Book of Common Prayer
א Алеф
119 Благо људима беспрекорног пута,
по Господњем Закону што живе.
2 Благо онима што се држе његових прописа,
што га траже целим срцем;
3 и неправду што не чине,
према стазама његовим што живе.
4 Своје си нам одредбе ти дао
да би их се предано држали.
5 О, када би моје стазе постојане биле,
да се твојих уредаба држим!
6 Ја се онда застидео не би,
све заповести твоје кад бих разматрао.
7 Честитог ћу срца хвалу теби дати,
кад правила праведности твоје будем научио.
8 Држаћу се твојих уредаба,
а ти мене сасвим не напуштај!
ב Бет
9 Како младић чистим пут свој да одржи?
Држећи се речи твоје.
10 Тебе тражим целим срцем својим,
не дај ми да лутам од твојих заповести.
11 Твоју реч сам у срце сакрио
да ти не бих сагрешио.
12 О, Господе, благословен ти си!
Поучи ме својим уредбама.
13 Уснама ја својим објављујем
сва правила уста твојих.
14 Радујем се путу прописа твојих
као да је сваковрсно благо.
15 На одредбе твоје мислим,
на путеве твоје пазим.
16 Уживам у уредбама твојим,
забораву реч ти не дам.
ג Гимел
17 Слузи своме благонаклон буди,
па да живим и реч твоју држим.
18 Очи ми отвори, па да гледам
у чудеса твојега Закона.
19 Ја сам дошљак на земљи,
заповести своје не скривај од мене.
20 Сатире се душа моја,
јер за правилима твојим стално жуди.
21 Ти бахате прекореваш, проклети су они
који застранише од заповести твојих.
22 Скини с мене ругања и презир,
јер се твојих прописа ја држим.
23 И главари заседају, против мене се договарају;
а твој слуга размишља о твојим уредбама.
24 Да, прописи су твоји
уживања моја, саветници моји.
Хоровођи: према Шеминиту. Псалам Давидов.
12 Спасавај, Господе,
јер нестаде верни,
ишчезнуше побожни
међу потомцима људи.
2 Свако вара свога ближњега,
усне њихове говоре ласкаво,
а у срцу другачије мисле.
3 Нек затре Господ усне превртљиве,
нек истреби језик хвалисави.
4 „Наш је језик, наша снага“ – кажу,
„усне су нам наша узданица.
Ко ће онда да влада над нама?“
5 „Ради сиромаха што су потлачени,
и убогога што стење под муком,
ја ћу сад устати – говори Господ –
спасење му дати за којим уздише.“
6 Речи Господње чисте су речи,
сребро каљено у пећи од глине,
седам пута оне су топљене.
7 Ти ћеш их, о, Господе, сачувати,
заувек нас штитити од тог нараштаја.
8 Опаки се неспутано шире унаоколо,
кад се зло велича међу потомцима људи.
Хоровођи. Псалам Давидов.
13 Докле више, докле, о, Господе?
Зар ћеш ме ти ваздан заборављати?
Докле ћеш од мене своје лице крити?
2 Докле више да се питам у души,
и сваки дан у срцу тугујем?
Докле ће душманин да буде нада мном?
3 Погледај, услиши ме, Господе,
Боже мој, очи ми просветли,
да у сан смртни ја не утонем,
4 да не каже непријатељ:
„Ја сам га надјачао“,
и противници не ликују нада мном.
5 А ја ћу се у твоју милост уздати,
твоме се спасењу у срцу радовати.
6 Певаћу Господу, јер ми је био добростив.
За хоровођу. Давидов псалам.
14 Безумник у свом срцу каже:
„Нема Бога!“
Дела су им опака и гадна,
нема никога да чини добро.
2 Господ с неба гледа потомке људи,
да види има ли разумнога,
таквога који тражи Бога.
3 Од Бога се сви одвратише,
покварени сви постадоше;
нема тога који чини добро,
таквога ниједнога нема.
4 Зар не знају сви ти зликовци,
да мој народ као хлеб прождиру,
а ни самог Господа не призивају?
5 Ту ће њих страх силни спопасти,
јер је Бог с родом праведничким.
6 Ругате се оном што убоги мисли,
али уточиште је њему у Господу.
7 Ко ће са Сиона дати спасење Израиљу?
Када Господ врати свој народ изгнани,
радоваће се Јаков,
веселиће се Израиљ.
12 Овако каже Господ:
„Као када пастир истргне из лављих чељусти
пар ногу или комад ува,
тако ће истргнути децу Израиљеву
која у Самарији пребивају на углу постеље,
на свиленом кревету.
13 Чуј и сведочи дому Јаковљевом, говори Господ, Господ Бог над војскама:
14 На дан када казним Израиљ за преступе његове
казнићу и жртвенике Ветиља.
Одсеће се рогови жртвеника
и попадаће на тле.
15 И зимску и летњу ћу кућу ударити.
Срушиће се куће пуне слоноваче
и многи ће домови бити збрисани
– говори Господ.“
Израиљ се није вратио Богу
4 Чујте ову реч, о, краве васанске које сте на брду Самарије,
што тлачите сиромаха, обарате убогога
и говорите мужевима: „Донесите нам да пијемо!“
2 Господ Бог се заклео светошћу својом:
„Гле, ево долазе вам дани
када ће вас извлачити кукама,
а последње од вас удицама.
3 Излазиће свака од вас,
равно напред, кроз пукотине
и разбацаће вас по Армону[a]
– говори Господ.
4 Дођите у Ветиљ и грешите,
а у Галгалу грешите још више.
Своје жртве јутром приносите
и трећег дана своје десетке.
5 Захвалнице са квасцем приносите,
објавите добровољне жртве,
разгласите их, јер вам је то по вољи,
децо Израиљева
– говори Господ Бог.
Нада за хришћане у (духовном) развоју
3 Вољени моји, ово је већ друга посланица коју вам пишем. У њима својим подсећањем будим ваш здрав разум, 2 да бисте се сетили речи које су свети пророци говорили, и заповести нашега Господа и Спаситеља које су вам апостоли предали.
3 Пре свега, треба да знате да ће се у последња времена појавити подругљивци који ће живети по сопственим жељама. Они ће се ругати 4 и говорити: „Није ли он обећао да ће се вратити? Па где је онда? Јер и наши преци су помрли, а све је исто од како је свет створен.“ 5 Они свесно занемарују да су у давна времена небеса била створена по речи Божијој, и да се по истој речи земља појавила из воде, те опстоји помоћу воде, 6 а водом је и тадашњи свет био поплављен и уништен. 7 А садашње небо и земља су истом Божијом речју остављени за уништење. Они се чувају за Судњи дан када ће безбожници бити уништени.
8 Али не губите из вида, вољени моји, да је за Господа један дан као хиљаду година, а хиљаду година као један дан. 9 Господ не одлаже да испуни обећање, како неки мисле, него је стрпљив према вама, јер не жели да ико пропадне, него да се сви покају.
10 Јер дан Господњи ће доћи као лопов, и тада ће небеса са силном буком нестати, и небеске силе бити огњем уништене, а земља са свим што је на њој бити опустошена.
Одакле Исусу власт?
23 Исус је ушао у храм и док је поучавао народ, приступише му водећи свештеници и старешине, па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“ 24 Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 25 Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 26 А ако кажемо ’од човека’, страх нас је људи, јер сви сматрају да је Јован пророк.“ 27 Они одговорише Исусу: „Не знамо.“ Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Прича о два сина
28 „Шта мислите? Неки човек је имао два сина. Он приђе првом и рече му: ’Дете, иди данас и ради у винограду!’
29 Он одговори: ’Нећу!’, али се касније предомисли и оде.
30 Отац приђе и другом сину и рече му исто. Овај одговори: ’Свакако, господару!’, и не оде.
31 Који је од ове двојице поступио по очевој вољи?“
Они рекоше: „Први.“
Исус им онда рече: „Заиста вам кажем да ће порезници и блуднице ући у Царство Божије пре него ви! 32 Јер Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, али му нисте поверовали. А порезници и блуднице су му поверовали. Ви сте то видели, али нисте променили мишљење да му поверујете.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.