Book of Common Prayer
Давидов.
28 К теби, Господе, вапим, стено моја,
не буди глув према мени,
да неуслишен не будем
као они што у раку силазе.
2 Почуј глас мога преклињања
кад завапим к теби,
кад подигнем руке своје
к твом најсветијем месту.
3 Не одведи ме с опакима,
с онима који чине безакоње.
Они причају благо с ближњима својим,
а у срцу злоба им почива.
4 Врати им по делима њиховим,
и по њиховим злим поступцима.
Плати им по делима руку њихових,
ти им врати што су заслужили.
5 Пошто не маре за дела Господња,
нити за дела руку његових,
срушиће их, подићи их неће.
6 Нека је благословен Господ,
јер је чуо глас мога преклињања.
7 Господ је моја снага и мој штит,
у њега се поуздаје моје срце.
Он ми је помогао, па ми кличе срце,
својом песмом даваћу му хвале.
8 Господ је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ! Благослови своје наследство!
Напасај га и носи заувек!
Псалам Давидов. Песма за посвећење храма.
30 Узвисујем те, Господе, јер си ме подигао,
ниси дао да се душмани нада мном радују.
2 Теби завапих, Господе, Боже мој,
и ти си ме исцелио.
3 Господе, из Света мртвих ти си ме извео,
моју си душу спасао од раке.
4 Запојте Господу, верни његови,
хвалите га, спомињите светост његову.
5 Јер гнев његов траје за трен,
а читав живот милост његова.
Вече доноси плач,
а јутро клицање.
6 У свом спокојству рекао сам себи:
„Никада ме ништа неће уздрмати.“
7 Милошћу си ме својом, Господе,
учврстио као моћну гору;
кад си лице своје сакрио,
свега ме је страх обузео.
8 К теби вапим, Господе,
од свога Бога тражим милост.
9 „Каква корист од моје смрти,
ако сиђем у раку?
Хоће ли те прах прослављати?
Зар ће прах о твојој верности да прича?
10 Почуј, Господе, смилуј ми се,
буди моја помоћ, о, Господе!“
11 Мој си плач окренуо у коло,
скинуо си с мене рухо жалости,
и у рухо ме радости обукао.
12 Зато те душа моја слави без престанка.
О, Господе, Боже мој, хвалићу те вечно!
Јоасова поквареност
17 Након Јодајеве смрти дођу главари Јуде и дубоко се поклоне цару, а цар их је саслушао. 18 Али они напустише Дом Господа, Бога својих отаца. Обожавали су Аштартине ступове и идоле, па је због тог греха дошао гнев на Јуду и Јерусалим. 19 И он је послао пророке међу њих да их врате назад Господу. Али када су сведочили против њих, ови их нису слушали.
20 Тада се Дух Божији спустио на Захарију, сина свештеника Јодаја, и он стаде пред народ и рече им: „Говори Господ: ’Зашто преступате Господње заповести? Зато нећете напредовати. Зато што сте заборавили Господа и он је заборавио вас.’“
21 А они су сковали заверу против њега па су га каменовали по царевој заповести у дворишту Дома Господњег. 22 Цар Јоас није запамтио оданост коју му је исказао његов отац Јодај, па је погубио његовог сина, који рече док је умирао: „Нека Господ види и нека он узврати!“
Избор седморице ђакона
6 Тих дана, када је број ученика растао, Јевреји који су говорили грчки почели су да се жале на домаће Јевреје, јер су њихове удовице биле занемариване приликом свакодневне поделе хране. 2 Зато су Дванаесторица сазвала сабор ученика и рекла: „Не би било у реду да ми занемаримо службу проповедања речи Божије, да бисмо се бавили расподелом хране. 3 Зато, браћо, одаберите међу собом седморицу осведочених људи, пуних Духа и мудрости. Њих ћемо поставити да врше ову службу, 4 а ми ћемо се посветити молитви и служби проповедања.“
5 Овај предлог се свидео свима окупљенима, па су изабрали Стефана, човека пуног вере и Духа Светога, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу из Антиохије, који се био обратио на јудејску веру. 6 Ове су довели пред апостоле који су се помолили и положили на њих руке.
7 Божија реч се ширила, а број ученика у Јерусалиму се веома умножио. Међу њима је био и знатан број јудејских свештеника који су прихватили веру.
118 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
2 Нек Израиљ каже:
„Јер је милост његова довека!“
3 Нека дом Аронов каже:
„Јер је милост његова довека!“
4 Нека кажу они који стрепе од Господа:
„Јер је милост његова довека!“
5 У тескоби Господа сам звао;
чуо ме је Господ,
извео ме на пространо место.
6 Господ је на мојој страни, нећу се бојати;
шта ми може учинити човек?
7 Господ је на мојој страни,
међу мојим помагачима;
ја ћу само да ликујем
над онима што ме мрзе.
8 Боље је у Господу уточиште наћи,
него у човеку ослонац пронаћи.
9 Боље је у Господу уточиште наћи,
него у племићима ослонац пронаћи.
10 Сви народи опколише мене,
али сам их потиснуо у име Господње.
11 Опколише ме, баш ме окружише,
али сам их потиснуо у име Господње.
12 Прекрише ме као пчеле,
ал’ згаснуше ко пламен у трњу,
јер баш сам их потиснуо у име Господње.
13 Дивље су ме гурнули да паднем,
али ми је Господ помогао.
14 Господ је моја сила и песма,
он ми је спасење!
15 Повик клицања и спасења
у шатору је праведника,
силна је на делу десница Господња.
16 Подигла се десница Господња!
Силна је на делу десница Господња!
17 Ја умрети нећу, живећу
дела Господња да објавим.
18 А корио ме је Господ, баш ме је корио;
али смрти предао ме није.
19 Врата праведности отворите мени,
да кроз њих прођем и хвалим Господа!
20 То су врата Господња,
праведни ће кроз њих проћи.
21 Хвалићу те, јер си ми се одазвао,
јер си мени Спаситељ постао!
22 Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.
23 Од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима.
24 Ово је дан саздан од Господа;
радујмо се и кличимо у њему!
25 О, Господе, вапимо ти, спаси!
О, Господе, вапимо ти, успех дај нам!
26 Благословен онај који долази у име Господње!
Благосиљамо вас из Дома Господњег!
27 Господ је Бог,
нас је обасјао.
Жртву празничну конопцима завежите
за рогове жртвеника.
28 Бог мој ти си, тебе ћу да хвалим;
о, мој Боже, тебе да величам!
29 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
59 Док су га каменовали, Стефан је зазивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!“ 60 Затим је пао на колена и гласно повикао: „Господе, не урачунај им овај грех!“ Након што је ово изговорио, уснуо је.
Ширење Цркве
8 А Савле је одобравао Стефаново убиство. Тог дана је настао велики прогон цркве у Јерусалиму, па су се сви, изузев апостола, расејали по Јудеји и Самарији. 2 Стефана су, пак, сахранили побожни људи и уз велику жалост га оплакали. 3 А Савле је пустошио Цркву; залазио је од куће до куће и одвлачио мушкарце и жене у тамницу.
Филип у Самарији
4 Они који су били расејани, навештавали су Радосну вест где год су пролазили. 5 Тако је Филип отишао у један град у Самарији и објављивао им Христа. 6 Сав народ је пажљиво слушао његове речи и гледао знаке које је чинио. 7 Наиме, нечисти духови су уз гласне крике излазили из људи који су били њима опседнути, а и много одузетих и хромих је било исцељено. 8 Тада је настала велика радост у граду.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.