Old/New Testament

Песма поклоничка.

Песма поклоничка.

Песам поклоничка. Давидова.

Каква права имају апостоли?

9 Зар нисам слободан? Зар нисам апостол? Нисам ли видео нашег Господа Исуса? Нисте ли ви моје дело у раду за Господа? ² Јер, ако другима и нисам апостол, вама јесам. Ви сте, наиме, доказ моје апостолске службе за Господа.

³ То је моја одбрана пред свима који ме испитују. ⁴ Зар немамо права да једемо и пијемо? ⁵ Зар немамо права да водимо са собом своје жене, као што то чине остали апостоли, браћа нашега Господа, па и са̂м Кифа? ⁶ Или, зар само ја и Варнава морамо да радимо да бисмо се издржавали? ⁷ Ко служи војску о свом трошку? Или, ко сади виноград, а не једе грожђе из винограда? Или, ко напаса стадо, а не пије млеко од стада? ⁸ Да можда не говорим по људској мудрости, или о овоме говори и Закон? ⁹ Јер Мојсије је написао у Закону: „Не завезуј уста волу кад врше.“ Зар је Богу стало до волова? ¹⁰ Не каже ли то управо ради нас? То је написано баш ради нас, јер орач треба да оре у нади, и онај који врше треба да врше у нади да ће добити свој део од урода. ¹¹ Ако смо ми вама посејали духовна добра, зар је много ако жањемо ваша земаљска добра? ¹² Јер ако други полажу права да их помажете вашим добрима, немамо ли ми више права на то?

Ипак, ми се нисмо користили овим правом, него све подносимо, да не бисмо поставили препреку проповедању Радосне вести о Христу. ¹³ Зар не знате да они који обављају храмску службу, од храма добијају храну, и да они који служе код жртвеника, од жртвеника добијају свој део? ¹⁴ Исто тако је Господ заповедио да они који проповедају Радосну вест треба да добијају плату за то.

¹⁵ Ја се, пак, ничим од овога нисам користио. Међутим, нисам ово написао да бисте ме ви плаћали. Радије бих умро, него да ме неко лиши онога чиме се поносим. ¹⁶ Ја се, наиме, не поносим проповедањем Радосне вести, јер ми је то стављено у дужност. Наиме, тешко мени ако је не проповедам! ¹⁷ Јер, ако то чиним по свом избору, добићу награду; а ако то не чиним по свом избору, то значи да ми је поверена дужност. ¹⁸ Шта је, дакле, моја награда? Моја награда је да бесплатно проповедам Радосну вест, не служећи се својим правом на плату.

¹⁹ Јер, иако нисам дужан да служим никоме, учинио сам себе слугом свима, да бих придобио многе. ²⁰ За Јевреје сам био Јеврејин, да бих многе од њих придобио; за оне који живе по Закону, био сам као онај који живи по Закону, иако не живим по Закону, да бих придобио њих који живе по Закону. ²¹ За оне који не живе по Закону, био сам као онај који не живи по Закону, да бих придобио њих који не живе по Закону, иако не живим без Божијег Закона. Ја, наиме, живим по Христовом закону. ²² За слабе сам био слаб, да бих придобио слабе. Свима сам постао све, да по сваку цену спасем неке. ²³ Све то чиним ради Радосне вести, да учествујем у њеним благословима.

²⁴ Зар не знате да на тркалишту трче сви такмичари, али само један добија награду? Тако и ви трчите да је добијете. ²⁵ Сваки такмичар се труди свим силама да победи. Они то чине да добију распадљив венац, а ми да добијемо нераспадљив венац. ²⁶ Зато ја не трчим бесциљно, нити ударам у празно, ²⁷ него беспоштедно напрежем своје тело и потчињавам га, да се не бих ја, који проповедам Радосну вест другима, показао као недостојан.