Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
63 Боже, мој Бог ти си
и ја тебе тражим.
Моја је душа тебе жедна,
тело је моје тебе жељно,
у земљи сувој,
огољеној и безводној.
2 Заиста, у Светињи сам те видео,
гледао ти и силу и славу.
3 Милост је твоја боља од живота,
усне моје величаће тебе.
4 Зато ћу те благосиљати кроз живот свој,
у име ћу твоје подизати руке своје.
5 Сита ће ми бити душа
ко од сала и обиља;
са весељем на уснама
уста моја прослављаће.
6 На постељи својој сетим те се,
о стражама ноћним размишљам о теби.
7 Јер си ти помоћ моја
у сенци крила твојих ја се веселим.
8 Уз тебе ми је душа прионула,
десница ме твоја подржава.
9 А они жуде да ми душу упропасте,
они ће отићи у дубине земље.
10 Биће предани мачу,
биће храна лисицама.
11 А цар ће се у Богу веселити,
хвалиће се свако ко се њиме закуне,
јер ће се затворити уста онима што говоре лажи.
Псалам.
98 Певајте Господу нову песму,
јер је чудеса учинио!
Десница му донесе победу
и мишица његова света.
2 Спасење је своје Господ обзнанио,
наочиглед народа је објавио праведност своју.
3 Сетио се своје милости
и своје верности према дому Израиљевом,
и сви су крајеви земље
видели спасење Бога нашег.
4 Ускликни Господу, земљо сва!
Подвикујте, запевајте и засвирајте!
5 Засвирајте Господу уз харфу;
и уз харфу, и уз звуке песме.
6 Уз трубе, уз јеку рогова
ускликните пред царем Господом!
7 Нека хучи море и све што је у њему,
свет и његови становници.
8 Нек рукама запљескају реке,
с њима горе нек радосно кличу
9 пред Господом;
јер долази да суди земљи,
да поштено суди свету
и људима по правди.
Давидов.
103 Благосиљај, душо моја, Господа
и име му свето све што је у мени!
2 Благосиљај, душо моја, Господа,
не заборави сва доброчинства његова!
3 Он ти кривице све твоје опрашта
и лечи ти све болести твоје;
4 од пропасти спасава ти живот,
овенчава милошћу и милосрђем;
5 живот ти добротом храни,
младост ти је свежа ко у орла.
6 Господ чини оно што је право,
пресуђује у корист тлачених.
7 Путеве је своје открио Мојсију,
дела своја деци Израиља.
8 Милостив и милосрдан је Господ,
дуготрпљив, богат милосрђем.
9 Не тужи нас без престанка,
довека се он не гневи.
10 По гресима нашим он нам не узвраћа,
не плаћа нам према кривицама.
11 Јер колико је небо над земљом високо,
толика је над богобојазнима милост његова.
12 Колико је исток од запада далеко,
толико је преступе наше од нас удаљио.
13 Као кад се отац на децу сажали,
сажали се Господ богобојазнима.
14 Јер он зна како смо грађени
и сећа се да смо тек прашина.
15 Попут траве човекови су дани,
попут цвета на ливади што цвета;
16 ветар задува и већ је нестао,
више га се и не сећа место где је био.
17 А милост је Господња одувек
и заувек на богобојазнима
и праведност његова на њиховим потомцима;
18 на онима који држе његов савез,
који памте његове прописе и извршавају их.
19 Господ је на небесима поставио свој престо
и над свима царством својим влада.
20 Благосиљајте Господа, анђели његови,
јаки и снажни,
који чините по његовој речи
и слушате његове наредбе!
21 Благосиљајте Господа, све војске његове,
слуге његове, што чините како му је драго!
22 Благосиљате Господа, сва дела његова,
где год да је место у коме он влада!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Саул прогони Давида
7 Кад је Саулу било јављено да је Давид дошао у Кеилу, Саул је рекао: „Бог ми га је предао у руке, јер је самог себе затворио, кад је ушао у град с капијама и преворницом.“ 8 Тада је Саул сазвао сав народ на бој, да сиђе у Кеилу и да опколи Давида и његове људе. 9 Кад је Давид дознао да му Саул смишља зло, рекао је свештенику, Авијатару: „Донеси Ефод.“
10 Давид рече: „Господе, Боже Израиљев, твој је слуга чуо да се Саул спрема да дође у Кеилу да разори град због мене. 11 Хоће ли ме мештани Кеиле предати у његове руке? Долази ли Саул као што је чуо твој слуга? Господе, Боже Израиљев, реци своме слузи.“
Господ одговори: „Долази.“
12 Давид настави: „Хоће ли мештани Кеиле предати мене и моје људе у Саулове руке?“ Господ одговори: „Предаће вас.“
13 Тада су се дигли Давид и његови људи, њих око шест стотина, и отишли из Кеиле идући с места на место. Кад су Саулу јавили да је Давид побегао, он је обуставио поход.
Давид код Хореша
14 Давид је боравио у пустињи, по скровиштима; настанио се у горју пустиње Зиф. Саул га је непрестано тражио али га Господ није дао у његове руке.
15 Давид је видео да је Саул изашао у поход да му одузме живот, и зато је остао у пустињи Зиф, код Хореша. 16 Тада се Јонатан, Саулов син, спремио и отишао к Давиду у Хореш, те му је улио поуздање у Господа. 17 Јонатан му рече: „Не бој се, јер те неће стићи рука мога оца, Саула. Ти ћеш царевати над Израиљем а ја ћу бити други до тебе. Чак и мој отац зна то.“
18 Затим су њих двојица склопили савез пред Господом. Давид је остао у Хорешу а Јонатан се вратио кући.
33 „О, дубино богатства, мудрости и знања Божијег!
Како ли су недокучиве његове одлуке
и неистраживи његови путеви!
34 Јер, ко је упознао ум Господњи?
Ко ли му је био саветник?
35 Зар му је ко икада дао шта,
да би му он то вратио?
36 Јер, све потиче од њега,
и све је створено његовим посредством, и за њега.
Њему нек је слава довека! Амин.“
Живот у служби Богу
12 Зато вас заклињем, браћо, милосрђем Божијим, да принесете себе Богу као живу жртву, посвећену и богоугодну, да то буде ваша духовна служба Богу. 2 Не прилагођавајте се овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да бисте могли да просудите шта је Божија воља, шта је добро, угодно и савршено.
Прича о талантима
14 То је као кад је човек, полазећи на пут, позвао своје слуге и предао им своје имање. 15 Тако је једном дао пет таланата, другом два, а трећем један; свакоме према његовој способности, па отпутовао. 16 Онај што је примио пет таланата одмах оде, послова с њима, те заради других пет. 17 Исто тако је и онај са два таланата зарадио друга два. 18 А онај који је добио један таланат, оде, ископа јаму у земљи, те сакрије новац свога господара.
19 После дужег времена, врати се господар оних слугу и почне да своди рачуне са њима. 20 Тада приступи онај слуга који је добио пет таланата и донесе других пет, говорећи: ’Господару, дао си ми пет таланата, и ја сам, ево, зарадио и других пет.’
21 Господар му рече: ’Одлично, добри и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
22 Приступи други слуга, па рече: ’Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио друга два.’
23 Господар му рече: ’Врло добро, ваљани и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
24 Приступи и онај који је добио један таланат и рече: ’Господару, знао сам да си строг човек, жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. 25 Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој таланат у земљу. Ево ти твоје.’
26 Господар му рече: ’Зли и лењи слуго! Ти си знао да жањем где нисам посејао и да скупљам где нисам вејао? 27 Зато је требало да уложиш мој новац код оних који послују са новцем, и ја бих по повратку узео свој новац са каматом.
28 Зато узмите од њега тај таланат и дајте ономе који има десет таланата. 29 Јер, свакоме ко има, још ће се и додати, и изобиловаће, а од онога који нема, одузеће се и оно што има. 30 А некорисног слугу избаците у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.’
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.