M’Cheyne Bible Reading Plan

Јоас обнавља Дом

24 Јоасу је било седам година кад се зацарио, и владао је четрдесет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Сивија из Вир-Савеје. ² Он је чинио оно што је праведно у Господњим очима док је свештеник Јодај био жив. ³ Јодај му је довео две жене са којима је изродио синове и ћерке.

⁴ Након тога Јоас је од срца одлучио да обнови Дом Господњи. ⁵ Окупио је свештенике и Левите па им је рекао: „Идите у Јудине градове и сакупите новац из читавог Израиља, из године у годину, да обновимо Дом вашег Бога. Пожурите с послом!“ Али Левити нису радили брзо.

⁶ Онда је цар позвао главара Јодаја. Рекао му је: „Зашто не захтеваш од Левита да ти из Јуде и Јерусалима донесу порез Мојсија, слуге Господњег, порез збора израиљског за Шатор сведочанства? ⁷ Јер Готолија, та покварена жена и њени синови следбеници, су провалили у Дом Божији. И још су све свете предмете Господњег Дома употребили за Вале.“

⁸ Тада цар нареди и они направише ковчег који су ставили напоље, код врата Господњег Дома. ⁹ Прогласили су Јудом и Јерусалимом да се Господу доноси порез Мојсија, слуге Божијег, прописан Израиљу у пустињи. ¹⁰ Ово се допало главарима и свем народу па су доносили и убацивали у ковчег док га нису напунили. ¹¹ У одређено време би неко од Левита донео ковчег царевим службеницима, када би видели да има много новца. Дошли би царев писар и надгледник Првосвештеника па би истресли ковчег и узели новац. Онда би вратили ковчег на његово место. Ово су радили из дана у дан и тако су сакупили много новца. ¹² Цар и Јодај су дали новац надгледницима на пословима дела службе Господњег Дома. Унајмили су клесаре и тесаре да обнове Господњи Дом, као и оне који су вешти са гвожђем и бронзом, да поправе Дом Господњи.

¹³ Надгледници су прионули на посао а радови су напредовали под њиховим надзором. Обновили су Дом Божији према мерама и учврстили га. ¹⁴ И чим су га завршили донели су пред цара и Јодаја преостали новац, па је неко направио посуђе за Господњи Дом: посуђе за служење, за жртвовање, кадионице, прибор од злата и сребра. Приносили су свеспалницу у Дому Господњем стално, кроз све дане Јодајевог живота.

¹⁵ Јодај је остарео и умро наситивши се живота. Имао је стотину тридесет година када је умро. ¹⁶ Народ га је сахранио у Давидовом граду међу цареве. Чинио је добро у Израиљу и Богу и његовом Дому.

Јоасова поквареност

¹⁷ Након Јодајеве смрти дођу главари Јуде и дубоко се поклоне цару, а цар их је саслушао. ¹⁸ Али они напустише Дом Господа, Бога својих отаца. Обожавали су Аштартине ступове и идоле, па је због тог греха дошао гнев на Јуду и Јерусалим. ¹⁹ И он је послао пророке међу њих да их врате назад Господу. Али када су сведочили против њих, ови их нису слушали.

²⁰ Тада се Дух Божији спустио на Захарију, сина свештеника Јодаја, и он стаде пред народ и рече им: „Говори Господ: ’Зашто преступате Господње заповести? Зато нећете напредовати. Зато што сте заборавили Господа и он је заборавио вас.’“

²¹ А они су сковали заверу против њега па су га каменовали по царевој заповести у дворишту Дома Господњег. ²² Цар Јоас није запамтио оданост коју му је исказао његов отац Јодај, па је погубио његовог сина, који рече док је умирао: „Нека Господ види и нека он узврати!“

²³ А када се навршила година, арамејска војска је изашла на њега. Напали су Јуду и Јерусалим и побили све народне главаре, а сав свој плен су послали цару у Дамаск. ²⁴ Иако је арамејска војска била људством малобројна, Господ је у њихове руке предао веома велику војску, зато што су ови заборавили Господа, Бога њихових отаца. Тако су извршили суд над Јоасом. ²⁵ Када су отишли од њега оставили су га у тешким болестима. Против њега су се завериле његове личне слуге због крвопролића над сином свештеника Јодаја. Убили су га у постељи. Када је умро сахранили су га у Давидовом граду али не у гробницама царева.

²⁶ А ово су завереници против њега: Завад, син Симеате Амонке и Јозавад, син Симрите Моавке. ²⁷ О његовим синовима, о многим пророштвима против њега и о обнови Дома Божијег, записано је у списима Књиге о царевима. Уместо њега зацарио се његов син Амасија.

Два сведока

11 Затим ми је дата трска слична штапу, те ми је речено: „Устани и измери храм Божији и жртвеник, те изброј оне што се клањају у њему.“ ² А спољашње двориште храма изостави, не мери га, јер је дато многобошцима, који ће газити светим градом четрдесет два месеца. ³ А ја ћу послати двојицу својих сведока, да у кострети пророкују хиљаду две стотине шездесет дана. ⁴ Они су две маслине и два свећњака који стоје пред Господарем земље. ⁵ А ако ко покуша да им науди, огањ излази из њихових уста и прождире њихове непријатеље. Ако неко хоће да им науди, мора овако да погине. ⁶ Они имају моћ да затворе небо да не пада киша док пророкују, као и моћ да воду претворе у крв и да ударе земљу свакојаким пошастима, кад год то зажеле.

⁷ А кад заврше своје сведочанство, Звер која излази из бездана заратиће против њих, па ће их победити и убити. ⁸ Њихова телеса лежаће на тргу великог града, који се у духовном смислу зове „Содома“ и „Египат“, где је и њихов Господ био разапет. ⁹ Људи из разних народа, племена, језика, и народности гледаће њихова телеса три и по дана, и неће дозволити да се њихова телеса сахране у гроб. ¹⁰ А становници земље ликоваће над њима и славити, те слати дарове једни другима, јер су та два пророка намучила становнике земље.

¹¹ Али након три и по дана, Бог удахну дух живота у њих, те они стадоше на своје ноге, па велики страх обузе оне који су ово гледали. ¹² Тада зачуше снажан глас са неба како им говори: „Узнесите се овамо!“ Они се узнеше на облаку у небо, док су их њихови непријатељи гледали.

¹³ У тај час настаде велики земљотрес, те сруши десети део града и усмрти седам хиљада људи. Остали се уплашише, па прославише Бога небеског. ¹⁴ Друга невоља прође, ево, убрзо долази трећа.

¹⁵ Кад је седми анђео затрубио, одјекнуше снажни гласови на небу, који су говорили:

¹⁶ А двадесет четири старешине које седе на својим престолима пред Богом, падоше ничице на земљу и поклонише се Богу, ¹⁷ говорећи:

¹⁹ Затим се отворио Божији храм на небу, и у њему се показао Ковчег његовог савеза. Тада ударише муње, тутњава, громови, потрес и велики град.

Правда и милост, а не пост

7 Четврте године цара Дарија, четвртог дана деветог месеца кислева^[a], пророку Захарији је дошла реч Господња. ² Наиме, из Ветиља су послали Сарасара, Регем-Мелеха и њихове људе да вапе пред лицем Господњим, ³ да питају свештенике Дома Господа над војскама и пророке: „Хоћемо ли да јадикујемо у петом месецу и посветимо се, како смо чинили све ове године?“

⁴ И дошла ми је реч Господа над војскама и поручила: ⁵ „Реци свем народу земље и свештеницима овако: ’Постили сте и јадиковали петог месеца и седмог месеца свих ових седамдесет година. А јесте ли ви то заиста мени постили, баш мени? ⁶ А када једете и пијете зар себи не једете и зар себи не пијете? ⁷ Није ли требало да послушате речи које је Господ објавио преко пређашњих пророка, када је Јерусалим био насељен и спокојан; када су била насељена сва његова околна места, као и Негев и равница?’“

⁸ Реч Господња је дошла Захарији: ⁹ „Овако каже Господ над војскама: ’Судите праведан суд, исказујте милосрђе и љубав свима, сваком свом брату. ¹⁰ Не тлачите удовице, сирочад, путнике, дошљаке и сиромахе. Не смишљајте зло у срцу своме никоме од ближњих.’

¹¹ Али они нису хтели да слушају већ су тврдоглаво окренули леђа и затиснули уши да не чују. ¹² Своја су срца учинили као кремен, да не чују Закон и речи које им је Господ над војскама послао својим Духом по пређашњим пророцима. И зато је дошао велики гнев од Господа над војскама.

¹³ И као што сам их ја дозивао, а они нису слушали, тако су и они дозивали, а ја их нисам слушао – каже Господ над војскама. ¹⁴ Као вихор сам их развејао по свим народима које нису знали, земља је због њих опустила и од оних који пролазе и од оних који се враћају. Они су земљу милу претворили у пустош.“

Добри Пастир

10 Заиста, заиста вам кажем: ко не улази у овчији тор на врата, него прескаче на другом месту, тај је лопов и разбојник. ² Пастир овцама је онај који улази на врата. ³ Њему вратар отвара, а овце слушају његов глас. Своје овце зове по имену и изводи их. ⁴ Када изведе своје овце, он са̂м иде пред њима и овце иду за њим, јер познају његов глас. ⁵ Оне неће следити странца, јер не препознају глас странца.“ ⁶ Исус им је испричао ову причу, али они нису разумели о чему им је говорио.

⁷ Исус им је тада поново рекао: „Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата за овце. ⁸ Сви који су пре мене дошли, лопови су и разбојници, али их овце нису послушале. ⁹ Ја сам врата. Ко уђе кроз мене, биће спасен; улазиће и излазиће и пашу ће налазити. ¹⁰ Лопов долази само да украде, закоље и уништи. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.

¹¹ Ја сам добри Пастир. Добри Пастир полаже свој живот за овце. ¹² Најамник, коме овце не припадају, није пастир. Када види да долази вук, он оставља овце и бежи, а вук их граби и разгони. ¹³ Пошто је најамник, њега није брига за овце.

¹⁴ Ја сам добри Пастир и познајем своје овце, а моје овце познају мене. ¹⁵ Тако и Отац познаје мене и ја Оца. Ја полажем свој живот за овце. ¹⁶ Ипак, имам и друге овце које нису из овог тора. И њих треба да доведем, па ће слушати мој глас. Онда ће бити једно стадо са једним Пастирем. ¹⁷ Мој Отац ме воли, зато што хоћу да положим свој живот. Ја га дајем да бих га поново узео. ¹⁸ Нико га не узима од мене; ја га са̂м полажем. Имам власт да га положим као и да га поново узмем. Ову заповест сам примио од свога Оца.“

¹⁹ Због ових речи је поново настала подела међу Јеврејима. ²⁰ Многи рекоше: „У њему је зли дух, па бунца. Што га слушате?“ ²¹ Други рекоше: „То нису речи опседнутог злим духом. Зар зли дух може да врати вид слепоме?“

²² У Јерусалиму се тада славио празник Посвећења храма. Била је зима. ²³ Исус је ходао у храму Соломоновим тремом. ²⁴ Тада га окружише Јевреји и рекоше му: „Докле ћеш нас држати у неизвесности? Реци нам отворено ако си ти Христос!“

²⁵ Исус им одговори: „Ја сам вам рекао, али ви не верујете. Дела која чиним у име свога Оца говоре ми у прилог. ²⁶ Ви, ипак, не верујете, јер не припадате мојим овцама. ²⁷ Моје овце слушају мој глас. Ја их познајем и оне иду за мном. ²⁸ Ја им дајем вечни живот, те неће никада пропасти, нити ће их ико отети из моје руке. ²⁹ Отац мој, који ми их је дао, већи је од свега и нико не може да их отме из руке мога Оца. ³⁰ Ја и Отац једно смо.“

³¹ Јевреји поново дограбише камење да га каменују. ³² Исус им рече: „Учинио сам пред вама многа добра дела која ми је Отац наложио. За које од њих ме каменујете?“

³³ Јевреји му одговорише: „Не каменујемо те ми за добро дело, него због богохулства. Ти си човек, а проглашаваш се Богом.“

³⁴ Исус им рече: „Зар у вашем Закону не пише: ’Ја рекох: „Богови сте“’? ³⁵ Ако је Закон назвао ’боговима’ оне којима је Божија реч упућена – а Писмо се не може укинути – ³⁶ како онда кажете за онога, кога је Бог посветио и послао у свет: ’Ти вређаш Бога!’, због тога што сам рекао: ’Ја сам Син Божији’?! ³⁷ Ако ја не чиним дела свог Оца, немојте ми веровати. ³⁸ Уколико чиним његова дела, онда верујте макар тим делима, ако већ не верујете мени. Тада ћете знати да је Отац у мени и ја у Оцу.“ ³⁹ Тада су поново хтели да га ухвате, али је он измакао њиховим рукама.

⁴⁰ Исус је поново прешао на другу страну Јордана, код места где је Јован некада крштавао. Тамо је остао. ⁴¹ Тада су многи дошли к њему и рекли: „Јован није учинио ниједан знак, али све што је рекао за овог човека било је истинито.“ ⁴² Многи су тамо поверовали у Исуса.