Old/New Testament
Песма поклоничка.
132 О, Господе, Давида се сети
и свих мука његових;
2 како се Господу заклео
и заветовао Силном Јаковљевом:
3 „У шатор дома свога нећу ући,
на постељу кревета свог нећу лећи;
4 очима сна нећу дати,
ни капцима да се спусте;
5 док не нађем место за Господа,
Пребивалиште Силном Јаковљевом!“
6 Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
у пољима јаримским нашли смо га.
7 Пођимо у Пребивалиште његово!
Поклонимо се код подножја његових ногу!
8 Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
ти и Ковчег Силе твоје!
9 Свештеници нек огрну правду,
твоји верни нек радосно кличу.
10 Због Давида, слуге свога,
не окрећи се од лица свог помазаника.
11 Давиду се истински заклео Господ
и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако синови твоји буду држали мој савез
и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
на престолу твоме.“
13 Да, Господ је Сион изабрао,
за Пребивалиште своје пожелео га је:
14 „Довека је ово место мог починка,
ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15 Шта му треба, даћу изобилно;
убоге му нахранићу хлебом.
16 У спасење ћу му обући свештенике,
верни ће му подцикивати, клицати.
17 Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18 У срамоту ја завићу душмане његове,
а на њему његова ће круна да заблиста!“
Песма поклоничка. Давидова.
133 Гле! Како је добро, каква је милина
када су браћа заједно и сложно!
2 Ко на глави добро уље,
које се на браду слива,
на Аронову браду;
што се слива на порубе одеће његове;
3 као роса са Ермона,
која роси на сионске горе;
тамо где је Господ одредио
благослов живота вечног.
Песма поклоничка.
134 Сад Господа благосиљајте, све слуге Господње,
ви што ноћу стојите у Дому Господњем!
2 Ка Светилишту руке своје подигните
и Господа благосиљајте!
3 Са Сиона те благословио Господ,
Саздатељ небеса и земље!
Вечера Господња
17 Ипак, не могу да вас похвалим за оно што вам сада налажем, јер ваше састајање не иде на боље, него на горе. 18 Прво, чујем да међу вама има поделе када се окупљате као црква, што делимично и верујем. 19 Најзад, треба да буде подела међу вама да се покажу они који су ваљани. 20 Дакле, када се окупљате, не једе се вечера Господња. 21 Наиме, свако узима своју вечеру, те један гладује, а други се опија. 22 Зар немате кућу да једете и пијете? Или, зар презирете Цркву Божију и посрамљујете оне који немају? Шта да вам кажем? Треба ли да вас похвалим? За ово не могу да вас похвалим.
23 Ја сам, наиме, примио учење од Господа које сам и вама предао: да је Господ Исус оне ноћи када је био предат узео хлеб, 24 захвалио Богу и преломио га, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“ 25 Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви. Кад год је пијете, чините то мени на спомен.“ 26 Заиста, кад год једете хлеб и пијете чашу, навешћујете смрт Господњу док се он не врати.
27 Зато ко недостојно једе хлеб и пије чашу, биће крив за грех против тела и крви Господње. 28 Нека се, дакле, свако прво преиспита, па тек онда нека једе од хлеба и пије из чаше. 29 Јер, ко једе и пије, а не разазнаје у томе тело Господње, навлачи на себе осуду кад једе и пије. 30 Зато има много немоћних и болесних међу вама, а неки су и умрли.[a] 31 Ако бисмо сами себи судили, Господ нам не би судио. 32 Ипак, кад нас Господ суди, он нас и одгаја, да не будемо осуђени са светом.
33 Зато, браћо моја, када се окупите да једете, причекајте једни друге. 34 Ако је неко гладан, нека једе кући, да не дођете под Божију осуду када се састанете.
А што се тиче осталих ствари, даћу вам упутства кад дођем.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.