твоја попут горе Божије,
а твоја је правда дубина голема.
Ти, Господе, чуваш и људе и звери.
7 Како је скупоцена милост твоја, Боже,
потомци људи у сенци крила твојих уточиште налазе.
8 Сите се изобиљем твога Дома,
напајаш их реком твојих добара.
9 Јер у теби је врело живота,
у твом светлу ми видимо светло.
10 Милост своју пружи онима који те познају,
и праведност своју онима срца честитога.
11 Нога поносита нек ми не прилази,
рука зликоваца нек ме не протера.
12 Ено, падоше они који раде злобно,
срушени су и дићи се неће моћи.
Хоровођи, за Једутуна. Псалам Давидов.
39 Зарекох се: „Пазићу на пут свој да не згрешим језиком,
држаћу узде на устима, све док је опаки преда мном.“
2 Занемех, заћутах, чак ни што је добро не рекох,
али бол мој само жешћи поста.
3 Запалило се срце у мени,
у мислима мојим плануо је огањ,
те ја проговорих својим језиком:
4 „Објави ми, Господе, мој свршетак
и колика је дужина мојих дана,
да бих знао како сам пролазан.
5 Ето, дао си ми дане не дуже од педља,
и век је мој као ништа пред тобом;
сваки човек, наизглед сигуран,
тек је дашак. Села
6 Баш као сенка човек пролази;
узалуд се кида и скупља богатство,
а не зна ко ће га побрати.
7 Чему сада да се надам, Господе?
Моја нада је у теби.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да будем на подсмех безумнику.
9 Ја сам нем, не отварам уста,
јер ти си то са̂м учинио.
10 Уклони свој бич од мене,
изгибох од силине руке твоје!
11 Кад опоменама караш човека због греха,
као мољац растачеш што му је најдраже;
да, сваки човек је тек дашак. Села
12 Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај,
не оглуши се о моје сузе,
јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
13 Одврати свој поглед од мене, да одахнем,
пре него што одем и не буде ме више.“
Саул прогања Давида
19 Саул је рекао свом сину Јонатану и свим својим слугама да би требало убити Давида. Међутим, Јонатану је Давид био веома драг. 2 Јонатан је јавио Давиду рекавши: „Мој отац, Саул, гледа да те убије. Стога буди на опрезу следећег јутра, склони се негде и криј се. 3 А ја ћу изаћи и стати уз мог оца на пољу где ти будеш, па ћу се заузети за тебе код њега. Кад видим каква је ствар, јавићу ти.“
4 Јонатан је своме оцу, Саулу, говорио добро о Давиду. Рекао му је: „Нека се цар не огреши о свог слугу Давида, јер се он није огрешио о тебе. Напротив, од његових дела имао си велику корист. 5 Он је довео свој живот у опасност; убио је Филистејца, а Господ је дао велико избављење свем Израиљу. Ти си то видео и радовао се. Зашто би се огрешио о невину крв и убио свог слугу Давида без разлога?“
6 Саул је послушао Јонатана, а онда се заклео: „Тако жив био Господ, Давид неће погинути!“
7 Јонатан је тада позвао Давида и јавио му све што је речено. Затим је Јонатан довео Давида к Саулу, па му је служио као пре.
Саул по други пут покушава да убије Давида
8 Опет је избио рат. Давид је изашао, борио се с Филистејцима и нанео им велики пораз, тако да су се разбежали пред њим.
9 А зао дух од Господа спопаде Саула док је седео у својој кући и држао копље у руци. Давид је свирао лиру. 10 Саул је хтео да прикује Давида копљем за зид, али се Давид измакнуо, те се копље заболо у зид. Давид је побегао и склонио се те ноћи.
11 Тада је Саул послао гласнике Давидовој кући да га вребају и убију ујутру. Али Давиду је његова жена Михала поручила: „Ако се ноћас не склониш негде, сутра ће те убити.“ 12 Тада је Михала спустила Давида кроз прозор, те је он побегао и склонио се. 13 Михала је затим узела кип и ставила га у кревет. Онда му је на главу ставила навлаку од козје длаке, и покрила га покривачем.
14 Кад је Саул послао гласнике да одведу Давида, она им је рекла: „Болестан је.“
15 Саул је послао гласнике да виде Давида. Рекао је: „Донесите ми га с постељом, да га убијем!“ 16 Гласници дођу, кад оно, на постељи кип с навлаком од козје длаке на глави.
17 Саул рече Михали: „Зашто си ме овако преварила и пустила мога непријатеља да утекне?“
Михала одговори Саулу: „Зато што ми је рекао: ’Пусти ме! Зашто да те убијем?’“
18 Давид је побегао и склонио се. Дошао је к Самуилу у Раму и испричао му све што му је Саул учинио. Затим је отишао са Самуилом у Најот, па су тамо боравили.
Петар у затвору
12 У то време је цар Ирод почео да злоставља неке чланове цркве. 2 Тако је погубио мачем Јакова, Јовановог брата. 3 Када је цар видео да је то по вољи Јеврејима, наредио је да ухапсе и Петра. То се догодило током празника Бесквасних хлебова. 4 Пошто га је ухапсио, бацио га је у тамницу и предао на чување стражи подељеној у четири групе од по четири војника. Намеравао је да га после Пасхе изведе пред народ.
5 Док су Петра чували у тамници, црква се жарко молила Богу за њега.
6 Ноћ пре него што је Ирод намеравао да га изведе, Петар је спавао између двојице војника двоструко окован, док су стражари пред вратима чували тамницу.
Чудесно ослобођење
7 Изненада се појави анђео Господњи и светлост обасја ћелију. Анђео куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: „Хајде, устани брзо!“ Окови спадоше са Петрових руку.
8 Анђео настави: „Опаши се и обуј своје сандале!“ Петар уради тако. Онда му анђео рече: „Заогрни се огртачем и пођи за мном.“ 9 Петар је изашао и кренуо за њим. Није знао да је то, што је анђео урадио, стварност, него је мислио да има виђење. 10 Прошли су поред прве и друге страже, те дошли до гвоздених врата која воде у град. Сама су се отворила пред њима, те су изашли. Када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега.
11 Тада Петар, дошавши к себи, рече: „Сада заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избавио од Иродове руке и од свега што је јудејски народ очекивао.“
12 Када је то схватио, дошао је до куће Марије, мајке Јована званог „Марко“, где су се многи окупили на молитву. 13 Кад је Петар покуцао на дворишна врата, дошла је слушкиња по имену Ружа да ослухне. 14 Препознавши Петров глас, од силне радости није отворила врата, него је утрчала унутра и јавила да Петар стоји пред вратима.
15 „Ти ниси при чистој свести“ – рекли су јој. Но, како је она и даље упорно тврдила своје, рекли су: „То је његов анђео.“
16 Али Петар је упорно куцао. Када су коначно отворили врата и угледали Петра, били су запањени. 17 Петар им је дао знак руком да буду тихи, а затим им је испричао како га је Господ извео из тамнице. Још је додао: „Јавите Јакову и осталој браћи за ово.“ Затим је изашао и отишао на друго место.
Исус исцељује одузетог човека
2 После неколико дана, Исус се вратио у Кафарнаум. Људи су то дочули, 2 па су се у толиком броју сјатили у кућу где је Исус био, да ни пред вратима више није било места. Исус им је онда објављивао своје учење. 3 Уто дођу четворица људи носећи једног одузетог човека. 4 Пошто због мноштва нису могли да га донесу пред Исуса, направили су отвор на крову изнад места где је био Исус, кроз који су спустили носила на којима је лежао одузети. 5 Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Синко, опраштају ти се греси!“
6 Ту су седели и неки од зналаца Светог писма и размишљали у себи: 7 „Шта то овај прича? Он вређа Бога! Ко може опраштати грехе осим самога Бога?“
8 Исус је својим духом одмах прозрео њихово умовање, па их је упитао: „Зашто овако размишљате у срцу? 9 Шта је лакше рећи одузетоме: ’Твоји греси су опроштени’ или: ’Устани, узми своја носила и ходај?’ 10 Али, да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи.“ Онда рече одузетоме: 11 „Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!“ 12 Одузети се истог тренутка подиже и на очиглед свег народа узе своја носила и оде. Задивљени тиме, људи су славили Бога и говорили: „Ово још никада нисмо видели!“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.