Old/New Testament
Књига Пета
Псалми 107–150
107 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
2 Нек говоре тако они што их је Господ откупио,
они откупљени из руке душмана;
3 које је окупио из земаља истока и запада,
са севера и с мора.
4 Тек, тумарали су по пустињи,
по беспућу и нису нашли место да се скрасе.
5 А били су и гладни и жедни,
душу своју да испусте.
6 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је избавио од њихових мука!
7 Равним путем их је повео
да се скрасе, да се скуће.
8 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
9 Јер он поји грло жедном,
добрим сити душу гладном.
10 Чаме у мраку, у тами;
оковани и бедом и гвожђем;
11 јер Божијим речима пркосе,
презрели су савет Свевишњега.
12 А он им је патњом срца понизио;
срљали су, а помоћи ниоткуда.
13 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је спасао од њихових мука!
14 Извео их је из мрака, из таме,
окове им поломио.
15 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
16 Јер је он разбио бронзана врата,
изломио гвоздене вратнице.
17 Побудалише због својих преступничких путева,
мучише се због својих кривица.
18 Души им се сва храна згадила
и до самих врата смрти су пристигли.
19 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је спасао од њихових мука!
20 Реч своју им је послао, па су оздравили;
из рака њихових их је извукао.
21 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
22 Нек жртвују жртве захвалнице;
нек му дела објављују, нека кличу!
23 Они што су морем бродовима пловили,
што су трговали на великим водама;
24 они су видели дела Господња,
његова чудеса у дубини;
25 када је заповедио, ветру наредио
да таласе мора олуја подигне.
26 И они се дижу до небеса,
ломе се до дубина,
па им се душа топи од зебње.
27 Љуљају се, тетурају ко пијани,
нестаје им сва вештина.
28 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је извео из њихових мука!
29 Олују је умирио
и таласи мора утихнуше.
30 А када се стишају, поморци се радују;
он их води до жељене луке.
31 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
32 Нека га уздижу на народном сабору
и нека га славе у старешинском збору!
33 Он претвара реке у пустињу,
врела воде у тло спарушено;
34 плодну земљу у слатину
због зла оних који на њој живе.
35 Од пустиње он језеро чини,
од земље пусте водене изворе.
36 Ту је гладне населио
и они су град подигли;
37 поља су засејали, винограде посадили
и они обиље плодова рађају.
38 И он их је благословио
па су се веома умножили;
ни стока им се проредила није.
39 Али због тлачења, невоље и јада
они се проредише, погурише.
40 Он излива презир на племиће,
пушта да тумарају пустаром беспутном;
41 док убогог уздиже, од невоље склања,
попут стада његов пород множи.
42 Виде то праведни па се радују,
а сви неправедни затварају своја уста.
43 Ко је мудар? Тај нек ово памти,
у Господњу милост нек прониче!
Песма. Псалам Давидов.
108 Срце ми је вољно, Боже,
да ти певам,
да ти свирам бићем својим!
2 Будите се, о, лиро и харфо,
ја бих зору да пробудим.
3 О, Господе, хвалићу те међу народима,
славићу те међу туђинцима.
4 Јер је велика милост твоја, поврх је небеса;
до облака сеже верност твоја.
5 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
6 Десницом нас својом спаси, услиши нас,
па да твоји миљеници избављени буду.
7 У свом Светилишту Бог је објавио:
„Заклицаћу, поделићу Сихем,
премерићу долину Сокота.
8 Мој је Галад, мој је Манасија;
Јефрем ми је кацига на глави,
а Јуда ми царско жезло.
9 Моав ми је корито за прање,
на Едом сам бацио сандалу,
ускликнућу поврх Филистеје!“
10 Ко ће мене да отпрати у град утврђени?
А на Едом ко ће ме повести?
11 Нећеш ли ти, о, Боже,
који си нас одбацио,
па с војскама нашим, Боже,
више не корачаш?
12 Помоћ дај нам испред противника,
узалуд је људско избављење.
13 Силно ћемо ступати са Богом,
изгазиће наше противнике!
Хоровођи. Псалам Давидов.
109 О, Боже слављења мојега,
немој да заћутиш!
2 Ено, уста злобна и уста пакосна
на мене су разјапљена;
клевећу ме језиком лажљивим.
3 Окружили су ме речима мржње,
без разлога напали ме.
4 Тужбама ми узвраћају љубав,
али ја се предајем молитви.
5 На добро ми узвраћају злобом
и мржњу ми враћају за љубав.
6 Против таквог постави зликовца,
тужитеља, нек му стоји с десна!
7 Када му се суди, кривац нека буде;
нека му се и молитва у грех преокрене!
8 Нек му дани буду малобројни,
нека се његова служба да̂ другоме.
9 Нек му деца сирочад постану
и жена му удовица!
10 Нека му се деца потуцају, нека просе;
нека моле када оду из својих руина!
11 Нек му плени зајмодавац све што је његово,
нека му туђинац имање опљачка!
12 Немао никога да му се смилује,
сирочад му немала никога који би их пожалио!
13 Нека му се семе затре,
име им се избрисало у колену другом!
14 Нек се памте кривице његових предака пред Господом,
грех мајке његове нек се не избрише!
15 Нека буду трајно пред Господом,
а он са земље нек им збрише спомен!
16 Јер се није сетио милост да искаже,
већ је кињио сиромаха, невољника,
убијао очајника.
17 Волео је клетву,
па нека га стигне;
благослов му није био мио,
па нека је далеко од њега.
18 Ко оделом у клетву се облачио,
па нек се она као вода у њега улије
и као уље у његове кости.
19 Нек му она буде ко огртач у кога се замотава,
као појас који стално опасује!
20 Нека тако Господ плати мојим тужитељима
и онима што о мени говоре злобно!
21 А ти, о, Господе Боже,
чини са мном како доликује твом имену;
избави ме јер је милост твоја добра.
22 Ево, и сиромах и невољник ја сам,
прободено срце је у мени.
23 Бледим као сенка издужена,
одуван сам ко скакавац.
24 Од поста ми колена клецају;
тело ми је мршаво, без сала.
25 Постао сам ругло за њих,
одмахују главом кад ме виде.
26 О, Господе, помози ми!
Спаси мене, о, мој Боже, по милости својој!
27 Нека знају људи да је ово рука твоја;
да си то ти, о, Господе, учинио.
28 Они нека куну а ти благосиљај;
а када се дигну нека се застиде,
а твој ће се слуга радовати.
29 Нека се тужитељи моји у бруку обуку,
срамотом својом нека се покрију ко плаштом.
30 Хвалићу Господа на сав глас!
Славићу га усред мноштва;
31 јер је убогоме стао с десне стране
да га спасе од оних што му души пресуђују!
Апостолска служба
4 Тако нека нас свако сматра Христовим помоћницима и управитељима Божијих тајни. 2 А од управитеља се очекује једино да буду верни. 3 Што се мене тиче, ни мало не марим за то што ме осуђујете ви или неки људски суд, јер ни са̂м себи не судим. 4 Савест ме, наиме, ни за шта не осуђује, али то ме још увек не оправдава. Господ је тај који ми суди. 5 Зато не судите пре него што наступи време, док не дође Господ, који ће расветлити што је скривено у тами и открити намере срдаца. Тада ће свако примити похвалу од Бога.
6 Себе и Аполоса сам узео за пример ради вас, да научите да се строго држите онога што је написано у Писму, те да не постанете надмени једни према другима, стајући на нечију страну. 7 Шта ти даје предност над другима? И шта то имаш, а да ти то није дао Бог? Зашто се онда хвалиш нечим што ти је Бог дао?
8 Већ сте се наситили, већ сте се обогатили. Без нас сте се зацарили! Камо среће да сте се зацарили, па да и ми царујемо са вама. 9 Јер чини ми се да је Бог нас, апостоле, поставио као последње у поворци, као осуђене да умру у арени наочиглед света, пред анђелима и људима. 10 Ми смо луди ради Христа, а ви сте мудри у Христу. Ми смо слаби, а ви јаки. Ви сте у части, а ми у срамоти. 11 Све до овога часа ми смо гладни и жедни, и јадно одевени, туку нас и живимо као бескућници, 12 напорно радећи својим рукама. Када нас проклињу, ми благосиљамо, када нас прогањају, ми трпимо, 13 када нас вређају, ми одговарамо благо. Постали смо као смеће света, свима олош до дана данашњег.
14 Не кажем ово да вас постидим, него да вас као своју вољену децу опоменем. 15 Јер, да имате и хиљаде учитеља у Христу, немате много очева. Навестивши вам Радосну вест, ја сам, наиме, постао ваш отац у Христу Исусу. 16 Молим вас, стога, да ме узмете за пример. 17 Зато сам вам послао Тимотеја, који је моје вољено и верно дете у Господу, да вас подсети на моје учење у Христу Исусу, како свуда, у свакој цркви учим.
18 Неки од вас су се узохолили мислећи да нећу да дођем к вама. 19 Но, ако да̂ Господ, доћи ћу ускоро к вама, а онда хоћу да видим не какви су на речима ти умишљени, него имају ли силе. 20 Јер, Царство Божије се не темељи на речима, него на сили. 21 Шта желите? Да вам дођем са шибом или са љубављу и духом благости?
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.