M’Cheyne Bible Reading Plan
Племенске границе
34 Господ рече Мојсију: 2 „Заповеди Израиљцима и реци им: ’Кад уђете у хананску земљу, земља која вам је припала у посед имаће ове границе:
3 Јужни део ће вам се протезати од пустиње Цин уз Едом. Јужна граница ће вам се протезати с руба Мртвог мора на истоку, 4 па ће завијати на југ према Акравимској узвишици, ићи према Цину, настављати се јужно од Кадис-Варније, избити на Асар-Адар и прелазити преко Асемоне. 5 Граница ће, затим, од Асемоне скренути према Египатском потоку и избити на море.
6 Западна граница ће вам бити Велико море; то нека вам буде западна граница.
7 Ово ће вам бити северна граница: омеђите је од Великог мора па до горе Ора. 8 Од горе Ора омеђите себи границу до Лево-Амата, а крај границе нека буде Седад. 9 Нека се граница пружа до Зефрона, а крај нека јој буде код Асар-Енана. Нека вам то буде северна граница.
10 Затим омеђите себи границу од Асар-Енана до Сефама. 11 Од Сефама граница ће се спуштати према Ривли источно од Ајина, и наставити да се спушта док не дође до источне обале језера Хинерет. 12 Затим ће се граница спуштати на Јордан и завршавати на Мртвом мору.
То ће бити ваша земља са границама које је окружују.’“
13 Мојсије заповеди Израиљцима: „Ово је земља коју ћете жребом наследити, за коју је Господ заповедио да је добије девет и по племена. 14 Наиме, отачки домови потомака Рувимовог племена, отачки домови потомака Гадовог племена, већ су примили своје наследство. Своје наследство је примила и половина Манасијиног племена. 15 Два и по племена су узели своје наследство с друге стране Јордана, насупрот Јерихона, с источне стране.“
16 Господ рече Мојсију: 17 „Ово су имена људи који ће вам поделити земљу: свештеник Елеазар и Исус, син Навинов. 18 Узми и по једног кнеза из сваког племена да расподељују земљу.
19 Ово су имена тих људи:
Халев, син Јефонијин, из Јудиног племена;
20 Самуило, син Амијудов, из племена Симеунових потомака;
21 Елдад, син Хаслонов, из Венијаминовог племена;
22 кнез Вукија, син Јеклинов, из племена Данових потомака.
23 Од Јосифових потомака: кнез Анило, син Уфидов, из племена Манасијиних потомака;
24 кнез Кемуило, син Сафтанов, из племена Јефремових потомака;
25 кнез Елисафан, син Фарнахов, из племена Завулонових потомака;
26 кнез Фалтило, син Озаинов, из племена Исахарових потомака;
27 кнез Ахијуд, син Селемијин, из племена Асирових потомака;
28 и кнез Фадаило, син Амијудов, из Нефталимовог племена.“
29 Овима је Господ заповедио да расподеле наследство Израиљцима у хананској земљи.
38 Ипак, он се смиловао,
кривицу им опраштао
и није их уништио.
Упорно је суспрезао гнев свој,
љутњу своју није подстицао.
39 Сећао се да су тело,
да су дах што испарава
и што се не враћа.
40 А како су се често бунили у пустињи
и жалостили га у пустари!
41 Упорно су искушавали Бога,
вређали су Светитеља Израиљевог.
42 Нису се сећали његове руке
и дана када их је откупио од тлачитеља,
43 када је у Египту знакове своје извео
и чудеса своја у области Соан.
44 Реке је њихове у крв претворио,
а њихови се потоци нису могли пити.
45 На њих је послао комарце, да их уједају,
жабе да их упропасте.
46 Усеве њихове даде гусеницама
и скакавцима сав труд њихов.
47 Градом им је стукао винограде,
а смоквике сланом.
48 Стоку им је граду изложио
и њихова говеда муњама.
49 Послао је на њих врелину свог гнева,
срџбу и јарост,
невољу и чету анђела пропасти.
50 Свом је гневу стазу припремио
и живот им од смрти поштедео није,
живот им је помору предао.
51 Побио је све првенце у Египту,
прве од мушких у шаторима Хамовим.
52 Свој је народ извео ко овце,
водио их попут стада кроз пустињу.
53 Водио их је сигурно и плашили се нису,
а њихове душмане је преплавило море.
54 Тада их је довео на своје свето тло,
на ову гору, освојену његовом десницом.
55 Пред њима је отерао народе,
доделио им је размерено наследство
и настанио племена Израиља
по њиховим шаторима.
56 Али они су поново искушавали
и бунили се против Бога Свевишњега,
прописе његови нису држали.
57 Окренули су се, изневерили попут очева својих,
издали су као лук сломљени.
58 Изазивали су га својим жртвеним бреговима,
чинили га љубоморним својим идолима.
59 Бог је то чуо, разјарио се
и сасвим одбацио Израиљ,
60 па је напустио Пребивалиште у Силому,
стан који је подигао међу људима.
61 Тако је ропству препустио снагу своју
и своју красоту рукама душмана.
62 И народ је свој он предао мачу
јер се разјарио на своје наследство.
63 Његове младиће прождрала је ватра,
па су му девице ко уседелице.
64 Од мача су му свештеници пали,
а удовице их ожалиле нису.
65 Пробуди се тада Господ ко да је спавао,
као јунак којега је савладало вино!
66 Душмане је своје назад одвукао
и довека их осрамотио.
67 Јосифов је шатор одбацио,
племе Јефремово није изабрао,
68 већ је изабрао Јудино племе
и гору Сион коју заволи!
69 И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо,
попут земље довека га учврстио.
70 Изабрао је свог слугу Давида,
узео га је од стада оваца.
71 Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ
и Израиљ, његово наследство.
72 И он им је Пастир био по честитости свога срца,
водио их је својим умешним рукама.
Песма победничка
26 У онај дан певаће се ова песма у земљи Јудиној:
„Имамо тврд град,
он нам подиже спасење,
зидове и бедеме.
2 Отворите вратнице
да уђе пук праведни
који је доследно веран,
3 чију ћеш сабраност засновану на теби
ти сабрати у миру,
у миру зато што се у тебе узда.
4 Уздајте се у Господа довека,
јер у Господу, у Господу самом је вечна Стена;
5 јер он обара оне који станују високо,
насеље уздигнуто он руши,
он га руши на земљу,
он га срозава у прашину.
6 Газиће га нога,
ноге убогих,
кораци невољних.“
Псалам о правди Божијој
7 Стаза праведникова је честита
и праведников колосек ти равнаш.
8 Да, на стази твојих пресуда,
Господе, ми те очекујемо,
и за именом твојим и за споменом твојим
жуди душа.
9 Душа моја жуди ноћу,
да, дух мој у мени, тебе тражим,
јер кад ти пресудиш на земљи,
тад се правди уче становници света.
10 Ако опаки добије наклоност,
ипак неће научити шта је праведност;
у земљи честитих он чини неправду
и не обазире се на величанство Господње.
11 Господе, рука твоја је подигнута,
ипак они не виде.
Дај да виде ревност твоју за твој народ,
па нек се постиде.
Пламен за непријатеље твоје
нека их прождере.
12 Господе, ти нам мир одређујеш,
јер си ти уредио сва дела наша.
13 Господе, Боже наш, управљали су нама
осим тебе други господари.
Теби јединоме,
твоје име помињемо.
14 Мртви неће оживети,
покојници неће устати,
јер ти си их походио и разорио,
и затро си сваку успомену на њих.
15 Умножио си пук, Господе,
умножио си пук,
прославио си се,
проширио си земљи све границе њене.
16 Господе, у невољи они су к теби дошли,
тиху молитву изливали
када си их карао.
17 Као трудница пред порођајем,
грчи се, вришти у боловима,
такви смо ми пред лицем твојим, Господе,
18 Затруднели смо,
грчимо се ко да ветар порађамо,
нити смо земљи спасења донели,
нити се родише становници света.
19 Оживеће мртви твоји,
дићи ће се с мојим мртвим телом.
Пробудите се и певајте
који боравите у праху,
јер роса светлосна роса је твоја,
и земља покојника пород ће дати.
Бог разоткрива покољ
20 Хајде, народе мој, у одаје своје уђи,
и врата своја за собом затвори.
Сакриј се часком на трен,
док јарост не прође.
21 Јер, гле, Господ ће изаћи из места својега
да походи кривицу становника земаљских;
и откриће земља крв што је у њој,
и неће више покривати поклане који су у њој.
Духове треба проверавати
4 Вољени моји, не верујте сваком духу, него проверавајте духове долазе ли од Бога, јер је много лажних пророка изашло у свет. 2 По овоме се познаје онај који има Божијег Духа: свако ко исповеда да је Исус Христос дошао у телу, долази од Бога, 3 а сваки дух који не признаје Исуса не долази од Бога. Тај има духа антихристовог, за којега сте чули да ће доћи, и већ сада је у свету.
4 Дечице, ви сте од Бога и већ сте надвладали такве. Наиме, моћнији је онај који је у вама, него онај који је у свету. 5 Они су од света, па зато говоре оно што од света потиче, и свет их слуша. 6 Али ми смо од Бога. Ко познаје Бога, нас слуша, а ко није од Бога, не слуша нас. По томе препознајемо Духа истине и духа заблуде.
Бог је љубав
7 Вољени моји, волимо једни друге, јер љубав долази од Бога. Свако ко воли, од Бога је рођен и познаје Бога. 8 Ко не воли, није познао Бога, јер Бог је љубав. 9 Бог је показао своју љубав према нама тако што је послао у свет свога јединорођенога Сина да бисмо ми имали живот његовим посредством. 10 Ово је љубав: нисмо ми заволели Бога, него је Бог заволео нас и послао свога Сина да буде жртва за опроштење наших греха. 11 Вољени моји, ако нас је Бог толико заволео и ми смо дужни да волимо једни друге. 12 Бога нико никада није видео, али ако волимо једни друге, Бог остаје у нама, те љубав његова у нама бива савршена.
13 По овоме знамо да остајемо у њему и он у нама: дао нам је свога Духа. 14 А ми смо видели да је Отац послао Сина да буде Спаситељ света. 15 Ко исповеди да је Исус Син Божији, Бог остаје у њему и он у Богу. 16 И ми смо упознали љубав коју Бог има према нама и поверовали у њу.
Бог је љубав и ко живи у љубави, Бог остаје у њему и он у Богу. 17 Љубав је међу нама дошла до савршенства, да бисмо имали поуздање на Судњи дан. Јер, какав је он, такви смо и ми на овом свету. 18 У љубави нема страха. Савршена љубав изгони страх, јер страх претпоставља казну. Ко год страхује, није дошао до савршенства у љубави.
19 Ми волимо, јер је он први заволео нас. 20 Ако неко каже: „Волим Бога!“, а мрзи свога брата, лажљивац је. Ко не воли свога брата којега види, не може волети ни Бога којега не види. 21 Ову заповест имамо од њега: ко воли Бога, да воли и свога брата.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.