Book of Common Prayer
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.
55 Послушај, Боже, молитву моју;
од моје се молбе не сакривај.
2 Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
3 од гласа противника,
због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
и у гневу замрзеше ме.
4 У мени је срце моје устрептало
и смртни ужас на мене је пао.
5 Страх и стрепња дошли су на мене,
језа ме је опхрвала.
6 Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
Ја бих да одлетим и скрасим се.
7 Баш далеко ја бих одлетео,
скрасио се у пустињи. Села
8 Похитаћу у склониште своје,
због ветра што ковитла и због олује.“
9 Смети их, Господе,
језик им расцепи;
јер видим насиље
и сукоб у граду.
10 Дан и ноћ зидине му обилазе,
у њему су злоба и страдање.
11 У њему је разарање,
с тргова му не нестају тлачење и превара.
12 Јер није непријатељ тај који ме вређа –
ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
од њега бих се ја сакрио;
13 већ ти – човек мени раван –
пријатељ мој блиски који ме познаје;
14 са ким сам се радо саветовао,
у Дом Божији ишао у мноштву.
15 Смрт нека их заскочи;
у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
у њима самима.
16 Ја ћу Бога да зазовем
и Господ ће да ме спасе.
17 Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
и он мој глас чуће.
18 Откупиће у миру душу моју
из боја против мене,
јер је много оних
што ми се противе.
19 Чуће Бог,
понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
и који се Бога не боје.
20 Своју руку диже на оне с којима је у миру,
свој савез раскида.
21 Уста су му мека као масло,
а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
а ипак су мачеви исукани.
22 На Господа товар свој пребаци
и он ће те подржати;
праведнику неће дати
никад да се затетура.
23 А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.
А ја се у тебе уздам.
Давидов.
138 Хвалићу те од свег срца,
пред боговима певаћу ти славопоје!
2 Клањаћу се у Дому светости твоје;
хвалићу име твоје за милост твоју и истину твоју;
за обећање твоје, за реч твоју
што је изнад свег имена свога диже.
3 На дан када сам вапио, ти си ме услишио;
смелост си ми дао, душу ојачао.
4 Нек те хвале, о, Господе, сви цареви земље,
када чују речи твојих уста!
5 Опеваће путеве Господње,
јер је слава Господња велика.
6 Узвишен је Господ али гледа пониженог,
а бахатог надалеко препознаје.
7 Макар се и нашао усред невоље,
живот ћеш ми сачувати;
на бес мога противника испружићеш руку своју,
спашће мене десна рука твоја!
8 Господ ће ме осветити!
О, Господе, милост твоја је довека;
дела својих руку не напуштај!
Хоровођи. Давидов Псалам.
139 О, Господе, ти ме проничеш
и теби сам познат!
2 Знаш ме и кад седим и кад стојим,
познајеш ми мисли издалека.
3 Посматраш ме док ходам, док лежим,
и свестан си свих мојих путева.
4 Елем, још ми речи на језику нема,
а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
5 Обухваташ ме и спреда и страга,
руку своју на мене полажеш.
6 Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
немоћан сам да га схватим!
7 Од твог Духа где да одем?
Од твог лица куда да побегнем?
8 Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
9 Винем ли се зориним крилима
и преселим на крај мора;
10 и тамо ме рука твоја води,
придржава ме десница твоја.
11 Све и да кажем –
„Тама ће ме свакако прекрити,
светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12 од тебе ме ни тама не скрива
и ноћ попут дана сија,
јер и тама ти је као светло!
13 Да, ти си ми нутрину створио,
саткао ме у утроби мајке моје!
14 Хвалићу те што сам такав саздан,
запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
а душа је моја тога добро свесна.
15 Моје кости теби нису сакривене биле,
док сам био стваран на тајноме месту;
док сам био обликован у дубини земље.
16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;
у твојој су књизи записани дани моји одређени,
а да још ни један од њих постојао није!
17 И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
Како их је много кад се зброје!
18 Да их бројим,
више их је него песка;
а када се пробудим,
још увек сам са тобом.
19 О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
Одлазите од мене, крвници!
20 Они против тебе сплеткаре,
лажи о теби шире твоји противници.
21 О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
Богобораца се гнушам!
22 Мржњом крајњом ја их мрзим!
Душмани су они моји!
23 Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
9 Овако каже Господ над војскама: ’О, ви што слушате, нека вам руке буду јаке у времену овом због ових речи које вам говоре пророци – који су били на дан оснивања Дома Господа над војскама – да би се изградио Дом! 10 Јер, пре тих дана није било наднице ни за људе ни за стоку. Ко год да је одлазио и долазио није имао мира од непријатеља, а ја сам завадио ближње међусобно. 11 А ја сада нећу бити остатку народа овог какав сам био раније – говори Господ над војскама.
12 Наиме, сејаће се у миру, лоза ће рађати родом својим, земља ће рађати плодовима и росиће небеса. Ја ћу дати остатку овог народа да наследи све ово. 13 И као што сте били проклети међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас сада спасти да сте благослов. Не плашите се! Руке своје оснажите!’
14 Јер овако каже Господ над војскама: ’Као што сам намеравао да вам наудим када су ме гневили ваши преци – каже Господ над војскама – и нисам се сажалио, 15 тако сам окренуо своје намере у ово време, да Јерусалиму и дому Јудином учиним добро. Не плашите се! 16 Ово су ствари које ћете да радите: говорите истину један другом. Ради мира истинито и праведно судите на својим вратима. 17 Нека нико не смишља у срцу зло против ближњег свога. Не волите лажно заклињање. Све су то ствари које мрзим – говори Господ.’“
Отварање седам печата
6 Затим сам видео да је Јагње отворило један од седам печата. Чуо сам једно од четири бића како громким гласом говори: „Дођи!“ 2 Погледам, а оно бели коњ. Онај који је седео на њему имао је стрељачки лук. Њему је дат венац, те он као победник оде да победи.
3 Кад је Јагње отворило други печат, чуо сам друго биће како говори: „Дођи!“ 4 Појави се други, риђи коњ. Онај који је седео на њему добио је власт да узме мир са земље, да се људи покољу међу собом. Њему је дат велики мач.
5 Кад је Јагње отворило трећи печат, чуо сам треће биће како говори: „Дођи!“ Погледам, а оно коњ вранац. Онај који је седео на њему држао је вагу у својој руци. 6 Тада сам чуо неки глас који као да је допирао између четири бића. Глас је говорио: „Мера пшенице за сребрњак, а три мере јечма за сребрњак. А уљу и вину немој да нашкодиш.“
7 Кад је Јагње отворило четврти печат, чуо сам глас четвртог бића како говори: „Дођи!“ 8 Погледам, а оно коњ зеленко. Ономе што је седео на њему име је „Смрт“, и за њим иде Свет мртвих. Њима је дата власт над четвртином земље да убијају мачем, глађу, заразом, и дивљим животињама.
9 Кад је Јагње отворило пети печат, видео сам под жртвеником душе закланих због проповедања Божије речи и устрајног сведочења. 10 Они повикаше снажним гласом: „О, свети и истинити Господару, колико ће још проћи док не осудиш људе на земљи и извршиш освету над онима који су пролили нашу крв?“ 11 Свакоме од њих је дата бела одећа, те им је речено да се стрпе на кратко, док се не испуни број њихових сарадника у служби и браће, који треба да буду побијени као и они.
12 Видео сам кад је Јагње отворило шести печат. Тада настаде велики земљотрес; сунце је поцрнело као жалобна одећа, а месец постао црвен као крв. 13 Звезде падоше с неба на земљу, као недозреле смокве кад попадају с дрвета, заљуљане јаким ветром. 14 Небо се расцепи као поцепана књига, а свака планина и острво покренуше се са свог места.
15 А цареви земаљски, великаши, заповедници, богаташи и моћници, те сваки роб и слободњак, посакриваше се по пећинама и по процепима планинских стена. 16 Они рекоше планинама и стенама: „Падните на нас и сакријте нас од лица оног који седи на престолу и од гнева Јагњетовог. 17 Јер дошао је велики дан њиховог гнева, и ко може да опстане?“
Судњи дан
31 А када Син Човечији дође у својој слави и сви анђели с њим, онда ће он сести на свој славни престо. 32 И сабраће се пред њим сви народи, а он ће их одвојити једне од других, као што пастир одваја овце од јараца. 33 Овце ће поставити себи с десне стране, а јарце с леве.
34 Тада ће Цар рећи онима са десне стране: ’Ходите ви, благословени од мога Оца, примите Царство које је било приправљено за вас од постанка света. 35 Јер, био сам гладан и ви сте ме нахранили; био сам жедан и ви сте ме напојили; био сам странац и ви сте ме угостили; 36 био сам го и ви сте ме обукли; био сам болестан и ви сте ме посетили; био сам у тамници и ви сте ме обишли.’
37 Тада ће га упитати они праведници: ’Господе, када смо те видели гладног и нахранили те, или жедног и напојили те? 38 Када смо те видели као странца и угостили те, или голог и обукли те? 39 Када смо те видели болесног, или у тамници и посетили те?’
40 А Цар ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико сте учинили једном од ове моје најнезнатније браће, мени сте учинили.’
41 Потом ће рећи онима с леве стране: ’Одлазите од мене, проклети, у огањ вечити приправљен за ђавола и за његове анђеле! 42 Јер, био сам гладан, а ви ме нисте нахранили; био сам жедан, а ви ме нисте напојили; 43 био сам странац, а ви ме нисте угостили; био сам го, а ви ме нисте оденули; био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.’
44 Тада ће га они упитати: ’Господе, када смо те видели гладног, или жедног, или као странца, или голог, или болесног, или у тамници, а да се нисмо побринули за тебе?’
45 А он ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико то нисте учинили једном од ових најнезнатнијих, нисте учинили ни мени.’
46 Стога ће они отићи у вечну казну, а праведници у живот вечни.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.