Book of Common Prayer
Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је:
18 Волим те, Господе, моја снаго.
2 Господе, стено моја,
тврђаво моја, избавитељу мој.
Мој Бог је мени стена,
где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
заклоне мој, уточиште моје!
3 Призваћу Господа славе предостојног,
и он ће ме спасти од мојих душмана.
4 Смртна су се ужад сплела око мене,
ужаснут сам разорним рекама.
5 Ужад су ме Света мртвих опколила,
смрт ме вреба са својим замкама.
6 У невољи завапих Господу,
и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
мој вапај стиже до њега,
до његових ушију.
7 Тад се земља уздрма, затресе,
задрхташе темељи планина,
стресоше се због његовог гнева.
8 Дим се диже њему из ноздрва,
огањ пламти из његових уста,
жар угљени из њега избија.
9 Он небеса пресави и сиђе,
под ногама густа му је тама.
10 Херувима узјаха, полете,
и заплови на крилима ветра.
11 Од таме начини око себе шатор,
сеницу за себе од тамних вода
и од облака тамних.
12 Од сјаја пред њим прођоше облаци,
пљушти град и угаљ ужарени.
13 Тада Господ загрме с небеса,
разлеже се глас Свевишњега,
град и угаљ ужарени.
14 Стреле своје одапе и душмане расу,
бљесну муњама, у пометњу их баци.
15 Кад си Господе почео да караш,
кад ти дах из ноздрва плану,
долине се водне показаше,
открише се темељи света.
16 Руку пружи са висина, дохвати ме,
из вода ме моћних извуче,
17 од моћног ме избави душмана,
и од оних јачих што ме мрзе.
18 Навалише на мене у дан моје муке,
али Господ ми је био ослонац.
19 Изведе ме на пространо место,
избави ме јер сам му по вољи.
20 Господ ми по правди мојој плати,
награди ми чистоћу руку мојих,
21 јер путеве Господње сачувах;
Богу своме ја нисам скривио.
22 Судови његови сви су ми пред очима,
од одредби његових одвратио се нисам.
23 Пред њим сам ја био беспрекоран,
сачувао сам себе од кривице,
24 по правди ме је мојој Господ наградио,
руке су ми недужне пред његовим очима.
25 Ти вернима исказујеш верност,
беспрекорнима узвраћаш поштењем.
26 С чистима ти поступаш чисто,
а с опакима поступаш лукаво.
27 Ти избављаш кротак народ,
а обараш поглед узносити.
28 Јер ти, Господе, светиљку ми палиш,
мој Бог моју таму расветљује.
29 Јер са тобом ја разбијам чету,
с Богом мојим прескачем зидине.
30 Пут је Божији беспрекоран,
реч је Господња у ватри прекаљена;
штит је свима што у њему уточиште траже.
31 Јер ко је Бог осим Господа?
Ко је стена осим нашег Бога?
32 Он је Бог који ме снагом опрема,
он пут мој чини беспрекорним.
33 Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
постави ме чврсто на висине.
34 Руке моје учи војевању,
да лук бронзани натежем мишицама.
35 Ти ми дајеш штит спасења свога,
десница ме твоја подупире,
твој одазив чини ме великим.
36 Шириш тло под кораком мојим,
да ми ноге не би посрнуле.
37 Душмане своје гоним и сустижем,
не враћам се док их не докрајчим.
38 Разбијам их и не могу устати,
и падају под моје ноге.
39 Ти ме опремаш снагом за битку,
и обараш пода мном моје противнике.
40 Ти учини да душмани моји
реп свој подвију преда мном,
да мрзитеље своје искореним.
41 Завапише, али им спаса нема ниоткуда;
Господу завапише, али он им не одговара.
42 Измрвих их као прах пред ветар,
избацих их као блато са улица.
43 Ти си ме избавио од сукоба с народом,
и поставио ме за главу пуцима.
Народ који нисам знао,
тај ми народ служи.
44 Туђинци ми ласкају,
чим ме чују, они ме слушају.
45 Туђинци губе срчаност,
из својих тврђава излазе дрхћући.
46 Живео Господ! Благословена била стена моја!
Узвишен био Бог мога спасења!
47 То је Бог што ме освећује,
он мени покорава народе;
48 избавља ме од мојих душмана.
Над мојим си ме мрзитељима узвисио,
избавио ме од човека насилног.
49 Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима,
твоје ћу име песмом прослављати.
50 Велико спасење даје своме цару;
исказује милост помазанику своме, Давиду,
и његовом потомству довека.
6 А ја сам вам дао чисте зубе[a] у свим вашим градовима,
оскудицу хлеба у свим местима вашим,
али ви ми се нисте вратили
– говори Господ.
7 Још сам вам и кишу ускратио,
а било је три месеца пред жетву.
На један град сам послао кишу,
а на други нисам.
Послао сам кишу на једну њиву да је натопи,
а она која није натапана се осушила.
8 Два су се, па и три града дотетурала до једног града да пију воде.
И нису се напили
и ви ми се нисте вратили
– говори Господ.
9 Ударио сам медљиком и кукољем
баште ваше и ваше винограде,
ваше смокве и винограде ваше.
Појео их је скакавац,
али ви ми се нисте вратили
– говори Господ.
10 И помор сам слао међу вас
као на Египат.
Мачем сам сасекао ваше младиће
са све вашим преотетим коњима.
Дао сам да вам се до носа подиже смрад вашег табора,
али ви ми се нисте вратили
– говори Господ.
11 Затирао сам неке од вас
као што је Бог опустошио Содому и Гомору,
били сте као угарак извучен из ложишта,
али ви ми се нисте вратили
– говори Господ.
12 Зато ћу тако да ти урадим, о, Израиљу!
И због тога што ћу да ти урадим,
припреми се да сретнеш свога Бога, о, Израиљу!“
13 Јер, ево онога што је горе начинио,
што је ветар саздао
и јавио човеку мисао своју;
који зору у таму претвара
и хода по узвишењима земље –
име му је Господ, Бог над војскама!
11 Будући да ће се све ово догодити на овакав начин, како тек свето и праведно морате да живите ви, 12 који очекујете и пожурујете долазак Дана Божијег, када ће се небеса у пламену распасти и небеске силе зажарене растопити. 13 А ми по Божијем обећању очекујемо нова небеса и нову земљу, где праведност пребива.
Заврше опомене
14 Стога, вољени моји, не штедите труда да се нађете неокаљани и беспрекорни пред Богом и да будете у миру са њим. 15 Сматрајте да је ваше спасење у Господњем стрпљењу, као што вам је и наш вољени брат Павле по даној му мудрости писао. 16 Он о томе говори у свим својим посланицама. У њима има неких тешко разумљивих ствари, које неупућени и непостојани наопако тумаче. Они то чине и са осталим местима у Писму, на своју сопствену пропаст.
17 Према томе, вољени моји, пошто сте унапред упозорени, чувајте се да вас не заведе заблуда безаконика, те да изгубите постојаност. 18 Растите, стога, у милости и познању Господа нашег и Спаситеља Исуса Христа. Њему нека је слава сада и до Дана вечности. Амин.
Прича о злим виноградарима
33 Послушајте другу причу. Био неки домаћин који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. 34 Када се приближило време да виноград роди, домаћин пошаље слуге да узму његов део рода од виноградара.
35 Али, виноградари ухвате његове слуге, те једног претуку, другог убију, а трећег каменују. 36 Домаћин пошаље друге слуге, више него први пут, али виноградари и са овима поступе једнако. 37 Напослетку, домаћин пошаље виноградарима свога сина мислећи: ’Мог сина ће поштовати.’
38 Али виноградари, када видеше сина, рекоше међу собом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо па ћемо имати његово наследство!’ 39 Затим га ухватише, избацише из винограда и убише.
40 Када, дакле, дође власник винограда, шта ће учинити оним виноградарима?“ 41 Они му одговорише: „Злочинце ће побити без милости, а виноград ће изнајмити другим виноградарима који ће му давати урод у време када дозри.“
42 Исус им рече: „Зар никада нисте читали у Писму:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.
Од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима’?
43 Зато вам кажем да ће вам се одузети Царство Божије и даће се народу који доноси род. 44 И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“
45 Када су водећи свештеници и фарисеји чули ову причу, схватили су да то он о њима говори. 46 И гледали су да га ухвате, али су се бојали народа који га је сматрао пророком.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.