M’Cheyne Bible Reading Plan

Пасха код Синаја

9 Господ рече Мојсију у Синајској пустињи првога дана друге године по њиховом изласку из Египта: ² „Нека Израиљци славе Пасху у одређено време. ³ Славите је у њено време, четрнаестог дана овога месеца, увече; славите је по свим њеним прописима и упутствима.“

⁴ Тако је Мојсије рекао Израиљцима да славе Пасху. ⁵ Пасху су прославили у Синајској пустињи, првог месеца четрнаестог дана, увече. Израиљци су учинили онако како је Господ заповедио Мојсију.

⁶ А догодило се да су се неки људи онечистили о људски леш, те нису могли тога дана да славе Пасху. Тог дана су дошли пред Мојсија и Арона, ⁷ и рекли Мојсију: „Да, онечистили смо се о људски леш, али зашто нам се ускраћује да принесемо жртву Господу у њено време заједно са осталим Израиљцима?“

⁸ Мојсије им одговори: „Сачекајте да чујем шта ће Господ заповедити за вас.“

⁹ Господ рече Мојсију: ¹⁰ „Реци Израиљцима: ’Ако се неко од вас, или од ваших потомака онечисти о мртваца, или је на далеком путу, нека и он слави Пасху Господњу. ¹¹ Нека је славе другога месеца четрнаестог дана увече. Нека једу јагње с бесквасним хлебовима и горким зељем. ¹² Ништа од њега не сме остати до следећег јутра, и нека му не преломе ни једну кост. Нека је славе по свим њеним прописима и упутствима. ¹³ Али ако је неко чист и није на путу, па пропусти да прослави Пасху, нека се такав истреби из свог народа, јер није принео жртву Господу у њено време. Тај ће човек испаштати за свој грех.

¹⁴ Ако странац који борави са вама хоће да слави Пасху Господњу, нека је слави у складу с њеним прописима и упутствима. Нека буде исти закон за вас, како за странца тако за рођеног у земљи.’“

Облак и огањ над Пребивалиштем

¹⁵ Онога дана кад је Пребивалиште било подигнуто, Пребивалиште, Шатор сведочанства је прекрио облак, који је од вечери до јутра био у облику огња над Пребивалиштем. ¹⁶ Тако је било стално: облак га је прекривао дању, а ноћу је био у облику огња. ¹⁷ Кад год се облак подизао са Шатора, Израиљци би кретали на пут, а где би се облак зауставио, тамо би се Израиљци утаборили. ¹⁸ Израиљци су полазили на Господњу заповест и логоровали по Господњој заповести. Док год би облак почивао над Пребивалиштем, они би логоровали. ¹⁹ Чак и када би се облак задржао над Пребивалиштем много дана, Израиљци су се држали Господње наредбе, те нису полазили. ²⁰ А када би се десило да облак неколико дана стоји над Пребивалиштем, они би на Господњу заповест остали у логору и на Господњу заповест полазили. ²¹ Ако би се десило да се облак задржи од вечери до јутра, а ујутро се облак подигне, и они би полазили. Кад год би се облак дигао, било дању или ноћу, они би полазили. ²² Било да је облак почивао над Пребивалиштем два дана, један месец, или дуже време, Израиљци би остали у табору и не би полазили. Полазили би када би се подизао. ²³ На Господњу заповест су дизали табор и на Господњу заповест су полазили. Држали су Господњу наредбу, по Господњој заповести даној преко Мојсија.

За хоровођу, по напеву „Љиљани“, синова Корејевих. Поука. Песма љубави.

Она

Христос је Првосвештеник по Мелхиседековом реду

7 Наиме, овај Мелхиседек, салимски цар, био је свештеник Бога Свевишњега. Он је изашао у сусрет Авра̂му који се враћао након своје победе над краљевима, и благословио га, ² а Авра̂м му је дао десетак од свега. (Мелхиседек у преводу значи прво „цар праведности“, а цар Салима значи „цар мира“.) ³ О његовом оцу и његовој мајци, као и о његовим прецима, не зна се ништа. Такође се не зна ни кад се родио ни кад је умро, али пошто је сличан Сину Божијем, остаје заувек свештеник.

⁴ Погледајте само колико је велики онај коме је наш родоначелник, Авра̂м, дао десетак од најбољег плена. ⁵ Додуше, Закон налаже да и Левијеви потомци који обављају свештеничку службу узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако и они воде порекло од Авра̂ма. ⁶ Мелхиседек није био Левијев потомак, али је добио десетак од Авра̂ма и затим га благословио, њега коме су дата обећања. ⁷ Неоспорно је да већи благосиља мањег. ⁸ У првом случају, десетак добијају свештеници који су смртни људи, а у другом Мелхиседек за кога се тврди да је жив. ⁹ И могло би се рећи да је Левије, који иначе узима десетак, у ствари дао десетак преко Авра̂ма, ¹⁰ зато што је још увек био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.

¹¹ Ако је, дакле, савршенство постигнуто посредством левитског свештенства, будући да је народ под њим добио Закон, зар би још постојала потреба да се појави свештеник по реду Мелхиседековом, уместо по реду који се назива по Арону? ¹² Наиме, где се мења свештенство, тамо се мења и Закон. ¹³ А Исус, за кога је ово речено, припада другом племену – од кога нико није служио код жртвеника.

¹⁴ Јасно је, наиме, да наш Господ потиче из Јудиног племена о коме Мојсије није ништа рекао када је говорио о свештенству. ¹⁵ Ово постаје још очигледније појавом другог свештеника који је сличан Мелхиседеку. ¹⁶ Он је постао свештеник не на основу одредбе која се темељи на закону природног наслеђа, већ на сили неуништивог живота. ¹⁷ Јер Писмо сведочи о њему:

¹⁸ Укинута је, наиме, стара заповест јер је била слаба и бескорисна. ¹⁹ А пошто Закон није ништа усавршио, уведена је боља нада којом приступамо Богу.

²⁰ Ово је Бог потврдио уз заклетву, док свештеници улазе у службу без заклетве. ²¹ Али он је постао свештеник уз заклетву Бога који му је рекао:

²² Самим тим је и Исус постао јамац бољег савеза.

²³ Уз то, многи су престали да буду свештеници, јер их је смрт прекинула у служби. ²⁴ Али пошто Христос остаје довека, његово свештенство никада не пролази. ²⁵ Он може у потпуности да спасе оне који његовим посредством приступају Богу, јер заувек живи да их заступа пред Богом.

²⁶ Јер овакав нам је Првосвештеник и био потребан – свет, безазлен, неокаљан, одељен од грешника, и узвишенији од небеса. ²⁷ Он не мора као Првосвештеници да приноси жртве за грехе сваки дан, прво за себе, а онда за народ. Ово је учинио једном за свагда приневши себе на жртву. ²⁸ Закон, наиме, поставља за Првосвештенике људе који су склони слабостима, а реч заклетве, која је дошла после Закона, поставља Сина који је заувек учињен савршеним.