M’Cheyne Bible Reading Plan
Процветали Аронов штап
17 Тада Господ рече Мојсију: 2 „Говори Израиљцима и узми од њих штапове према њиховим отачким домовима, по један штап од сваког кнеза свога отачког дома – укупно дванаест штапова – и напиши име сваког човека на његовом штапу. 3 Затим напиши Ароново име на Левијевом штапу, јер на сваки отачки дом иде по један штап. 4 Стави их у Шатор од састанка пред Сведочанством, где се састајем са вама. 5 Када штап оног човека кога је изаберем пропупи, тада ћу окончати гунђање Израиљаца против тебе.“
6 Мојсије је рекао Израиљцима нека му сви кнезови дају штап, за сваког кнеза један штап према њиховим отачким домовима, укупно дванаест штапова. Аронов штап је био међу њиховим. 7 Мојсије положи штапове у Шатор сведочанства пред Господом.
8 Сутрадан, кад је Мојсије дошао у Шатор сведочанства, а оно, Аронов штап из Левијевог дома пропупео; потерали пупољци, процветали цветови и сазрели бадеми. 9 Мојсије је изнео све штапове који су били пред Господом и дао их свим Израиљцима. Сваки човек је погледао и узео свој штап.
10 Господ рече Мојсију: „Врати Аронов штап у Сведочанство да се чува као опомена побуњеницима. Тако ће се окончати њихово гунђање против мене, па неће изгинути.“ 11 Како му је Господ заповедио, тако је Мојсије учинио.
12 Тада Израиљци рекоше Мојсију: „Изгибосмо! Пропадосмо! Сви пропадосмо! 13 Ко год приђе Пребивалишту Господњем, умреће! Зар ћемо изгинути до последњег?“
Дужности свештеника и Левита
18 Господ рече Арону: „Ти, твоји синови и твој отачки дом с тобом бићете одговорни за кривице у Светилишту. А ти и твоји синови бићете одговорни за кривице које се тичу вашег свештенства. 2 Доведи и своју браћу из Левијевог племена, твог отачког племена, да ти се придруже и да служе теби и твојим синовима пред Шатором сведочанства. 3 Они ће обављати дужности за тебе и за сав Шатор. Ипак, не смеју прилазити светим стварима и жртвенику, да не погину и они и ви. 4 Нека ти се придруже и обављају дужности у Шатору од састанка за целокупну службу у Шатору. Неовлашћени нека вам не прилазе.
5 Обављајте дужности у Светињи и око жртвеника, да не би више долазио гнев на Израиљце. 6 Ја сам, ево, одвојио вашу браћу Левите између Израиљаца; њих сам вам дао на дар као посвећене Господу да обављају службу у Шатору од састанка. 7 А ви и ваши синови пазите на своје свештенство у погледу свих ствари које се тичу жртвеника и простора иза завесе. Дајем вам на дар свештеничку службу. Ако неовлашћени приступи, нека се погуби.“
Део који припада свештенству
8 Господ рече Арону: „Ево, предајем ти у дужност моје приносе, све свете приносе Израиљаца. Дајем их теби и твојим синовима у део; то је трајна уредба. 9 Ово нека припадне теби од најсветијих жртава које се пале: сваки њихов принос, свака њихова жртва, свака жртва за грех и свака жртва за преступ, која ми се приноси као најсветија жртва, нека припадне теби и твојим синовима. 10 Једите је на најсветијем месту; нека је једе сваки мушкарац. Нека ти буде света!
11 Нека и ово буде твоје: све жртве дизанице Израиљаца које они приносе на дар, дајем теби и твојим синовима с тобом; то је трајна уредба. Свако ко је чист у твоме дому може је јести.
12 Дајем ти и све што је најбоље од уља, вина и жита које они доносе Господу. 13 Први плодови од свега што доносе Господу с њихове земље биће твоји. Свако ко је чист у твоме дому може да их једе.
14 И све што је посвећено у Израиљу нека буде твоје. 15 Све што се прво роди из мајчине утробе, свако живо биће, човек или животиња, које се приноси Господу, биће твоје. Али првенца, било од човека или од животиње, мораш да откупиш. Откупи и првину нечистих животиња. 16 Кад наврше месец дана, откупљуј их по откупној цени од пет сребрних шекела[a], према храмском шекелу, што је двадесет гера[b].
17 Међутим, не откупљуј првенца од краве, овце и козе; они су посвећени. Њиховом крвљу запљусни жртвеник, а њихово сало спали као паљену жртву на угодан мирис Господу. 18 Њихово месо нека припадне теби, као и груди жртве дизанице и десна плећка. 19 Све свете приносе које Израиљци приносе Господу, дајем теби и твојим синовима и ћеркама по трајној уредби. То је вечни савез потврђен сољу[c] пред Господом, теби и твоме потомству с тобом.“
20 Господ рече Арону: „Ти нећеш добити наследство у њиховој земљи, нити ћеш добити део међу њима. Ја сам твој део и твоје наследство међу Израиљцима.
21 Левијевим потомцима дајем заузврат у наследство десетину од свега у Израиљу, ради њихове службе, службе коју врше у Шатору од састанка. 22 Зато нека Израиљци не приступају више Шатору од састанка, како не би навукли на себе грех, те изгинули. 23 Левити нека врше службу у Шатору од састанка; остали ће навући на себе кривицу. То је трајна уредба за њихове нараштаје међу Израиљцима. Али, наследство неће примити у посед, 24 зато што Левитима дајем у наследство десетину од приноса које Израиљци приносе на дар Господу. Зато сам рекао за њих: ’Они неће добити наследство мећу Израиљцима.’“
25 Господ рече Мојсију: 26 „Говори Левитима и реци им: ’Кад примате од Израиљаца десетину коју сам вам од њих дао у наследство, онда ви принесите дар Господу: десетину од десетине. 27 То ће вам се рачунати у дар, исто као жито са гумна и вино из муљаре. 28 Тако ћете и ви приносити дар Господу од свих својих десетина које примате од Израиљаца. Од њих ћете давати Господњи дар свештенику Арону. 29 Од свих приноса које добијате, принесите Господу најбољи, најсветији део.’
30 Реци им: ’Кад принесете најбољи део од њих, то ће се Левитима рачунати исто као и урод од гумна и урод од муљаре. 31 То можете јести на сваком месту, ви и ваши укућани, јер је то плата за вашу службу у Шатору од састанка. 32 Кад принесете најбољи део од тога, нећете навући грех на себе. Тако нећете оскрнавити свете приносе Израиљаца, и нећете изгинути.’“
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.
55 Послушај, Боже, молитву моју;
од моје се молбе не сакривај.
2 Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
3 од гласа противника,
због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
и у гневу замрзеше ме.
4 У мени је срце моје устрептало
и смртни ужас на мене је пао.
5 Страх и стрепња дошли су на мене,
језа ме је опхрвала.
6 Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
Ја бих да одлетим и скрасим се.
7 Баш далеко ја бих одлетео,
скрасио се у пустињи. Села
8 Похитаћу у склониште своје,
због ветра што ковитла и због олује.“
9 Смети их, Господе,
језик им расцепи;
јер видим насиље
и сукоб у граду.
10 Дан и ноћ зидине му обилазе,
у њему су злоба и страдање.
11 У њему је разарање,
с тргова му не нестају тлачење и превара.
12 Јер није непријатељ тај који ме вређа –
ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
од њега бих се ја сакрио;
13 већ ти – човек мени раван –
пријатељ мој блиски који ме познаје;
14 са ким сам се радо саветовао,
у Дом Божији ишао у мноштву.
15 Смрт нека их заскочи;
у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
у њима самима.
16 Ја ћу Бога да зазовем
и Господ ће да ме спасе.
17 Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
и он мој глас чуће.
18 Откупиће у миру душу моју
из боја против мене,
јер је много оних
што ми се противе.
19 Чуће Бог,
понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
и који се Бога не боје.
20 Своју руку диже на оне с којима је у миру,
свој савез раскида.
21 Уста су му мека као масло,
а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
а ипак су мачеви исукани.
22 На Господа товар свој пребаци
и он ће те подржати;
праведнику неће дати
никад да се затетура.
23 А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.
А ја се у тебе уздам.
Прва опомена Ахазу: најезда са севера
7 У дане Јудиног цара Ахаза, сина Јотама, сина Озијина, подигоше се арамејски цар Ресин и израиљски цар Фекај, син Ремалијин, да ратују против Јерусалима, али нису могли да га освоје.
2 Тада су дојавили династији Давидовој говорећи: „Арамејци су се улогорили у Јефремовој области.“ И задрхтало је срце њихово и срце народа њиховог као кад шумско дрвеће задрхти због ветра.
3 Онда је Господ рекао Исаији: „Изађи да сретнеш Ахаза, ти и син твој Сеар-Јасув, на крај водовода Горњег језера на путу за Бељарево поље, 4 и реци му: ’Пази и буди спокојан и не бој се! И срце твоје нека се не плаши од ова два угарка задимљена, због распаљеног гнева Ресина и Арама и због сина Ремалијина, 5 ни зато што су се заверили против тебе на зло Арам и Јефремовци и син Ремалијин, те говоре: 6 „Кренимо на Јуду и опколимо је и освојимо за себе, и зацаримо усред ње за цара сина Тавеиловог.“ 7 Говори Господар Господ:
„То се збити неће,
и то бити неће!
8 Зато што Арамом Дамаск господари,
а Дамаском Ресин господари,
и кроз шездесет пет година
биће разорени Јефремовци као народ;
9 а Јефремовцима Самарија господари,
а Самаријом син Ремалијин господари;
ако не верујете,
нећете се одржати.“’“
Друга опомена Ахазу: Емануил
10 Господ је опет проговорио Ахазу и рекао: 11 „Заишти знак од Господа Бога својега било из дубине бездана било с висине од горе.“
12 Ахаз је, међутим, одговорио: „Нећу тражити и нећу искушавати Господа.“
13 Тада је Исаија рекао: „Чујте, династијо Давидова! Зар вам је мало што сте дојадили људима, па и Богу моме хоћете да дојадите? 14 Зато ће вам са̂м Господ дати знак: ето, девојка ће затруднети и сина ће родити, и наденуће му име ’Емануил’[a]. 15 Масло и мед јешће да сазна како да одбаци зло и одабере добро; 16 јер пре него што дечак сазна како да одбаци зло и одабере добро, биће напуштена земља за коју се ти бринеш пред оба цара њена. 17 Довешће Господ против тебе, и против народа твог, и против династије твоје дане каквих није било, од дана кад се Јефремовци одвојише од Јудејаца – довешће цара асирског.“
Асирија је Божије оруђе
18 У дан онај зазвиждаће Господ зунзарама на ушћу египатских токова и пчелама по земљи асирској, 19 да све оне дођу и да попадају по стрмим коритима потока сувих, и по раселинама стена, по трњацима и свим пашњацима. 20 У дан онај, Господар ће обријати бритвом изнајмљеном с ону страну Еуфрата, царем асирским, обријаће главу и длаке с ногу, и браду ће такође збрисати. 21 У дан онај, свако ће хранити по јуницу из крда и по две овце, 22 а од обиља обрађеног млека маслом ће се хранити; маслом и медом ће се хранити свако ко у земљи буде преостао. 23 У дан онај, на сваком месту где је чокота хиљаду, што вреде сребрњака хиљаду, тамо ће бити бодље и трње; 24 са стрелом и луком тамо ће се долазити, јер ће земља бити сва у бодљама и трњу, 25 а по горама свим, где се мотиком копало, нико тамо долазити неће, због страха од бодљи и трња; тамо ће се говеда слати, тамо ће овце газити.
Увод
1 Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена Израиљевих расејаних по свету.
Искушења
2 Браћо моја, сматрајте за чисту радост кад год вас задесе свакојака искушења, 3 знајући да кушање ваше вере изграђује истрајност. 4 Истрајност, пак, нека се покаже савршеном, да бисте ви били савршени и потпуни и без икаквог недостатка.
5 Ако коме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога који свима даје великодушно и без прекора, и он ће му је дати. 6 Само нека тражи са вером, без икакве сумње, јер онај који сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и ваља. 7 Такав човек нека и не помишља да ће што примити од Господа, 8 јер је колебљив, те стога непостојан у свим својим поступцима.
9 Сиромашни брат нека се хвали својом узвишеношћу, 10 а онај који је богат – својом понизношћу, јер ће свенути као цвет у трави. 11 Јер, кад сунце гране са жегом, трава се суши, а цвет у њој вене, те му лепота пропада. Тако ће и богати проћи са својим пословима.
12 Блажен је човек који истрајно одолева искушењима, јер ће, будући прекаљен, примити венац живота који је Бог обећао онима који га воле.
13 Када је неко изложен искушењу, нека не каже: „Бог ме искушава“, јер Бог се не може искушавати злом, нити он са̂м кога искушава. 14 Свако, наиме, подлеже искушењу тако што га његова властита зла жеља одвлачи и мами. 15 Зла жеља, затим, будући зачета, рађа грех, а учињени грех рађа смрт.
16 Не варајте се, браћо моја вољена. 17 Сваки добар дар и савршен поклон долази нам одозго, од Оца светлости, који се не мења као сенка. 18 Он нас је по својој вољи родио речју истине, да будемо први међу његовим створењима.
Слушање и извршавање
19 А ово знајте, вољена моја браћо: нека свако буде брз да чује, спор да одговори, и спор да се разгневи; 20 јер, човеков гнев не постиже праведност коју Бог тражи. 21 Зато одбаците сву нечистоту и преосталу злоћу те кротко прихватите реч усађену у вас, која може да вас спасе.
22 Не будите они који само слушају реч и тако себе варају; будите они који је извршавају. 23 Јер онај који слуша реч, а не извршава је, сличан је човеку који посматра своје лице у огледалу; 24 погледао се, наиме, па отишао, одмах заборављајући како је изгледао. 25 Али ко се загледа у савршени Закон слободе, те истраје у њему, и не буде заборавни слушач, него онај који га извршава – тај ће бити блажен у ономе што чини.
26 Ако неко себе сматра побожним, а не зауздава свој језик, тај вара себе; његова побожност ништа не вреди. 27 Ово је чиста и неокаљана побожност коју Бог и Отац прихвата: заузимати се за сиромашне и удовице у њиховим неприликама и чувати себе неокаљаним од света.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.