M’Cheyne Bible Reading Plan
Увод
1 Ово су речи које је Мојсије изговорио свем Израиљу с оне стране Јордана, у пустињи у Арави[a] насупрот Суфу, између Фарана и Тофела, Лавана, Асирота и Ди Захава. 2 А од Хорива до Кадис-Варније преко горе Сир има једанаест дана хода.
3 Четрдесете године првога дана једанаестога месеца, Мојсије је рекао Израиљцима све што му је Господ заповедио да им каже. 4 Након што је поразио аморејског цара Сихона који је владао у Есевону и васанског цара Ога који је владао у Астароту у Едрајину, 5 с оне стране Јордана, у земљи моавској, Мојсије је почео да објашњава овај Закон. Говорио је:
6 „Господ, наш Бог, рекао нам је на Хориву: ’Доста сте боравили на овој гори. 7 Запутите се у горски крај Аморејаца и свих њихових суседа, у Араву, у горје, у равницу[b] и Негев, у Приморје, у земљу Хананаца, и у Ливан све до велике реке, реке Еуфрата. 8 Погледајте! Предао сам вам ову земљу. Идите и заузмите ту земљу за коју се Господ заклео вашим оцима Авра̂му, Исаку и Јакову, да ће је дати њима и њиховом потомству после њих.’
Постављење вођа
9 У то време сам вам рекао: ’Не могу са̂м управљати вама. 10 Господ вас је толико умножио да вас је данас као звезда на небу. 11 Господ, Бог ваших отаца, нека вас умножи хиљаду пута више! Нека вас благослови, као што вам је обећао! 12 Како бих, иначе, ја са̂м могао да носим ваш терет, ваша бремена и спорове? 13 Изаберите себи из свакога племена људе мудре, разумне и искусне да вам их поставим за главаре.’
14 А ви сте ми одговорили: ’Добро је то што си рекао да ћеш учинити!’
15 Тада сам узео главаре племена, људе мудре и искусне, па сам их поставио вама за главаре, за заповеднике јединица од хиљаду, стотину, педесет и десет, и за племенске заповеднике. 16 У то време сам заповедио вашим судијама: ’Саслушајте своју браћу и судите праведно кад неко има спор са својим сународником, или са странцем. 17 Не будите пристрани у суђењу, него саслушавајте како малог, тако великог. Не плашите се никога, јер суд припада Богу. Ако је спор сувише тежак за вас, донесите га мени да чујем.’ 18 У то време сам вам заповедио све што имате да чините.
Послање ухода
19 Затим смо отишли с Хорива, па смо прешли сву ону велику и застрашујућу пустињу коју сте видели на путу према горском крају Аморејаца, како нам је заповедио Господ, наш Бог. Тако смо дошли у Кадис-Варнију. 20 Ја сам вам тада рекао: ’Дошли сте у горски крај Аморејаца, који вам даје Господ, Бог ваш. 21 Види, Господ, Бог твој, предао ти је ову земљу. Успни се и освоји је, као што ти је рекао Господ, Бог твојих отаца. Не бој се и не страхуј!’
22 Тада сте ми сви ви приступили и рекли: ’Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу и донесу нам извештај о путу којим ћемо ићи и градовима у које ћемо доћи.’
23 Овај предлог ми се допао. Зато сам одабрао између вас дванаесторицу људи, из сваког племена по једног. 24 Они су кренули, успели се у горје, те дошли у долину Есхол и извидели је. 25 Онда су понели у својим рукама плодове те земље, па су се спустили к нама и донели нам извештај. Рекли су: ’Земља коју нам Господ даје је добра.’
Побуна против Господа
26 Међутим, ви нисте хтели да пођете горе, него сте се побунили против наредбе Господа, свога Бога. 27 Гунђали сте у својим шаторима и говорили: ’Господ нас мрзи! Извео нас је из Египта да нас преда Аморејцима у руке, како би нас истребили. 28 Куда да идемо? Наша браћа су напунила наше срце страхом, говорећи: „тај народ је већи и виши растом од нас, а градови су им огромни и опасани зидинама до небеса. И Енаковце смо тамо видели!“’
29 Тада сам вам рекао: ’Не страхујте! Не бојте их се! 30 Господ, Бог ваш, који иде пред вама, ратоваће за вас, као што је то чинио у Египту на ваше очи. 31 У пустињи си видео да те је Господ, Бог твој, носио као што отац носи свога сина током целог пута који сте превалили све док нисте дошли до овог места.’
32 Али и поред тога нисте се поуздали у Господа, Бога свога, 33 који иде пред вама да вам потражи место за таборовање – ноћу у огњу да видите пут на који сте кренули, а дању у облаку.
34 Кад је Господ чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео: 35 ’Ниједан од ових људи из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим оцима, 36 осим Халева, сина Јефонијина. Он ће је видети! Њему и његовим синовима ћу дати земљу у коју је ступио, зато што се потпуно поуздао у Господа.’
37 Због вас се Господ разгневио и на мене, па је рекао: ’Ни ти нећеш ући тамо! 38 Исус, син Навинов, који стоји пред тобом, ући ће тамо. Охрабри га, јер ће он увести Израиља да прими земљу у посед. 39 А ваша деца, за коју сте рекли да ће постати плен, они ће ући тамо. Њима ћу дати да заузму земљу. 40 Ви, пак, крените натраг и идите у пустињу према Црвеном мору.’
41 Ви сте ми одговорили: ’Згрешили смо Господу. Кренућемо горе и ратовати како је заповедио Господ, Бог наш.’ Сваки човек је припасао своје оружје мислећи да је лако успети се у горски крај.
42 Тада ми је Господ рекао: ’Реци им: „Не пењите се и не ратујте, јер нећу бити међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља!“’
43 Ја сам вам то рекао, али ви нисте послушали. Побунили сте се против онога што је Господ рекао, па сте се припасали и успели у горје. 44 Тада су изашли Аморејци који живе у горју и пресрели вас гонећи вас као пчеле. Тукли су вас од Сира до Орме. 45 Онда сте се вратили и плакали пред Господом. Али Господ није слушао ваш вапај, нити се обазрео на вас. 46 Зато сте остали у Кадису много дана – онолико колико сте остали тамо.
Хоровођи. Радосница. Асафова.
81 Радујте се Богу, снази нашој!
Кличите Богу Јаковљевом!
2 Песму запевајте, даире дајте,
лиру и харфу умилну.
3 О младини у рог задувајте,
у дан празника нашег када је пун месец.
4 Јер такав је пропис Израиљу
и заповест Јаковљевог Бога.
5 Он је Јосифу дао то сведочанство
када је кренуо против египатске земље.
Слушао сам језик незнан што казује:
6 „С плећа сам му уклонио терет
и из руку узео кошару.
7 Вапио си у невољи и ја сам те избавио,
одазвао сам ти се из грома и мрака;
искушао на водама Мериве. Села
8 Послушај ме, мој народе, ја те опомињем!
О, Израиљу, када би ме послушао;
9 међу вама не би било другог бога
и не би се ти клањао богу туђинскоме.
10 Ја сам Господ, Бог твој,
који сам те извео из земље египатске.
Отвори широм уста своја
и ја ћу да их напуним!
11 Али мој народ није послушао глас мој,
Израиљ ми се покорио није.
12 И ја сам их препустио самовољи њиховога срца,
живели су како су желели.
13 О, кад би ме послушао народ мој
и путеве моје Израиљ следио!
14 Ја бих брзо савладао њихове душмане,
на њихове злотворе бих руку своју подигао.
15 Пузали би пред њим они што Господа мрзе
и такво би стање за њих трајало довека.
16 А ја бих да их храним најбољом пшеницом,
из камена ситићу их медом.“
Псалам Асафов.
82 Бог је стао у Божијем збору,
па сад суди међу боговима:
2 „Докле ћете судити нечасно
и држати страну злотворима? Села
3 Заступајте право убогога и сиротога,
оправдајте сиромаха и невољника.
4 Спасавајте слабог и тлаченог,
избавите их из руке зликоваца.
5 Али нису знали, нису разумели;
у тами су посртали
и темеље земљи задрмали.
6 Ја рекох: ’Богови сте,
сви сте деца Свевишњега!’
7 Ипак ћете помрети ко људи,
пропашћете ко и главар сваки.“
8 Устани, Боже, и суди земљи,
јер сви су народи наследство твоје!
Реч о Јерусалиму
29 „Тешко Арилу[a], Арилу,
граду што га опколи Давид.
Нека се година за годином ниже,
нека се празници изређају,
2 онда ћу притиснути Арил:
и биће туга и жалост,
и мени ће бити као Арилу[b];
3 опколићу те унаоколо,
око тебе опкопаћу ровове,
против тебе подићи насипе.
4 Оборен ћеш бити и са земље говорити,
речју пригушеном из прашине казивати,
и глас ће ти бити из земље,
као призивач духова беседу ћеш из прашине шаптати.
5 И мноштво ће туђинаца твојих бити као ситан прах,
и руља насилника као плева развејана;
и биће изненада, одједном,
6 походиће те Господ над војскама
грмљавином и трусом и буком великом,
и олујом и пламеном разбукталим што прождире.
7 Виђење ноћно биће као сан:
мноштво свих народа
што против Арила војују,
и свих оних који на њ завојштише
и на тврђаве његове
и који га притеснише.
8 Биће као кад гладан сања,
и гле, он једе
и пробуди се празна желуца;
и као кад жедан сања,
и гле, он пије,
и пробуди се, и гле, изнемогао и сува грла.
Тако ће се догодити мноштву свих народа
који војују против горе Сион.“
9 Станите и запањите се!
Ослепите и обневидите!
Пијани су, али не од вина;
и посрћу, али не од препеченице.
10 Господ је на вас излио дубоки сан,
и затворио је очи ваше – пророке,
и застро је главе ваше – видеоце.
Покривено откривање
11 Зато ће свако ваше виђење бити као речи у запечаћеном свитку. Дају неком ко зна да чита и кажу: „Хајде, читај ово!“ Он ће одговорити: „Не могу зато што је запечаћено.“ 12 Онда дају неком ко не зна да чита и кажу му: „Хајде, читај то!“ Он ће одговорити: „Не знам да читам.“
Божија претња
13 Господар је рекао:
„Зато што овај народ приступа устима,
и част ми одаје уснама,
а срце му је од мене далеко,
и њихова је побожност научена заповест људска;
14 зато ћу, ево, и надаље с народом овим чуда чинити,
чуда и само чуда;
те ће пропасти мудрост мудраца његових,
и сакриће се умност умника његових.“
Против непоузданих саветника (III)
15 Тешко онима који се по дубинама крију од Господа
да би сакрили намере,
и који у тмини делују и зборе:
„Ко нас види и ко нас познаје?“
16 Колико сте ви наопаки!
Цени ли се глина као грнчар,
па да производ рекне свом произвођачу:
„Није ме он начинио!“?
Или лонац да рекне грнчару:
„Он не разазнаје?“
17 Неће ли се Ливан ускоро у Кармил претворити,
а Кармил као шума рачунати?
18 И глуви ће у онај дан слушати речи из књиге.
И из мрака и таме очи слепих ће прогледати.
19 И опет ће се понизни радовати у Господу,
најбеднији ће клицати Светитељу Израиљеву,
20 јер насилник ће ишчезнути,
и подсмевач ће нестати,
и сви који вребају на зло биће истребљени:
21 који друге на грех речју наводе,
који поротнику код вратница замку постављају,
под лажном оптужбом и без разлога праведника руше.
22 Зато говори Господ, који је откупио Авра̂ма, дому Јаковљевом:
„Од сад Јаков стидети се неће,
и од сад лице његово бледети неће,
23 јер кад види децу своју,
усред себе дело мојих руку,
он ће моје име светковати.
Светковаће Светитеља Јаковљева
и бојаће се Бога Израиљева.
24 Уразумиће се они који духовно лутају,
поуку ће примити они који мрмљају.
Уводни поздрав
1 Од старешине, вољеном Гају, кога истински волим. 2 Вољени мој, молим се да ти у свему буде добро, и да те здравље служи, као што је твојој души добро.
Похвала за доброчинства
3 Веома сам се обрадовао када су нека браћа дошла и потврдила ми да си веран истини, као што увек и живиш по њој. 4 За мене нема веће радости од оне када чујем да моја деца по истини живе.
5 Вољени мој, верно поступаш у ономе што чиниш за браћу, чак и за оне који су странци. 6 Они су посведочили пред црквом о твојој љубави. Добро ћеш учинити ако их опремљене пошаљеш на пут како је достојно Бога. 7 Јер они су ради његовог имена кренули на пут, и не примају ништа од незнабожаца. 8 Према томе, ми смо дужни да прихватамо такве људе, да бисмо били сарадници истине.
Диотрефова жеља за влашћу
9 Писао сам нешто и цркви, али нас не прима Диотреф, који хоће да буде први међу њима. 10 Зато ћу га, када будем дошао, подсетити на оно што чини, те како нас клевеће злобним речима. И то му није довољно; шта више, он не прима браћу, те брани онима који би то хтели и искључује их из цркве.
11 Вољени мој, не угледај се на зло, него на добро. Ко добро чини, од Бога је, а ко чини зло, никада није видео Бога. 12 Што се тиче Димитрија, за њега су сви дали добро сведочанство, па и сама истина сведочи похвално о њему. И ми сведочимо, па знаш да је наше сведочанство истинито.
Завршни поздрав
13 Много тога бих имао да ти саопштим, али то нећу учинити пером и мастилом, 14 но се надам да ћу те ускоро видети, па ћемо усмено разговарати.
15 Мир са тобом! Поздрављају те пријатељи. И ти поздрави пријатеље, сваког поименце.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.