Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Book of Common Prayer

Daily Old and New Testament readings based on the Book of Common Prayer.
Duration: 861 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Псалми 16-17

Давидова песма поуздања у Бога.

16 Чувај ме, о, Боже,
    јер у теби је уточиште моје.

Кажем Господу:
    „Ти си мој Господ,
    без тебе ми нема добра.“
Узвишени су свети у земљи,
    у њима ми је сва милина.
Многе муке стижу оне,
    што за другим боговима хрле.
Зато нећу њима крвне жртве лити,
    нити ће ми усне призивати им име.

Господ ми је баштина, моја чаша;
    ти чврсто држиш мој део.
Земља ми је дана на пријатном месту;
    како ли је дивна моја баштина!
Благосиљам Господа који ме саветује,
    и у ноћно доба опомиње ме нутрина.
Господ ми је увек пред очима.
    Пошто ми је он са десне стране,
    ништа мене уздрмати неће.

Зато ми је срце усхићено,
    а биће моје томе се радује;
    цело моје тело почива спокојно,
10 што ми душу нећеш препустити Свету мртвих,
    нити дати да твој верни трули.
11 Стазу живота ти си ми открио,
    пун радости пред тобом ћу бити.
    Вечне су дивоте у твојој десници!

Давидова молитва.

17 Чуј, Господе, праведности ради,
    окрени се к моме вапају,
пригни ухо мојој молитви,
    јер на мојим уснама нема преваре.
Нек ми суд с твога лица дође;
    твоје очи честитост нек виде.

Ти си мени испитао срце,
    дошао ми ноћу у посету,
мисли си ми огњем искушао,
    али ништа тамо ниси нашао;
    а ја реших да устима не згрешим.
По чему ће човек да поступа?
Према речи са твојих усана,
    ја се чувам стаза насилника.
Одржи ми стопе на својим стазама,
    да се моје ноге не оклизну.

Призивам те, Боже, јер ми одговараш,
    пригни ухо к мени, почуј моје речи.
Покажи милост своју чудесну,
    ти што десницом својом избављаш оне,
    који траже уточиште од својих злотвора.
Чувај ме као зеницу свог ока,
    под сенку ме својих крила склони,
од опаких који ме нападају,
    од душмана што ме опкољују.

10 Срце им је постало бездушно[a],
    а уста им говоре узносито.
11 Они мене гоне, опкољују,
    а очи им пажљиво гледају,
    како да ме на тло оборе.
12 Као лав су што жуди да растргне,
    као млади лав што вреба из потаје.

13 Устани на њих, Господе,
    баци их на колена,
    мачем ме својим избави од опаког!
14 Избави ме својом руком, Господе,
    од људи којима је део овај свет пролазни;
нека им трбух пуни оно
    што си злима наменио;
сити ће им бити и синови,
    и за потомство ће им још остати.

15 А ја ћу у праведности лице твоје видети,
    кад се пробудим твога ћу се лика наситити.

Псалми 22

Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.

22 Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!
    Далеко си од мога спасења,
    и од речи вапаја мојега.
Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;
    ноћу, али нема ми одмора.

А ти си онај Свети,
    престо ти је на хвалама Израиљевим.
У тебе су се наши преци уздали,
    уздали се и ти их избави.
Теби су вапили и избављени били,
    у тебе се уздали и нису се осрамотили.

А ја сам црв, а не човек,
    ругло људима, презир народа.
Ко год ме види, тај ми се руга,
    цере ми се и машу главама:
„У Господа се уздао, нека га он избави,
    кад у њему радост налази.“

Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,
    на грудима мајке дао ми починак.
10 Теби сам предан од мајчина крила,
    од утробе мајчине ти си Бог мој.

11 Не удаљуј се од мене,
    јер невоља је близу,
    а помоћника нема.

12 Окружише ме многи бикови,
    бикови ме васански опколише.
13 На мене су чељуст раширили,
    као лав што раздире и риче.
14 Попут воде живот ми истиче,
    све су ми се кости разглавиле,
срце ми је ко восак постало,
    и топи се у мојим грудима.
15 Снага ми се као цреп сасуши,
    језик ми је уз непце прионуо;
    у смртни си ме прах ставио.

16 Јер пси су ме, ево, опколили,
    окружила ме чета зликоваца,
    руке су ми и ноге пробили.
17 Све кости своје избројати могу,
    а они ме гледају и зуре у мене.
18 Моје хаљине деле међу собом,
    коцку бацају за моју одећу.

19 Не удаљуј се од мене, Господе,
    снаго моја, пожури ми у помоћ,
20 душу моју избави од мача,
    и мој живот од канџи паса.
21 Избави ме од лавље чељусти,
    и од рогова биволових!

22 А ја ћу причати о твом имену браћи својој,
    хвалићу те усред збора.
23 Хвалите Господа, ви што га се бојите,
    славите га, све семе Јаковљево,
    сав род Израиљев, нек од њега стрепи!
24 Јер патњу угњетеног није презрео,
    нити му је постала одвратна,
није своје лице сакрио од њега,
    него му је вапај услишио.

25 О теби ћу певати на великом збору,
    испунићу завете своје пред онима који га се боје.
26 Понизни ће јести и бити сити,
    хвалиће Господа који га траже.
    Нека срца ваша живе довека!

27 Сетиће се и вратити Господу,
    сви крајеви земаљски,
пашће ничице пред тобом
    сва племена народа.
28 Јер Господње је Царство,
    он влада над народима.

29 Њему ће се клањати сви богати
    и сити на земљи,
пред њим ће клекнути сви који у прах силазе,
    којима се живот угасио.
30 Потомство њему ће служити,
    причаће о Господу будућем нараштају,
31 доћи ће и објавити праведност његову
    народу који се још није родио,
    да је он то учинио.

Књига пророка Амоса 5:1-17

Јадиковка и позив на покајање

Чујте ову реч, нарицаљку коју о вама износим, о, доме Израиљев!

„Пала је девица израиљска
    и више устати неће.
Напуштена је на својој земљи
    и никога нема да је подигне.“

Јер овако каже Господ Бог:

„У граду из ког је отишла хиљада
    остаће њих стотину,
из ког је отишло њих стотину
    остаће десеторо дому израиљском.“

Јер овако каже Господ дому израиљском:

„Тражите ме и живећете!
    Не тражите Ветиљ!
Не идите у Галгал!
    Не прелазите у Вир-Савеју!
Јер, Галгал ће сигурно у изгнанство,
    а и Ветиљ ће аветиња постати.“
Тражите Господа и живећете,
    да се не би обрушио као огањ на дом Јосифов
и спалио га,
    а нико га не гаси у Ветиљу.

Ви у пелен правду изокрећете
    и праведност на тле обарате.

А он је створио Влашиће и Орион,
    претвара мрак у јутро
    и окреће дан у ноћ.
Он дозива морске воде
    и излива их по земљином лицу.
    Господ је име његово.
Он сукне пустош на моћника
    и пустош ће на утврђење доћи.

10 А они мрзе онога који на вратима прекорева,
    гаде се онога који честито говори.

11 Зато што газите убогога
    и узимате му данак у житу,
саградили сте куће од клесаног камена
    али нећете пребивати у њима.
Нећете пити вино
    ваших родних винограда које сте засадили.
12 Јер ја знам мноштво ваших преступа
    и ваше многобројне грехе.

Тлачите праведника, мито узимате,
    на вратима убогоме правду изврћете.
13 Зато мудар ћути у овом времену
    јер је зло време.

14 Добро тражите, а не зло,
    да живи будете,
да са вама буде Господ, Бог над војскама,
    како и кажете.
15 Зло мрзите, а волите добро,
    на вратима правду заступајте,
па се можда Господ, Бог над војскама,
    смилује остатку Јосифовом.

16 Зато овако каже Господ, Бог над војскама, Господ:

„Јадиковка је по свим трговима
    и улицама свим: ’Јао! Јао!’
И зваће ратара да жали,
    да жале они који знају нарицаљку.
17 Јадиковаће по свим виноградима,
    јер посред тебе ја ћу проћи
        – говори Господ.“

Јудина 1-16

Увод

Јуда, слуга Исуса Христа, а брат Јаковљев, поздравља вас, изабране, који живите у љубави Бога Оца, и под заштитом Исуса Христа.

Имајте обиље милосрђа, мира и љубави.

Вољени моји, иако сам са великим жаром хтео да вам пишем о нашем заједничком спасењу, осетио сам потребу да вас својим писањем охрабрим да се борите за веру која је једном заувек предата светима. Јер ушуњали су се међу вас неки људи, који су давно одређени за суд. Они су безбожници који милост нашега Бога изврћу у разузданост и поричу јединог Господара, нашег Господа Исуса Христа.

Желим да вас подсетим, иако знате све ово, да је Господ избавио свој народ из Египта, а затим уништио оне који нису веровали. А анђеле који се нису држали свог поретка, него су напустили место свога боравишта, Бог чува у вечним оковима под мраком за велики дан када ће бити осуђени. Тако и Содома и Гомора, заједно са околним градовима који су се на исти начин одавали блуду и жудели за телом другачије врсте, стоје као пример, трпећи казну у вечном огњу.

Упркос томе, ти што сањају виђења, на исти начин каљају своје тело, презиру господство, и вређају славне анђеле. А чак се ни арханђел Михаило, док се у свађи са ђаволом препирао око Мојсијевог тела, није усудио да изнесе погрдан суд против њега, него је рекао: „Нека те Господ укори!“ 10 Али ови људи вређају оно што не разумеју; а оно што знају нагонски, попут неразумних животиња, управо је оно што их води у пропаст.

11 Тешко њима! Они су пошли Кајиновим путем, и због новца упали у заблуду као Валам, и дигли буну као Кореј. Зато ће тако и изгинути.

12 Они су као љаге на вашим заједничким обедима; бестидно се госте са вама, а воде бригу само за себе. Они су као безводни облаци гоњени ветровима; као стабла у позну јесен, бесплодна, двапут усахла и из корена ишчупана. 13 И као што бесни морски таласи избацују пену, тако они износе своја срамотна дела. Они су као лутајуће звезде којима је припремљена мркла тама за вечност.

14 О овима је пророковао Енох, седми од Адама, рекавши:

„Ево, долази Господ са хиљадама својих светих,
15     да суди свима и да осуди све безбожнике
за сва безбожна дела која су учинили,
    и за све дрске речи
које су безбожни грешници изрекли против њега.“

16 Ти људи увек гунђају и жале се на судбину; они живе по сопственим жељама, размећу се речима и из користи ласкају људима.

Матеј 22:1-14

Прича о свадбеној гозби

22 Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.

Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’

Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.

Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ 10 Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.

11 Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. 12 Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.

13 Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. 14 Много је званих, али је мало изабраних.“

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.