Book of Common Prayer
2 Зашто ли се буне народи,
шта то људи узалуд смишљају?
2 Цареви се света прикупљају,
кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
и на његовог Помазаника[a]:
3 „Збацимо са себе окове њихове,
стргнимо са себе свезе њихове!“
4 Смеје се онај што на небесима столује,
Господ се то њима подругује.
5 Он им онда у гневу проговара,
јарошћу их својом ужасава:
6 „Цара свога ја сам поставио,
на Сиону, светој гори својој.“
7 Објавићу одлуку Господњу.
Он ми рече:
„Ти си Син мој,
данас си се мени родио.
8 Тражи од мене, и даћу ти у наследство пуке,
и крајеве земаљске да ти буду имовина.
9 Сломићеш их гвозденом палицом,
разбићеш их као посуду од глине.“
10 Зато, цареви, будите разумни,
примите наук, владари земаљски!
11 Служите Господу у страху,
с трепетом се радујте.
12 Волите Сина, да му гнев не плане,
па да пропаднете на свом путу,
јер гнев његов за трен ока плане.
Благо сваком ко у њему уточиште тражи!
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
85 Ти си, Господе, благонаклон земљи својој;
Јакову си срећу повратио;
2 свом народу кривицу опростио,
све њихове грехе си покрио. Села
3 Сву си срџбу своју утихнуо
и згаснуо јару свога гнева.
4 Обнови нас, Боже нашега спасења
и не буди на нас више гневан.
5 Хоћеш ли довека да се гневиш на нас,
срџбу своју да пренесеш
с нараштаја на нараштај?
6 Нећеш ли нам опет доћи и оживети нас,
па да ти се радује твој народ?
7 Милост своју покажи нам, о, Господе!
Своје нам спасење ти подари!
8 Послушаћу шта год да ми Господ Бог објави.
Јер, он најављује мир народу своме,
својим вернима;
ал’ на лудост нек се не враћају.
9 Заиста је његово спасење близу богобојазнима,
кад ће слава нашу земљу да настани.
10 Срећу се милост и истина,
правда и мир љубе се!
11 Из земље истина буја,
а правда с небеса доле гледа.
12 Још ће Господ добра дати,
нашој земљи даће њеног рода.
13 Правда пред њим иде
и стазу спрема по корацима његовим.
Псалам Давидов.
110 Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.
2 Жезло снаге твоје пружа Господ са Сиона:
Сред душмана својих владај!
3 Твој ће ти се народ радо дати у дану твог похода;
у сјају славе, у цику зоре младићи су твоји као роса.“
4 Господ је дао заклетву
и неће је повући:
„Ти си довека свештеник
по реду Мелхиседековом.
5 Господ ти је с десне стране
и цареве ломи у дану свог гнева.
6 Он народима суди, све је пуно лешева;
широм поља он главе разбија.
7 Он из потока крај пута пије
и због тога диже главу.“
Песма поклоничка.
132 О, Господе, Давида се сети
и свих мука његових;
2 како се Господу заклео
и заветовао Силном Јаковљевом:
3 „У шатор дома свога нећу ући,
на постељу кревета свог нећу лећи;
4 очима сна нећу дати,
ни капцима да се спусте;
5 док не нађем место за Господа,
Пребивалиште Силном Јаковљевом!“
6 Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
у пољима јаримским нашли смо га.
7 Пођимо у Пребивалиште његово!
Поклонимо се код подножја његових ногу!
8 Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
ти и Ковчег Силе твоје!
9 Свештеници нек огрну правду,
твоји верни нек радосно кличу.
10 Због Давида, слуге свога,
не окрећи се од лица свог помазаника.
11 Давиду се истински заклео Господ
и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако синови твоји буду држали мој савез
и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
на престолу твоме.“
13 Да, Господ је Сион изабрао,
за Пребивалиште своје пожелео га је:
14 „Довека је ово место мог починка,
ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15 Шта му треба, даћу изобилно;
убоге му нахранићу хлебом.
16 У спасење ћу му обући свештенике,
верни ће му подцикивати, клицати.
17 Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18 У срамоту ја завићу душмане његове,
а на њему његова ће круна да заблиста!“
Гора Господња
4 Догодиће се у последње дане
и гора Дома Господњег
биће постављена врх гора,
и узвишена изнад брегова.
Пуци према њој ће се стицати.
2 Многи народи ће ходати и говорити:
„Хајде, попнимо се на гору Господњу
и у Дом Бога Јаковљева,
те да нас он научи путевима својим,
и да ми ходамо стазама његовим.“
Јер ће поучење изаћи са Сиона,
и реч Господња из Јерусалима.
3 Па ће он бити судија међу многим народима,
и он ће бити меродаван за народе моћне и далеке;
те ће они мачеве прековати у раонике,
а копља у српове.
Неће више народ против народа подизати мачеве,
нити ће се више учити ратовању.
4 Свако ће да пребива под својом лозом
и под својом смоквом,
а неће бити никог да их плаши,
јер су тако казала уста Господа над војскама.
5 Јер сви ће народи ходити,
свако у име свога бога,
а ми ћемо ходити у име Господа,
нашег Бога у веке векова.
2 „А ти, Витлејеме Ефрато,
премда си мален међу хиљадама Јуде,
из тебе ће ми изаћи Владар Израиља,
а порекло му је од давнина,
од вечности.“
3 Зато ће их предати
док не буде време да роди она што ће да роди,
а остатак браће његове ће се вратити
деци Израиља.
4 И он ће стајати и напасаће их
у сили Господњој
и у слави имена Господа, Бога свога.
А они ће да почивају, јер ће се он тада величати
до крајева где земља престаје.
Бог је љубав
7 Вољени моји, волимо једни друге, јер љубав долази од Бога. Свако ко воли, од Бога је рођен и познаје Бога. 8 Ко не воли, није познао Бога, јер Бог је љубав. 9 Бог је показао своју љубав према нама тако што је послао у свет свога јединорођенога Сина да бисмо ми имали живот његовим посредством. 10 Ово је љубав: нисмо ми заволели Бога, него је Бог заволео нас и послао свога Сина да буде жртва за опроштење наших греха. 11 Вољени моји, ако нас је Бог толико заволео и ми смо дужни да волимо једни друге. 12 Бога нико никада није видео, али ако волимо једни друге, Бог остаје у нама, те љубав његова у нама бива савршена.
13 По овоме знамо да остајемо у њему и он у нама: дао нам је свога Духа. 14 А ми смо видели да је Отац послао Сина да буде Спаситељ света. 15 Ко исповеди да је Исус Син Божији, Бог остаје у њему и он у Богу. 16 И ми смо упознали љубав коју Бог има према нама и поверовали у њу.
Бог је љубав и ко живи у љубави, Бог остаје у њему и он у Богу.
31 Ко долази од горе, над свима је; а ко је са земље, припада земљи и говори о земаљским стварима. Али онај који је са неба, над свима је. 32 Он говори оно што је видео и чуо, али његову поруку нико не прихвата. 33 Ко прихвата његову поруку, потврђује да је Бог истинит. 34 Онај кога је Бог послао, Божију поруку преноси, јер Бог свога Духа у изобиљу даје. 35 Отац воли Сина и све је предао у његове руке. 36 Ко верује у Сина, има вечни живот; а ко је непокоран Сину, неће искусити живот, него ће гнев Божији остати на њему.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.