Book of Common Prayer
2 Зашто ли се буне народи,
шта то људи узалуд смишљају?
2 Цареви се света прикупљају,
кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
и на његовог Помазаника[a]:
3 „Збацимо са себе окове њихове,
стргнимо са себе свезе њихове!“
4 Смеје се онај што на небесима столује,
Господ се то њима подругује.
5 Он им онда у гневу проговара,
јарошћу их својом ужасава:
6 „Цара свога ја сам поставио,
на Сиону, светој гори својој.“
7 Објавићу одлуку Господњу.
Он ми рече:
„Ти си Син мој,
данас си се мени родио.
8 Тражи од мене, и даћу ти у наследство пуке,
и крајеве земаљске да ти буду имовина.
9 Сломићеш их гвозденом палицом,
разбићеш их као посуду од глине.“
10 Зато, цареви, будите разумни,
примите наук, владари земаљски!
11 Служите Господу у страху,
с трепетом се радујте.
12 Волите Сина, да му гнев не плане,
па да пропаднете на свом путу,
јер гнев његов за трен ока плане.
Благо сваком ко у њему уточиште тражи!
Давидов.
26 Оправдај ме, Господе,
јер сам живео у недужности,
у Господа сам се поуздао,
поколебао се нисам.
2 Истражи ме, Господе, искушај ме,
испитај ми и нутрину и срце.
3 Ход свој управљам по твојој истини,
јер ми је твоја милост пред очима.
4 Ја не седим с лажљивцима,
с лицемерима се ја не дружим.
5 Ја мрзим збор зликоваца,
с опакима нећу ни да седнем.
6 Руке перем у својој невиности,
и идем око твог жртвеника, Господе,
7 да гласно уздигнем глас хвалоспева,
и другима причам о свим твојим чудима.
8 Волим, Господе, Пребивалиште твоје,
место у коме пребива твоја слава.
9 Не погуби моју душу с грешницима,
ни мој живот с људима крволочним;
10 на рукама је њима безакоње,
а десница пуна им је мита.
11 А ја ћу ходати у недужности;
откупи ме, смилуј ми се!
12 Моја нога стоји на равном месту:
на зборовима благосиљаћу Господа.
13 Кличите, небеса,
и весели се, земљо!
Подвикујте, планине, раздрагано!
Зато што Господ теши народ свој,
и смиловаће се на невољнике своје.
14 А Сион рече: „Напустио ме Господ“
и „Господар ме је заборавио.“
15 „Може ли жена заборавити своје одојче,
да се не смилује на сина утробе своје?
Ако би нека и заборавила,
ја пак тебе заборавити нећу.
16 Ево, на оба длана сам те урезао,
зидови твоји преда мном су свагда.
17 Градитељи твоји журе,
рушитељи твоји и пустошници твоји од тебе одлазе.
18 Осврни се и погледај око себе,
сви се они сабирају, к теби долазе.
Живота ми мога – говори Господ –
свима ћеш се њима као хаљином оденути,
и као невеста њима украсити.
19 Рушевине своје и развалине своје,
и земљу похарану своју
сад подешаваш за становање,
и зато ће се удаљити који те затиру.
20 Поново ће ти говорити на уши
синови којих си била лишена:
’Тесно ми је место;
помери се и настанићу се.’
21 И говорићеш у срцу своме:
’Ко ми је ово родио?
А ја сам била без деце и плода,
прогнана и одбачена,
а ове, ко је одгајио?
Ето, ја сам остала сама;
ови, откуда су они?’“
22 Говори Господар Господ:
„Ево, руком својом машем пуцима
и заставу своју подижем народима.
Па ћу вратити синове твоје на груди,
и донећу ћерке на плећима.
23 И цареви ће о теби бринути,
и кнегиње њихове биће твоје дојкиње.
Клањаће ти се до земље
и прашину с ногу твојих лизаће.
И знаћеш да сам ја Господ.
Неће се постидети који се уздају у мене.“
Ко је највећи?
18 Нешто касније, ученици приступише Исусу и упиташе га: „Ко је, дакле, највећи у Царству небеском?“ 2 Исус дозва једно дете, постави га између њих 3 и рече: „Заиста вам кажем, ако се не промените изнутра и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. 4 Ко се понизи као ово дете, тај је највећи у Царству небеском. 5 Ко прихвати једно такво дете у моје име, тај мене прихвата.
Исус упозорава на долазак искушења
6 А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, боље би му било да о свој врат обеси велики воденични камен и да се утопи у дубини морској. 7 Тешко свету због искушења које наводе на грех. Наиме, искушења које наводе на грех морају доћи, али тешко човеку по коме таква искушења долазе. 8 Ако те твоја рука или нога наводи на грех, одсеци је и баци од себе, јер боље је да уђеш у живот обогаљен или хром, него да са обе руке или обе ноге будеш бачен у огањ вечни. 9 И ако те твоје око наводи на грех, извади га и баци од себе, јер је боље да уђеш у живот с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао огњени. 10 Пазите да не гледате презриво ни на једнога од ових малих, јер, кажем вам, њихови анђели на небу увек гледају лице Оца мојега који је на небесима. 11 Јер је Син Човечији дошао да спасе што је изгубљено.
12 Шта мислите? Ако неки човек има стотину оваца, а једна од њих залута, неће ли он оставити оних деведесет девет у брдима и поћи да тражи ону једну која је залутала? 13 И ако се деси да је нађе, заиста вам кажем, он ће се због ње радовати више него због оних деведесет девет које нису залутале. 14 Тако ни Отац ваш који је на небесима не жели да пропадне ни један од ових малих.
Хоровођи. Псалам Давидов.
19 Небеса причају о слави Божијој,
небо објављује дело руку његових.
2 Један дан другом дану јавља,
а ноћ ноћи преноси сазнање.
3 Нема говора, нема ни језика,
где се глас њихов није зачуо.
4 Глас је целом одјекнуо земљом,
речи су им до накрај света стигле.
Сунцу је на небу шатор разапео,
5 па оно као женик из собе излази,
весело као јунак што трчи по путу.
6 Излазак му је на једном крају неба,
а ход му је до његовог краја;
нема скривања од његове јаре.
7 Закон је Господњи беспрекоран – обнавља душу,
поуздано је сведочанство Господње – умудрује лаковерног.
8 Праведне су одлуке Господње – веселе срце;
без мане су судови Господњи – просветљују очи.
9 Чист је страх Господњи – траје довека;
истинити су судови Господњи – праведни су сви заједно.
10 Пожељнији од злата, злата жеженог,
слађи су од меда што тече из саћа.
11 Њима се твој слуга опомиње,
ко њих чува велику награду прима.
12 Ко ће разазнати своје погрешке?
Очисти ме и од оних скривених.
13 И од вољних греха чувај слугу свога;
не дозволи да овладају мноме.
Тада ћу ја бити без кривице,
и недужан за велики преступ.
14 Нека речи мојих уста и мисли мога срца,
теби буду угодне, Господе, стено моја, откупитељу мој.
Песма поклоничка.
126 Кад је Господ прогнанике на Сион враћао,
било нам је као да сањамо!
2 Уста су нам праскала од смеха,
језик нам је клицао
када се међу народима причало:
„Њима је Господ велико дело учинио!“
3 Господ нам је велико дело учинио
и како смо само раздрагани били!
4 О, Господе, срећу нашу ти поврати
ко брзаке на испуцалу земљу!
5 Они који са сузама сеју,
жању са клицањем.
6 Плачући иде човек
и зобницу са семеном носи,
али ће се вратити сигурно,
и клицаће, своје снопље
док буде носио!
Исус и деца
13 Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. 14 Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 15 Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ 16 Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.