M’Cheyne Bible Reading Plan
Валамова прва прича
23 Валам рече Валаку: „Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“ 2 Валак учини онако како му је Валак рекао. Затим су Валак и Валам принели на жртвенику једног јунца и једног овна.
3 Валам рече Валаку: „Остани код своје свеспалнице, а ја ћу поћи; можда ће се Господ срести са мном, па шта ми каже, то ћу говорити.“ Тако оде он на узвишицу.
4 Господ је срео Валама, и Валам му је рекао: „Припремио сам седам жртвеника и на сваком жртвенику принео једног јунца и једног овна.“
5 Тада Господ стави реч у Валамова уста и рече: „Врати се Валаку и говори тако.“
6 Кад се вратио Валаку, овај је стајао код своје свеспалнице са свим моавским кнезовима. 7 Тада Валам изрече своју причу:
„Из Арама ме Валак доведе,
цар моавски из горја источног:
’Дођи – рече – Јакова ми прокуни,
дођи и Израиљ презри!’
8 Како да прокунем
кога Бог не проклиње,
и презрем
кога Господ не презире?
9 Јер гледам га с планинских врхова,
посматрам га с горских узвишења;
гле народа који живи издвојено,
међу народе он се не рачуна.
10 Ко ће избројити прах Јаковљев,
ко да изброји четвртину Израиља?
О, кад бих умро смрћу праведничком,
кад би и мој крај био као њихов!“
11 Тада Валак рече Валаму: „Шта си ми то учинио? Довео сам те да прокунеш моје непријатеље, а ти си их обилно благословио.“
12 Валам одговори: „Зар да не кажем верно оно што ми је Господ ставио у уста?“
Валамова друга прича
13 Валак му рече: „Пођи са мном на друго место; одатле ћеш видети само један његов део, а не сав народ. Оданде ми га прокуни.“ 14 Затим га је одвео у Зофимско поље, на врх Фасге. Тамо је подигао седам жртвеника и на сваком жртвенику принео по једног јунца и овна.
15 Валам рече Валаку: „Стани ту код своје свеспалнице, а ја идем онамо да се сретнем с Господом.“
16 Господ сретне Валама, стави своју реч у његова уста и рече: „Врати се Валаку и говори овако.“
17 Када се вратио к њему, Валак је стајао код своје свеспалнице са моавским кнезовима. Валак га упита: „Шта је Господ рекао?“
18 Тада Валам изрече своју причу:
„Устани, Валаче,
послушај ме, сине Сефоров!
19 Бог није човек да би слагао,
или потомак људски да би се кајао.
Зар је шта рекао да није учинио,
изрекао да није испунио?
20 Заповест ми даде да благосиљам,
благослов је дао и нећу га повући.
21 Не назире се несрећа у Јакову,
невоља се не види у Израиљу.
С њим је Господ, Бог његов,
царски му поклик сред њега одзвања!
22 Бог их је из Египта извео,
он је њему као рози биволови.
23 Против Јакова нема врачања,
против Израиља нема гатања.
Нек се сада прича о Јакову,
о Израиљу нек се приповеда:
’Ево, шта је Бог учинио!’
24 Какав ли је то само народ!
Као лавица устаје,
као лав се диже,
не леже док улов не прождере
и крви се жртава не напије.“
25 Тада Валак рече Валаму: „Кад га већ не можеш проклети, немој га ни благосиљати!“
26 Валам одговори Валаку: „Зар ти нисам рекао: ’Учинићу све што ми Господ буде рекао?’“
Валамова трећа прича
27 Валам рече Валаку: „Хајде да те одведем на друго место; можда ће Богу бити по вољи да ми их прокунеш оданде!“ 28 Валак поведе Валама на врх Фегора који се надвија над пустаром.
29 Валам рече Валаку: „Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“ 30 Валак је урадио како му је Валам рекао, и принео седам јунаца и седам овнова.
Хоровођи. Псалам Давидов.
64 Чуј, о, Боже, глас мој, жалопојку моју;
од страхоте противника живот ми сачувај.
2 Заклони ме од сплетки злотвора,
од халабуке починитеља злобе.
3 Језике своје попут мача они оштре,
одапињу стреле своје – речи заједљиве –
4 да из скривених места
гађају човека без мане;
и наједном гађају га
и страха немају.
5 Соколе се међу собом на зле ствари,
договарају се да прикрију клопке,
па говоре: „Ко ће да их види?“
6 Сплићу неправду:
„Смислили смо! Сплетка је сплетена.“
Дубоки су човекова нутрина и срце.
7 Али Бог ће их стрелом гађати
и наједном рањени ће бити.
8 О свој језик саплеће се,
задрхтаће свако ко их гледа;
9 препашће се сав род људски,
објавиће дело Божије
и његово дело разматраће.
10 Радоваће се праведник у Господу,
у њему ће уточиште наћи,
па ће се хвалити свако срца честитога.
Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.
65 Боже, на Сиону те хвала очекује,
теби дани завет испуњен ће бити.
2 Теби, што чујеш молитву,
сваки човек стиже.
3 Кривице ме надвладаше,
ти опрости преступе нам наше.
4 Како је блажен изабраник, онај ког привучеш,
што пребива у твојим двориштима.
Сити били од добара Дома твога,
од твог светог храма.
5 Чудесним и праведним делима си нас услишио,
Боже спасења нашег,
поуздање свих крајева земље
и мора далеких.
6 Ти си снагом својом основао горе,
силом си се опасао.
7 Ти стишаваш хук мора,
хук таласа њихових
и вреву народа.
8 Преплашише се од чудеса твојих становници свих крајева;
и јутро и вече од радости кличу.
9 Земљом пролазиш и натапаш је;
изобилно ти је гиздаш потоцима Божијим пуним воде;
за жито се њено бринеш.
Ето, то си тако уредио.
10 Бразде јој натапаш,
орање јој поравнаваш;
пљусковима омекшаваш
и њен урод благосиљаш.
11 Годину си окрунио уродом својим,
стазе твоје кипе изобиљем.
12 Бујају пашњаци пустињски,
весељем се брда опасују.
13 Стадима се облаче пашњаци,
долине се огрћу пшеницом,
па певају, па још ускликују.
Против Вавилона
13 Пророштво о Вавилону што га виде Исаија син Амоцов:
2 „На голетном брду подигните заставу,
њима из гласа вичите,
руком машите:
и нека уђу на кнежевска врата.
3 Ја сам заповедио својим посвећенима,
па сам позвао јунаке своје за гнев мој,
који се веселе величанству моме.“
4 Глас је мноштва на горама,
као да је пуно народа.
Глас је буке од царстава,
од сакупљених гомила.
То Господ над војскама
врши смотру војске за бој.
5 Долазе из далеке земље,
с небеске границе,
Господ и оруђа љутине његове,
да сву земљу разоре.
6 Кукајте, јер је близу дан Господњи,
пустошење од Свемоћног долази.
7 Све су руке зато малаксале,
свако људско срце обамрло,
8 па су се устрашили,
жигање и болови их спопадају,
грче се као породиља;
један зазире од другога,
лица су им лица од пламена.
9 Ево долази дан Господњи,
свирепост моја и љутина и јарост гнева мојега,
да у пустош земљу претвори,
да из ње грешнике истреби;
10 јер небеске звезде и сазвежђа њина
неће више светлошћу сијати,
сунце ће да згасне чим гране
и месец светлост своју неће више одсјајивати;
11 јер ћу казнити васељену за злоћу,
и опаке за кривицу;
и зауставићу понос охолих,
и понизићу надменост насилничку.
12 Човек ће бити ређи од злата жеженога,
људски створ ређи од злата офирскога.
13 Зато ћу небеса потрести
и земља ће се с места свога померити
због срџбе Господа над војскама,
у дан кад се гнев његов разјари.
14 И тада, као срна пред хајкачима,
као овце које нико не сабира,
свако ће гледати према свом народу,
и свако ће побећи у своју земљу.
15 Они ће пробости сваког кога стигну,
и од мача ће пасти свако кога ухвате;
16 пред очима њиховим
одојчад ће им смрскати,
куће њине опљачкати,
жене њихове силовати.
17 Ево, на њих Мидијце подижем.
Они сребро не цене
и они у злату не уживају.
18 Они ће луком пострељати младиће,
на плод утробе се смиловати неће,
над дечацима око им се сажалити неће.
19 Вавилон, украс царствима,
понос гордости халдејске,
биће као Содома и Гомора
када их је Бог опустошио.
20 Он довека неће бити насељен,
од колена до колена биће ненастањен.
И Арапин онде неће подизати шатора,
нити ће пастири онде почивати.
21 Онде ће звери пустињске боравити,
и совуљаге ће им куће напунити,
и нојеви ће онде становати,
а јарци ће тамо скакутати.
22 По њиховим напуштеним зградама завијаће хијене,
а по њиховим раскошним дворовима шакали.
Ближи се време његово,
а дани му се продужити неће.
Изванредни Божији благослови за његов народ
1 Петар, апостол Исуса Христа, поздравља изабране дошљаке, расејане по Понту, Галатији, Кападокији, Малој Азији и Витинији, 2 које је Бог Отац изабрао на основу свог предзнања, посвећењем Духа, да буду послушни Исусу Христу, и пошкропљени његовом крвљу: милост вам и мир у изобиљу.
Животна нада
3 Нека је благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је по свом великом милосрђу – посредством ускрсења Исуса Христа из мртвих – поново родио за живу наду, 4 да ћемо примити наследство које је непропадљиво, неокаљано и које не вене. Оно се чува на небу за вас, 5 које Божија сила чува посредством вере за спасење, спремно да се открије у последње дане.
6 Ви се овоме радујете, иако сте сад, кад већ тако треба да буде, накратко ожалошћени разним невољама које вас сналазе. 7 Невоље, наиме, доказују искреност ваше вере, која је драгоценија од злата. Па и злато, иако пропадљиво, мора да се испита ватром. Тако ћете по својој вери примити хвалу, славу и част, када се појави Исус Христос. 8 Ви га волите, иако га нисте видели, и верујете у њега, иако га сада не видите, те се радујете неизрецивом и узвишеном радошћу, 9 јер постижете сврху своје вере: спасење својих душа.
10 Ово спасење су тражили и испитивали пророци који су пророковали о милости која је вама намењена. 11 Они су истраживали када ће се и како то спасење остварити. На то време је указивао Дух Христов који је био у њима, унапред најављујући о Христовим патњама и слави која га очекује после тога. 12 Њима је Бог открио да, тиме што су говорили о овим стварима, нису служили себи, него вама, којима су то сада објавили гласници Радосне вести посредством Светог Духа, посланог с неба. У ове ствари и анђели желе да завире.
Позив на свето живљење
13 Зато, нека ваш ум буде спреман, будите трезни, потпуно се поуздајте у милост коју ћете добити по откривењу Исуса Христа. 14 Као послушна деца, не живите као некада у незнању, када сте били вођени разним жељама. 15 Напротив, владајте се свето као што је свет Бог који вас је позвао. 16 Јер је у Писму написано: „Будите свети, јер ја сам свет.“
17 Па ако зовете Оцем Бога који је непристрасан, и који суди свакога по његовим делима, проводите време свог живота у туђини у страху пред њим. 18 Ви, наиме, знате да од свог испразног начина живота, који сте наследили од својих очева, нисте откупљени пропадљивим сребром или златом, 19 него драгоценом крвљу Христа, који је био као јагње без мане и недостатка. 20 Он је предодређен још пре стварања света, али се појавио у последња времена ради вас, 21 који његовим посредством верујете у Бога. Он је Христа ускрсао из мртвих и дао му славу, тако да ваша вера и нада буду усмерене на Бога.
22 А сада, пошто сте очистили своје душе послушношћу истини, тако да имате искрену љубав према својој браћи по вери, предано волите једни друге из чиста срца. 23 Наиме, ви сте наново рођени, али не од пропадљивог семена, него од непропадљивог, посредством речи живога Бога који не умире. 24 Јер Писмо говори:
„Свако је тело као трава,
и сва му је слава као цвет пољски.
Сахне трава, цвет отпада,
25 али реч Господња остаје довека.“
Та реч је Радосна вест која вам је проповедана.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.