Book of Common Prayer

⁴ Јер права је реч Господња,
    доследан је он у сваком делу своме.
⁵ Он воли праведност и правду,
    пуна је земља милости Господње.

⁶ Речју Господњом небеса су створена,
    и дахом уста његових сва војска њихова.
⁷ Он сабире воде морске као гомилу,
    дубине он ставља у складишта.
⁸ Цела земља нек се боји Господа,
    нек стрепе пред њим сви житељи света.
⁹ Јер он рече, и све постаде,
    он нареди, и све се створи.

¹⁰ Господ разбија намере пуцима,
    и ремети науме народима.
¹¹ Намера Господња остаје довека,
    мисли срца његовог од колена до колена.

¹² Благо народу коме је Бог Господ,
    народу који изабра себи за баштину.
¹³ Господ посматра са небеса,
    он све људе види.
¹⁴ Из свог боравишта
    он мотри све житеље земље,
¹⁵ он обликује срце њихово,
    он прониче сва њихова дела.

¹⁶ Не спасава цара војска многобројна,
    силна снага не избавља јунака.
¹⁷ Залудно је у коњу тражити спасење,
    велика сила неће га избавити.
¹⁸ Око је Господње над онима што га се боје,
    над онима који очекују милост његову,
¹⁹ да им душу од смрти избави,
    живот им сачува у време глади.

²⁰ Наша душа чека на Господа;
    он је наша помоћ, штит наш.
²¹ У њему се срце наше радује,
    јер се уздамо у свето име његово.
²² Нека милост твоја буде над нама, Господе,
    јер смо наду своју положили у тебе.

² Нек говоре тако они што их је Господ откупио,
    они откупљени из руке душмана;
³ које је окупио из земаља истока и запада,
    са севера и с мора.

⁴ Тек, тумарали су по пустињи,
    по беспућу и нису нашли место да се скрасе.
⁵ А били су и гладни и жедни,
    душу своју да испусте.
⁶ Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је избавио од њихових мука!
⁷ Равним путем их је повео
    да се скрасе, да се скуће.
⁸ Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
⁹ Јер он поји грло жедном,
    добрим сити душу гладном.

¹⁰ Чаме у мраку, у тами;
    оковани и бедом и гвожђем;
¹¹ јер Божијим речима пркосе,
    презрели су савет Свевишњега.
¹² А он им је патњом срца понизио;
    срљали су, а помоћи ниоткуда.
¹³ Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је спасао од њихових мука!
¹⁴ Извео их је из мрака, из таме,
    окове им поломио.
¹⁵ Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
¹⁶ Јер је он разбио бронзана врата,
    изломио гвоздене вратнице.

¹⁷ Побудалише због својих преступничких путева,
    мучише се због својих кривица.
¹⁸ Души им се сва храна згадила
    и до самих врата смрти су пристигли.
¹⁹ Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је спасао од њихових мука!
²⁰ Реч своју им је послао, па су оздравили;
    из рака њихових их је извукао.
²¹ Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
²² Нек жртвују жртве захвалнице;
    нек му дела објављују, нека кличу!

²³ Они што су морем бродовима пловили,
    што су трговали на великим водама;
²⁴ они су видели дела Господња,
    његова чудеса у дубини;
²⁵ када је заповедио, ветру наредио
    да таласе мора олуја подигне.
²⁶ И они се дижу до небеса,
    ломе се до дубина,
    па им се душа топи од зебње.
²⁷ Љуљају се, тетурају ко пијани,
    нестаје им сва вештина.
²⁸ Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је извео из њихових мука!
²⁹ Олују је умирио
    и таласи мора утихнуше.
³⁰ А када се стишају, поморци се радују;
    он их води до жељене луке.
³¹ Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
³² Нека га уздижу на народном сабору
    и нека га славе у старешинском збору!