M’Cheyne Bible Reading Plan
Завети жена
30 Мојсије рече главарима племена израиљског народа: „Ово је Господ заповедио: 2 ’Ако неки човек учини завет Господу, или положи заклетву којом се обавеже, нека не погази своју реч; нека учини оно што изађе из његових уста.
3 Ако жена учини завет Господу у својој младости, или се обавеже заклетвом док је у кући свога оца, 4 па њен отац сазна за њен завет или заклетву којом се обавезала, али јој не приговори, тада сви њени завети и свака заклетва којом се обавезала остају на снази. 5 Али ако јој отац то забрани истог дана кад сазна, сви њени завети и заклетве којима се обавезала више не важе. Господ ће јој опростити, јер јој је отац забранио.
6 Ако се уда док је под заветом, или се обавезала непромишљеном изјавом, 7 па њен муж сазна за то, али јој не приговори истог дана кад сазна, тада сви њени завети и обећања којима се обавезала остају на снази. 8 Ако јој се муж успротиви истог дана кад сазна, он тиме поништава завет, или непромишљену изјаву којом се обавезала. А Господ ће јој опростити.
9 Завет удовице или разведене, све чиме се обавезала, и даље је обавезује.
10 Ако жена учини завет док је у кући свог мужа, или се обавеже обећањем уз заклетву, 11 па њен муж сазна за то, али јој не приговори и не забрани јој, тада сви њени завети и свако обећање којим се обавезала остају на снази. 12 Али ако их муж поништи истог дана кад сазна за њих, ништа што је прешло преко њених усана не важи. Пошто их је њен муж поништио, Господ ће јој опростити. 13 Сваки завет и сваку заклетву којом се жена обавеже на неко самоодрицање, њен муж може да потврди или поништи. 14 Ако дани пролазе, а муж јој не приговара, он потврђује све њене завете, или сва обећања којима се обавезала. Он их је потврдио, јер јој није приговорио истог дана кад је сазнао за њих. 15 Али ако их поништи касније, пошто је већ сазнао за њих, са̂м ће носити њену кривицу.’“
16 То су одредбе које је Господ дао Мојсију за мужа и његову жену, и за оца и његову ћерку у њеној младости, док је у кући свога оца.
Асафова поучна песма.
74 Зашто си нас, о, Боже, одбацио довека?
Зашто да се јарост твоја пуши на стадо твоје паше?
2 Присети се своје заједнице што си је од давнина стекао,
племена свога наследства које си откупио –
горе Сион на којој си пребивао.
3 Кораке своје окрени ка руинама вечним,
свему чему је наудио противник у Светињи.
4 Душмани твоји ричу усред твог места састанка,
поставише заставе своје за знакове.
5 Познати су као човек
што секиру на шипражје диже;
6 и онда секиром и полугама
све резбарије ломи.
7 Светилиште твоје до тла спалише,
опоганише Пребивалиште имена твог.
8 У срцу су своме рекли: „Хајде да их сасвим потлачимо!“
Спалили су сва Божија места састанка у земљи.
9 А наше знакове видели нисмо,
ни пророка још нема,
и никога с нама ко би знао – докле?
10 Докле ће се, о, Боже, ругати душманин?
Хоће ли противник довека твоје име да презире?
11 Зашто руку своју, баш своју десницу, повлачиш?
Из недара својих извуци је и сатри их!
12 А Бог цар мој је од давнина,
посред земље спасоносна дела чини.
13 Силом својом ти си море разделио,
у водама смрскао си главе морским неманима.
14 Левијатану си главе раздробио,
народима уз обалу за храну си га дао.
15 Ти си дао да набуја и врело и поток,
ти си непресушне пресушио реке.
16 Твој је дан, баш као и ноћ;
ти си поставио и месец и сунце.
17 Ти си земљи одредио сваку међу;
и лето и зиму начинио ти си.
18 Сети се тог противника који те презире, Господе,
и безумних што презиру ти име.
19 Не дај звери живот голубице своје,
довека не заборави на живот својих сиромаха.
20 Погледај на савез,
јер се мрачни крајеви земље напунише местима насиља.
21 Не дај угњетеном да се понижен врати,
нека име твоје славе и сиромах и убоги.
22 Устани, о, Боже, свој случај одбрани!
Сети се презира безумног према теби од јутра до сутра.
23 Не заборави глас душмана својих,
поклич што се непрестано диже,
оних што се против тебе буне.
Реч о долини виђења
22 Пророштво о Долини виђења.
Шта ти је сад,
те се пењеш сав на кровове?
2 Препун вреве, граде бучни,
шехеру разиграни!
Изгинули твоји од мача не падоше,
нити мртви твоји у боју.
3 Сви твоји владари заједно побегоше,
не затегоше лук, а падоше у ропство,
заробљени су сви који се нађоше у теби,
далеко су бежали.
4 Зато сам рекао: „Оставите ме,
горко ћу плакати;
немојте ме тешити
над рушевином милог народа мојега.“
5 Јер је дан пометње и расула и збуњености
од Господара Господа над војскама.
У Долини виђења зид се руши,
према планини је вапај,
6 јер Елам тоболац доноси,
са бојним колима и коњаницима,
а Кир штит открива.
7 Изабране долине твоје бојних кола су пуне.
Коњаници се код вратница постројавају.
Против борбене готовости
8 Тако је Јуди уклонио заштиту.
У дан онај поглед си сврнуо
на оружје у шумској кући.
9 И пукотине у граду Давидову,
видели сте како их је много.
И сабрали сте воду
из Доњег језера.
10 Па сте пребројали куће јерусалимске
и порушили куће да зид учврстите;
11 те сте између два зида начинили
спремиште за воду из Старог језера;
али се на Створитеља нисте обазирали,
нити сте видели оног што је све начинио одавно.
12 И позвао је у дан онај
Господар Господ над војскама:
да плачете и тугујете,
да обријете главе и припашете кострет.
13 Али, гле, весеље и радост,
убијају говеда и кољу овце,
једу месо и пију вино:
„Да једемо и пијемо,
јер сутра ћемо да помремо.“
14 А мојим ушима је објавио Господ над војскама: „Неће бити откупљена ваша кривица док не умрете – рече Господар Господ над војскама.“
Против надстојника Сомне
15 Говори Господар Господ над војскама:
„Хајде, отиди оном дворанину,
Сомни, надстојнику двора:
16 ’Шта је с тобом и ко си то ти,
да овде гробницу клешеш себи?
Клеше себи гробницу на висини,
усеца у стени стан за себе.
17 Гле, Господ ће тебе бацити силно,
јунак ће те ухватити снажно,
18 у клупко ће те умотати жестоко,
као лопту ће те бацати по земљи широкој.
Тамо ћеш ти умрети,
и тамо су кола твоја славна,
срамото двору господара твога.
19 Лишићу те положаја твога,
и отераћу те из службе твоје.
20 А у тај дан ћу позвати слугу свога Елијакима сина Хелкијина. 21 Њега ћу обући у одору твоју, њега ћу опасати појасом твојим, њему ћу у руке предати власт твоју, те ће бити предак становницима јерусалимским и дому Јудином. 22 На његова плећа поставићу кључ од дома Давидова: кад отвори, неће затворити нико, кад затвори, неће отворити нико. 23 Њега ћу као клин углавити на месту чврстоме, те ће постати славни престо у дому оца својега. 24 О њега ће се обесити сва слава дома оца његова: изданци и потомци, све посуде малене, од зделица до свих крчага.’
25 У дан онај – говори Господ над војскама – извући ће се клин углављени на месту чврстоме, сломиће се и пашће; а терет што је на њему биће одсечен, јер је Господ рекао.“
Нада за хришћане у (духовном) развоју
3 Вољени моји, ово је већ друга посланица коју вам пишем. У њима својим подсећањем будим ваш здрав разум, 2 да бисте се сетили речи које су свети пророци говорили, и заповести нашега Господа и Спаситеља које су вам апостоли предали.
3 Пре свега, треба да знате да ће се у последња времена појавити подругљивци који ће живети по сопственим жељама. Они ће се ругати 4 и говорити: „Није ли он обећао да ће се вратити? Па где је онда? Јер и наши преци су помрли, а све је исто од како је свет створен.“ 5 Они свесно занемарују да су у давна времена небеса била створена по речи Божијој, и да се по истој речи земља појавила из воде, те опстоји помоћу воде, 6 а водом је и тадашњи свет био поплављен и уништен. 7 А садашње небо и земља су истом Божијом речју остављени за уништење. Они се чувају за Судњи дан када ће безбожници бити уништени.
8 Али не губите из вида, вољени моји, да је за Господа један дан као хиљаду година, а хиљаду година као један дан. 9 Господ не одлаже да испуни обећање, како неки мисле, него је стрпљив према вама, јер не жели да ико пропадне, него да се сви покају.
10 Јер дан Господњи ће доћи као лопов, и тада ће небеса са силном буком нестати, и небеске силе бити огњем уништене, а земља са свим што је на њој бити опустошена.
11 Будући да ће се све ово догодити на овакав начин, како тек свето и праведно морате да живите ви, 12 који очекујете и пожурујете долазак Дана Божијег, када ће се небеса у пламену распасти и небеске силе зажарене растопити. 13 А ми по Божијем обећању очекујемо нова небеса и нову земљу, где праведност пребива.
Заврше опомене
14 Стога, вољени моји, не штедите труда да се нађете неокаљани и беспрекорни пред Богом и да будете у миру са њим. 15 Сматрајте да је ваше спасење у Господњем стрпљењу, као што вам је и наш вољени брат Павле по даној му мудрости писао. 16 Он о томе говори у свим својим посланицама. У њима има неких тешко разумљивих ствари, које неупућени и непостојани наопако тумаче. Они то чине и са осталим местима у Писму, на своју сопствену пропаст.
17 Према томе, вољени моји, пошто сте унапред упозорени, чувајте се да вас не заведе заблуда безаконика, те да изгубите постојаност. 18 Растите, стога, у милости и познању Господа нашег и Спаситеља Исуса Христа. Њему нека је слава сада и до Дана вечности. Амин.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.