Old/New Testament
Псалам Асафов.
79 О, Боже, туђинци су дошли у наследство твоје!
Опоганили су Дом твоје светости,
Јерусалим учинили рушевином!
2 Мртва тела твојих слугу
као храну птицама небеским су дали
и зверима земаљским тела твојих верних.
3 Крв њихову излили су око Јерусалима
као да је вода, и нико их сахранио није.
4 Својим комшијама постали смо ругло,
на подсмех смо и на презир својој околини.
5 Докле ћеш се гневити, Господе? До када?
Зар ће довека да гори пламен љубоморе твоје?
6 Јарост своју излиј на туђинце што те не познају
и на царства која твоје име не призивају!
7 Јер они су прождрали Јакова
и насеље му уништили.
8 Не памти нам пређашње кривице! Похитај!
Милосрђем својим пресретни нас
јер смо у великој беди!
9 Помози нам, о, Боже спасења нашега!
Избави нас ради свог имена славног!
Опрости нам грехе наше због имена свога!
10 Зашто да туђинци кажу:
„Где је њихов Бог?“
Дај да нам очи виде освету међу народима
због проливене крви слугу твојих.
11 Нек пред тебе допре јецај заточених,
па великом снагом својом спаси на смрт осуђене.
12 Освети се седмоструко по недрима комшијама нашим
презиром њиховим којим су те, Господе, презрели!
13 А ми, твој народ и стадо твоје паше,
у векове хвалићемо тебе!
Славу твоју јавићемо
сваком нараштају!
Хоровођи. Према „Љиљанима“. Сведочења. Псалам Асафов.
80 О, Пастиру Израиља, чуј нас!
Ти што Јосифа си водио ко стадо!
Заблистај ти, што седиш над херувимима!
2 Устани у сили својој пред Јефремом, Венијамином и Манасијом.
Дођи и избави нас.
3 Обнови нас, о, Боже!
Озари лице своје
да бисмо се избавили.
4 О, Господе, Боже над војскама,
до када ћеш срдит бити,
а твој ти се народ моли?
5 Сузним хлебом ти их храниш,
сузама из чанка појиш.
6 Од нас си направио раздор међу комшијама нашим,
међу собом шегаче се душмани са нама.
7 О, Боже над војскама, поврати нас!
Озари лице своје
да бисмо се избавили.
8 Чокот си из Египта искоренио
и народе отерао да би га усадио.
9 Пред њиме си раскрчио и он се укоренио,
свуд по земљи пружио је жиле.
10 Хлад је његов брда засенио,
а лозама Божије кедрове.
11 До мора су се гранале његове лозе,
изданци његови све до Еуфрата.
12 Зашто си му срушио ограде
да га бере свако ко пролази путем?
13 Ровари га дивљи вепар,
глође га све што се по пољу миче.
14 Боже над војскама, молимо те, врати се!
Са небеса погледај и види,
побрини се за чокот овај;
15 за корен што си га десницом својом усадио
и младице што си себи ојачао.
16 Ето, сажежен је ватром и посечен,
они гину од прекорног лица твога.
17 Нека рука твоја буде над човеком деснице твоје,
над потомком људи којега си себи ојачао.
18 Тада се од тебе више одвратити нећемо.
Ти нас оживи, ми име твоје призивамо!
19 Обнови нас Господе, Боже над војскама!
Озари лице своје
да бисмо се избавили.
Бог је милостив према Израиљу
11 Питам дакле: да Бог можда није одбацио свој народ? Никако! Јер и ја сам Израиљац, потомак Авра̂мов, из племена Венијаминовог. 2 Није Бог одбацио свој народ, који је предвидео. Или, зар не знате шта пише у Писму о Илији – кад се жали Богу на Израиљце?
3 „Господе, побили су твоје пророке,
срушили су твоје жртвенике,
а ја сам остао са̂м,
па и мене настоје да убију.“
4 Међутим, шта му Бог одговара?
„Оставио сам себи седам хиљада људи,
који нису пали на колена пред Валом.“
5 Према томе, и у садашње време постоји остатак изабран по милости. 6 Дакле, ако се избор врши по милости, онда не може да се врши по делима. Иначе, милост не би више била милост.
7 Шта онда? Народ израиљски није постигао оно за чим је тежио. То су достигли изабрани, а остали су отврднули. 8 Као што је написано:
„Бог им даде дух тврдоглави,
да очима не виде,
и ушима не чују,
све до данашњега дана.“
9 А Давид каже:
„Нек им сто постане замка и клопка,
препрека и одмазда,
10 нек им очи потамне, да не виде,
и леђа им се заувек погрбе.“
Спасење незнабожачких народа
11 Питам, дакле: зар су посрнули да би сасвим пали? Никако! У ствари, њиховим преступом спасење је дошло другим народима, да у њима изазове љубомору. 12 Ако, дакле, њихов преступ значи богатство за свет, а њихов пораз богатство за остале народе, колико ли ће више значити њихово пуно укључење?
13 А вама који нисте Јевреји, кажем: као апостол незнабожаца хвалим своју службу, 14 не бих ли у њима, мом народу, побудио љубомору, те спасао неке од њих. 15 Јер, ако њихово одбацивање значи помирење за свет, шта ће њихово поновно прихватање бити ако не живот из мртвих? 16 Наиме, ако је први хлеб свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, онда су и све гране свете.
17 Па ако су неке гране и одломљене, а ти си се као дивља маслина накалемио на њих, те делиш са њима корен и сокове питоме маслине, 18 не узноси се над гранама. Ако, пак, хоћеш да се узносиш, знај да не носиш ти корен, него корен тебе.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.