Old/New Testament
Хоровођи. Према „Љиљанима“. Сведочења. Давидова песма поуздања у Бога. За поуку: када се борио против Арам-Нахарајима и Арам-Сове и када се Јоав вратио, па у Сланој долини побио дванаест хиљада Едомаца.
60 Одбацио си нас, Боже,
срушио нас, разгневио се.
Опорави нас!
2 Ти си земљу уздрмао,
расцепао си је;
раселине њене споји
јер је уздрмана.
3 Пустио си да твој народ види страхоту,
приморао да пијемо вино што опија.
4 Заставу си богобојазнима дао
да се због истине[a] развије. Села
5 Десницом нас својом спаси, услиши нас,
па да твоји миљеници избављени буду.
6 У свом Светилишту Бог је објавио:
„Заклицаћу, поделићу Сихем,
премерићу долину Сокота.
7 Мој је Галад, мој је Манасија;
Јефрем ми је кацига на глави,
а Јуда ми царско жезло.
8 Моав ми је корито за прање,
на Едом сам бацио сандалу;
Филистејо, због мене ускликни!“
9 Ко ће мене да отпрати у град утврђени?
А на Едом ко ће ме повести?
10 Нећеш ли ти, о, Боже,
који си нас одбацио,
па с војскама нашим, Боже,
више не корачаш?
11 Помоћ дај нам испред противника,
узалуд је људско избављење.
12 Силно ћемо ступати са Богом,
изгазиће наше противнике!
Хоровођи на жичаним инструментима. Давидов.
61 Боже, чуј мој вапај;
молитву ми добро почуј.
2 Ја те зовем са крајева земље
док ми срце клоне;
поведи ме на стену од мене вишу.
3 Јер ти си ми уточиште,
моћна кула испред противника.
4 У шатору твоме
довека бих да пребивам,
уточиште да ми буде
заклон твојих крила. Села
5 Јер ти си, Боже, чуо завете моје;
дао си ми наследство оних који стрепе од имена твога.
6 Цару дане на дане надодај,
година његових нека буде од нараштаја до нараштаја.
7 Нека га има довека пред Богом,
одреди му и милост и верност, нека га чувају.
8 Имену ћу твоме зато славопој да певам довека;
да испуним завете своје дан за даном.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
62 Само у Богу душа моја почива,
од њега је спасење моје.
2 Само он је стена моја и спасење моје;
заклон мој, ништа мене неће уздрмати.
3 Докле ћете се обрушавати на човека?
Побиће вас, све вас,
попут зида накривљеног
и ограде полегнуте.
4 Зацело, договорише се
са висина његових да га оборе.
Они воле лаж,
па устима својим благосиљају,
а нутрином својом проклињу. Села
5 Само се у Богу смири, душо моја,
јер је од њега надање моје.
6 Само он је стена моја
и спасење моје;
заклон мој,
мене неће уздрмати.
7 Од Бога је спасење моје
и слава моја;
стена снаге моје,
уточиште моје је у Богу.
8 У њега се уздај увек, народе;
пред њим срце своје изливајте,
Бог је наше уточиште. Села
9 Само су дах потомци људи,
лаж су потомци човекови;
на теразијама мерени заједно
они су од даха лакши.
10 Не уздајте се у отимачину
и у грабеж ташту наду не стављајте;
а богатство када се умножи,
срцем се за њега не везујте.
11 Бог је једно објавио,
а две ствари ја сам чуо:
да је сила једино Божија,
12 да је милост једино Господња;
јер, ти узвраћаш човеку
по делу његовом.
5 Пошто смо, дакле, оправдани вером, у миру смо с Богом посредством нашег Господа Исуса Христа. 2 Његовим посредством смо вером стекли приступ к овој милости у којој сада живимо, те се хвалимо надом да ћемо учествовати у Божијој слави. 3 Ипак, не хвалимо се само тиме, већ и нашим невољама, знајући да невоља изграђује постојаност, 4 постојаност прекаљеност, а прекаљеност наду. 5 Ова нада не разочарава, јер је Бог излио своју љубав у наша срца Духом Светим који нам је дат. 6 Јер, док смо још били немоћни, Христос је у право време умро за безбожне. 7 Наиме, једва да би ко умро за праведника, премда би се неко и одважио да умре за доброг човека. 8 Али, Бог је показао своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници. 9 Колико ћемо се више сада, пошто смо оправдани његовом крвљу, избавити од Божијег гнева његовим посредством. 10 Па, кад смо се измирили с Богом смрћу његовог Сина док смо још били Божији непријатељи, колико ћемо пре бити спасени његовим животом сад кад смо измирени! 11 И не само то, него се и радујемо пред Богом због оног што је учинио кроз нашег Господа Исуса Христа, чијим смо посредством измирени са Богом.
Адам и Христос
12 Према томе, као што је посредством једног човека грех ушао у свет, а са грехом и смрт, тако је смрт прешла на све људе, јер су сви сагрешили. 13 Грех је, наиме, постојао на свету и пре него што је дат Закон, али се грех не урачунава кад нема Закона. 14 Ипак, смрт је царевала од Адама до Мојсија и над онима који нису згрешили сличним преступом као Адам, који је пралик онога који је требало да дође. 15 Али милост није попут преступа. Наиме, колико су преступом једног човека многи умрли, толико се обилније излила на многе Божија милост и дар дан милошћу једног човека, Исуса Христа. 16 Такође, има разлике и између дара Божије милости и греха једног човека. Осуда једног греха је довела до пресуде, док је дар милости и након многих преступа довео до оправдања. 17 Јер, ако је преступом једног човека – преко њега – наступила владавина смрти, колико ће пре они који примају изобиље Божије милости и Божији дар праведности, владати у животу посредством Исуса Христа!
18 Дакле, као што је преступ једног човека довео до осуде све људе, тако је праведно дело једног човека довело до праведности која даје живот свим људима. 19 Као што су непослушношћу једног човека многи постали грешни, тако ће послушношћу једнога многи бити учињени праведнима. 20 Закон је уведен да се преступ увећа. А тамо где се грех увећао, онде се милост Божија пребогато излила, 21 да, као што је грех владао путем смрти, тако милост Божија влада путем праведности, која води у вечни живот посредством нашег Господа Исуса Христа.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.