M’Cheyne Bible Reading Plan
Седам светиљки
8 Господ рече Мојсију: 2 „Говори Арону и реци му: ’Када будеш постављао светиљке, нека седам светиљки светле испред свећњака.’“
3 Арон учини тако; поставио је светиљке да светле испред свећњака, као што је Господ заповедио Мојсију. 4 А свећњак је овако био направљен: био је искован од злата, од постоља до латица; тако је био искован. Свећњак је био направљен према слици коју је Господ показао Мојсију.
Посвећење Левита за службу
5 Господ рече Мојсију: 6 „Узми Левите између народа и очисти их. 7 Овако ћеш поступити с њима како би их очистио: пошкропи их водом очишћења, а они нека обрију бритвом све своје тело и оперу своју одећу, па ће бити чисти. 8 Затим нека узму једног јунца заједно са житном жртвом од брашна замешеног с уљем, а ти узми другог јунца за жртву за грех. 9 Онда доведи Левите испред Шатора од састанка и сабери сву израиљску заједницу. 10 Кад доведеш Левите пред Господа, нека Израиљци положе своје руке на Левите. 11 Тада нека Арон принесе Левите пред Господом, као жртву дизаницу синова Израиљевих, да би могли обављати службу Господњу.
12 Потом нека Левити положе руке јунцима на главу; ти принеси једног као жртву за грех, а другог као жртву свеспалницу Господу за откупљење Левита. 13 Кад поставиш Левите пред Арона и пред његове синове, принеси их Господу као жртву дизаницу. 14 Затим издвој Левите између Израиљаца да буду моји.
15 Након тога, кад их очистиш и принесеш их на жртву дизаницу, нека Левити ступе у службу Шатора од састанка. 16 Наиме, између Израиљаца, они су посвећени за мене. Ја сам их узео за себе уместо свих који се први рађају из мајчине утробе, уместо свих првенаца потомака Израиљевих. 17 Јер, мени припада сваки првенац између потомака Израиљевих, како од људи тако од стоке; ја сам их посветио за себе онога дана кад сам побио све првенце у Египту. 18 А Левите сам узео уместо свих прворођенаца међу Израиљцима. 19 Од Израиљаца, Арону и његовим синовима додељујем Левите, да обављају службу за Израиљце у Шатору од састанка, и да врше откупљење за Израиљце, да не би дошао помор на Израиљце кад дођу до Светилишта.“
20 Мојсије, Арон и сва заједница потомака Израиљевих учине с Левитима све како је Господ заповедио Мојсију; Израиљци су учинили с Левитима баш тако. 21 Левити су се очистили од греха и опрали своју одећу, а Арон их је принео као жртву дизаницу пред Господом. Арон је извршио над њима обред откупљења да би их очистио. 22 После тога су Левити дошли да обављају службу у Шатору од састанка пред Ароном и његовим синовима. Како је Господ заповедио Мојсију за Левите, тако су учинили с њима.
23 Господ опет рече Мојсију: 24 „Ово је уредба за Левите: од двадесет пет година па навише, нека ступају у службу да обављају службу у Шатору од састанка. 25 А кад ко наврши педесету годину, нека се повуче из службе и не ради више. 26 Он може помагати својој браћи у вршењу службе у Шатору од састанка, али нека не обавља службу. Овако ћеш поступати с Левитима у вези с њиховим дужностима.“
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
44 О, Боже, својим смо ушима чули,
наши нам преци рекоше,
за дело које ти учини у дане њихове,
у дане прадавне.
2 Својом си руком изгнао народе, а њих посадио,
пуке си разбио, а њих умножио.
3 Нису они земљу мачем освојили,
нити их је рука њихова избавила,
него твоја рука десница,
и светло твога лица, јер си их заволео.
4 Ти си мој цар, Боже!
Нареди, и Јаков ће бити спасен.
5 С тобом пробадамо душмане своје,
у име твоје газимо непријатеље своје.
6 Јер ја се не уздам у лук свој,
мач мој мене не спасава.
7 Јер ти нас избави од наших душмана,
ти осрамоти наше мрзитеље.
8 Богом смо се хвалили поваздан,
име твоје славили поваздан.
9 Но, ти си нас одбацио и понизио,
и не идеш у бој с војском нашом.
10 Чиниш да се повлачимо пред душманином,
да нас пљачкају наши мрзитељи.
11 Изручио си нас као овце за клање,
расејао нас међу народе.
12 Продао си свој народ у бесцење,
а од продаје се ниси обогатио.
13 Учинио си нас руглом нашим суседима,
на подсмех смо и ругање онима око нас.
14 Учинио си нас ругалицом међу народима,
машу главом народи над нама.
15 Срамота је моја стално преда мном,
стид ми је лице покрио
16 од гласа ругача и подсмевача,
пред душманином, осветником.
17 Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
а ни савез твој нисмо изневерили.
18 Срце нам се није одвратило,
нити су нам стопе с твог пута скренуле,
19 кад си нас разбио у крају шакалском,
и у смртну нас таму завио.
20 Ако заборавимо име Бога нашега,
и раширимо руке према туђем богу,
21 неће ли Бог то открити,
кад познаје тајне срца?
22 Јер због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
Устани, не одбацуј нас довека!
24 Зашто кријеш своје лице?
Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?
25 Јер душа наша лежи у прашини,
стомак нам се прилепио уз земљу.
26 Устани, помози нам,
откупи нас због милости своје!
Пријатељице
6 Где је отишао вољени твој,
о, најлепша међу женама?
Куда се окренуо вољени твој
да га тражимо са тобом?
Она
2 Вољени је мој сишао у врт свој,
на леје зачина,
да пасе по вртовима
и љиљане бере.
3 Ја припадам моме вољеноме
и мени припада мој вољени
који пасе међу љиљанима.
Он
4 Лепа си, вољена моја,
као Терса љупка и као Јерусалим,
страховита као војска с барјацима.
5 Очи своје с мене скрени
јер ме залуђују,
а коса ти је попут стада коза
што се спушта низ Галад.
6 Зуби су ти као стадо оваца
што долази са купања.
Свака од њих близанце носи
и јалове међу њима нема.
7 Као кришка нара
чело је твоје иза вела твога.
8 Нека је шездесет царица,
осамдесет иноча
и небројено младих жена;
9 ал’ је једна голубица моја без мане.
Она је љубимица мајке своје,
миљеница оне што је роди.
Виделе су је девојке и блаженом је прозвале,
а царице и иноче су је хвалиле.
Пријатељице
10 Ко је она што се јавља као зора,
лепа као пуни месец, ко сунце без мане,
страховита као војска с барјацима?
Он
11 Сишао сам у орашњак,
прегледао изданке у долу,
да видим хоће ли да пропупи лоза
и нар да процвета.
12 Ал’ ме душа, а да нисам знао,
посади на кола мојих великаша.
Пријатељице
13 Врати се! Врати се, о, Суламко!
Врати се, врати да те погледамо!
Он
Зашто да гледате у Суламку
као у игру два табора.
6 Зато оставимо за сада почетно учење о Христу и окренимо се зрелијем учењу, не враћајући се на основе: покајање од мртвих дела, вера у Бога, 2 учење о крштењима, полагање руку, ускрсење из мртвих и вечни суд. 3 И о томе ћемо говорити ако да̂ Бог.
4 Има, наиме, оних који су једном били просветљени. Али иако су искусили небески дар примивши Духа Светог, 5 иако су искусили да је реч Божија добра, иако су искусили силе будућег света, 6 ипак су напустили веру. Такве је немогуће поново довести до покајања, јер они тиме изнова разапињу Сина Божијег и јавно га изврћу руглу.
7 Земља, наиме, која упија воду од честих киша које падају на њу и рађа род који је на корист онима за које се обрађује, прима благослов од Бога. 8 А земља која рађа трње и коров ништа не вреди. Таква се ближи проклетству и завршава у огњу.
9 Ипак, вољени, премда говоримо овако, уверени смо да ствари стоје боље у вашем случају, и да вам предстоји спасење. 10 Јер Бог није неправедан; он неће заборавити ваше дело и љубав коју сте показали у његово име, служећи верујућима, као што им још увек служите. 11 Желимо, наиме, да свако од вас покаже ревност до краја да би се испунило оно чему се надате. 12 Тако нећете постати лењи, него ћете следити пример оних који кроз веру и стрпљивост примају у посед оно што је Бог обећао.
Поузданост Божијег обећања
13 Када је Бог дао обећање Авра̂му, дао га је уз заклетву. Но, пошто није имао ни у кога већег да се закуне, заклео се самим собом, 14 рекавши: „Обилно ћу те благословити и силно те умножити.“ 15 Авра̂м је био стрпљив, и тако примио оно што му је Бог обећао.
16 Јер људи се заклињу оним што је веће, па заклетвом потврђују оно што тврде и тако окончавају расправу. 17 Тако је и Бог, желећи да у већој мери покаже примаоцима обећања непроменљивост своје одлуке, потврдио обећање заклетвом. 18 То је учинио да бисмо посредством ових двају непроменљивих чињеница, у којима се Бог не може преварити, имали силну утеху ми који смо нашли уточиште, те да бисмо се чврсто држали наде која је пред нама. 19 Ову наду имамо као чврсто и поуздано сидро душе. Она нас води иза храмске завесе, 20 где је Исус ушао да нас заступа поставши вечни Првосвештеник по реду Мелхиседековом.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.