M’Cheyne Bible Reading Plan

21 Кад се Јосафат упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Јорам. ² Његова браћа, Јосафатови синови, су били Азарија, Јехило, Захарија, Азарија, Михаило и Сефатија – сви деца Јосафата, израиљског цара. ³ Отац им је дао многе дарове: сребро, злато, драгоцености, заједно са Јудиним утврђеним градовима. А царство је дао Јораму, свом првенцу.

Јорам, цар Јуде

⁴ Јорам се издигао над царством свог оца, осилио се и мачем побио сву своју браћу и неке од главара Израиља. ⁵ Тридесет две године је било Јораму кад се зацарио, а владао је осам година у Јерусалиму. ⁶ Он је ишао стопама израиљских царева, као што је чинио дом Ахавов, јер му је Ахавова ћерка била жена. Чинио је што је зло у очима Господњим. ⁷ Ипак, Господ није хтео да уништи Давидов дом због савеза који је склопио са Давидом, пошто му је обећао да ће дати светиљку његовим потомцима довека.

⁸ У његове дане се Едом побунио против Јуде, па је поставио цара над собом. ⁹ Јорам је отишао са својим заповедницима, са свим бојним колима. Устао је ноћу и напао Едомце, који су опколили њега и заповеднике бојних кола. ¹⁰ Тако се Едом отргао од Јуде све до данас.

У то време се побунила и Ливна против његове власти, јер је заборавио Господа, Бога својих отаца. ¹¹ Такође, подигао је узвишице у брдима Јуде, учинио да се становници Јерусалима одају блуду, а и Јуду је завео.

¹² Тада му је дошло писмо пророка Илије с поруком:

„Говори Господ, Бог твог претка Давида:

’Зато што ниси следио путеве свог оца Јосафата и путеве Јудиног цара Асе, ¹³ него си следио путеве царева израиљских; зато што си учинио да се становници Јуде и Јерусалима одају блуду, као што је чинио дом Ахавов; зато што си побио боље од себе, своју браћу из очевог дома; ¹⁴ ево, Господ ће ударити великим злом твоје жене, твоје синове и сву твоју имовину, ¹⁵ а тебе тешком болести црева, док ти дан по дан сва црева од болести не исцуре.’“

¹⁶ И подиже Господ на Јорама дух у Филистејцима и Арапима који живе поред Кушана. ¹⁷ Они су напали Јуду, провалили у њу и похарали сву имовину која се нашла у царевом двору, његове синове и жене, тако да му није остао ниједан син осим најмлађег Јоахаза.

¹⁸ После тога Господ га је ударио болешћу црева којој није било лека. ¹⁹ Тако су пролазили дани све док му након две године црева нису исцурила од болести. Умро је у тешким мукама. Ипак, народ није за њим погребно палио као што је палио за његовим прецима.

²⁰ Имао је тридесет две године када се зацарио а осам година је владао у Јерусалиму. Нико није жалио за њим. Народ га је сахранио у Давидовом граду али не и у царским гробницама.

9 Кад је затрубио пети анђео, видео сам звезду која је пала с неба на земљу. Звезди је дат кључ од ждрела бездана. ² Ждрело бездана се отвори, и из њега покуља дим, као дим из велике пећи, тако да су се сунце и ваздух помрачили од дима из бездана. ³ Из дима изађоше на земљу скакавци; њима је дата моћ земаљских шкорпија. ⁴ Било им је речено да не нашкоде трави на земљи, ни зеленилу, нити икаквом дрвету, него само људима који на својим челима немају Божији печат. ⁵ Међутим, није им било дозвољено да их убијају, него само да их муче током пет месеци. Њихово мучење слично је мучењу од убода шкорпије. ⁶ У те дане, људи ће тражити смрт, али је неће наћи; желеће да умру, али ће смрт бежати од њих.

⁷ Скакавци су изгледом били слични коњима опремљеним за бој. На главама су имали нешто слично златним крунама. Лица су им била људска, ⁸ коса им је била женска, а зуби као у лава. ⁹ На себи су имали оклопе као од гвожђа, а шум њихових крила био је као тутњава бојних кола са мноштвом коња који хрле у бој. ¹⁰ На реповима су имали жалац као у шкорпије, и у њима моћ да науде људима током пет месеци. ¹¹ Они имају над собом цара, анђела бездана, који се на јеврејском језику зове Авадон, а на грчком Аполион.^[a]

¹² Прва невоља прође; ево, долазе још друге две за њом.

¹³ Кад је затрубио шести анђео, чуо сам један глас који је долазио из четири рога на златном жртвенику који стоји пред Богом. ¹⁴ Глас рече седморици анђела са трубама: „Одреши четири анђела који су свезани на великој реци Еуфрат.“ ¹⁵ Они одрешише четири анђела који су били спремни за тај час, дан, месец и годину, да побију трећину човечанства. ¹⁶ Чуо сам да је број те војске био две стотине милиона коњаника.

¹⁷ А коњи и њихови коњаници, које сам видео у виђењу, изгледали су овако: коњаници су имали на себи оклопе ватрене, плаветне и сумпорне боје; главе коња биле су као главе лавова, а из њихових уста излазили су огањ, дим и сумпор. ¹⁸ Од ове три пошасти – огња, дима и сумпора – које су излазили из њихових уста, погибе трећина човечанства. ¹⁹ Моћ ових коња била је у њиховим устима и у њиховим реповима. Наиме, њихови репови били су слични змијским главама помоћу којих могу да науде.

²⁰ Али остали људи који нису изгинули од ових пошасти, нису се покајали због идола које су начинили својим рукама. Они нису престали да се клањају злим духовима и идолима од злата, сребра, бронзе, камена и дрвета, који не могу ни да виде, ни да чују, нити да ходају. ²¹ Нису се покајали ни за своја убиства, ни за своја врачања, ни за своје блудничење, нити за своје крађе.

Летећи свитак

5 А ја сам се окренуо, подигао поглед, и гле! Видео сам свитак који лети.

² Анђео ме је питао: „Шта видиш?“

Одговорио сам: „Видим свитак који лети. Дуг је двадесет лаката, а широк десет лаката^[a].“

³ И рекао ми је: „Ово је проклетство које ће прећи преко целе земље. Према ономе што пише с једне стране прогнаће се сваки лопов, а сваки кривоклетник ће се прогнати према ономе што пише са друге стране. ⁴ ’Ја га доносим – говори Господ над војскама – да уђе у кућу лопова и у кућу онога који се мојим именом криво куне. Проклетство ће да му преноћи усред куће и уништи је са све гредама и каменом.’“

Жена у корпи

⁵ Пришао ми је анђео који је разговарао са мном и рекао: „Подигни поглед и погледај. Шта је то што долази?“

⁶ Одговорио сам: „Шта је то?“

А он је наставио: „Корпа^[b] је то што долази, а ово је њено око^[c] свуда по земљи.“

⁷ И гле! Оловни поклопац подигнут и једна жена што седи усред корпе. ⁸ И он је рекао: „Ова жена је опачина!“ Онда ју је бацио насред корпе и поклопио је оним оловним поклопцем.

⁹ Ја сам онда погледао горе, и гле! Видео сам, долазе две жене. Ветар им је био у крилима, а крила су им била као родина. И онда су подигле ону корпу између земље и небеса.

¹⁰ Питао сам анђела који је разговарао са мном: „Где то носе корпу?“

¹¹ Узвратио ми је: „Да јој сазидају кућу у земљи Сенар, па кад је направе поставиће је на њено подножје.“

Жена ухваћена у прељуби

8 Исус, пак, оде на Маслинску гору. ² Ујутро је Исус поново дошао у храм. Сав народ се окупио око њега. Он је сео и почео да их учи. ³ А фарисеји и зналци Светог писма доведу неку жену ухваћену у прељуби и поставе је у средину. ⁴ Затим су рекли Исусу: „Учитељу, ова жена је ухваћена у самом чину прељубе. ⁵ Мојсије нам је у Закону заповедио да такве жене каменујемо. Шта ти кажеш на то?“ ⁶ То су рекли да би га навели да изусти нешто због чега би га оптужили.

Али Исус се сагнуо и почео да пише нешто прстом по тлу. ⁷ Како су га они непрестано салетали питањима, Исус се исправи и рече им: „Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.“ ⁸ Онда се поново сагнуо и писао по тлу.

⁹ Кад су ови то чули, почеше један по један да одлазе, почевши од најстаријих до последњих. Исус је тако остао са̂м са оном женом која је стајала у средини. ¹⁰ Исус се затим усправи и упита је: „Жено, где су они? Зар те нико од њих није осудио?“ ¹¹ „Нико, Господе!“ – одговори жена. Исус јој рече: „Ни ја те не осуђујем. Иди и од сада не греши више!“

Исус – светлост свету

¹² Исус се затим поново обратио народу: „Ја сам светлост свету. Ко мене следи, неће ходати по тами, него ће имати светлост живота.“

¹³ Рекоше му фарисеји: „Ти сведочиш са̂м за себе и зато твоје сведочанство не вреди.“

¹⁴ Исус им одговори: „Ако ја и сведочим са̂м за себе, то је зато што знам одакле долазим и куда одлазим. А ви не знате одакле долазим и куда одлазим. ¹⁵ Ви судите по људским мерилима; ја не судим никоме. ¹⁶ Ако и судим, мој суд је истинит, јер ја не судим са̂м; са мном је Отац који ме је послао. ¹⁷ Па и у вашем Закону пише да је сведочење истинито ако два сведока дају исти исказ. ¹⁸ Ја сведочим са̂м за себе, али и Отац који ме је послао сведочи за мене.“

¹⁹ Тада су му рекли: „Где је твој отац?“

Исус им одговори: „Ви не познајете ни мене, ни мога Оца. Када бисте познавали мене, познавали бисте и мога Оца.“ ²⁰ Ове речи је Исус изговорио док је поучавао народ у делу храма где су се скупљали прилози. Нико га није ухватио, јер још није био дошао његов час.

Ко је Исус?

²¹ Исус им поново рече: „Ја одлазим; ви ћете ме тражити, али ћете умрети у свом греху. А тамо где ја идем, ви не можете доћи.“

²² Тада Јевреји рекоше: „Да неће да се убије, јер каже: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи’?“

²³ Исус им рече: „Ви сте одоздо, а ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. ²⁴ Зато сам вам рекао да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја Јесам, помрећете у својим гресима.“

²⁵ „Ко си ти?“ – питали су га тада. Исус им одговори: „Не говорим ли вам баш то од самог почетка? ²⁶ Много тога имам да кажем о вама и да судим. Ипак, ја говорим свету само оно што сам чуо од онога који је истинит. Он ме је послао.“

²⁷ Али они нису разумели да им Исус говори о Оцу. ²⁸ Исус им тада рече: „Када подигнете Сина Човечијег, тада ћете схватити да Ја Јесам. Ја ништа не чиним са̂м од себе, него говорим како ме је научио Отац. ²⁹ Онај који ме је послао, са мном је; он ме није оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему угодно.“ ³⁰ Након ових његових речи, много људи је поверовало у њега.

Шта чини Авра̂мово потомство?

³¹ Тада је Исус рекао Јеврејима који су поверовали у њега: „Ако држите моје учење, заиста сте моји ученици. ³² Упознаћете истину и истина ће вас ослободити.“

³³ Они му одговорише: „Ми смо Авра̂мово потомство. Никада никоме нисмо робовали. Како то мислиш: ’Постаћете слободни?’“

³⁴ Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем, свако ко чини грех, роб је греху. ³⁵ Роб не припада породици заувек, а син припада породици заувек. ³⁶ Стога, ако вас Син ослободи, тада ћете бити стварно слободни. ³⁷ Знам да сте Авра̂мово потомство. Ипак, гледате да ме убијете, јер не прихватате моју реч. ³⁸ Ја говорим оно што сам видео код свог Оца, а ви чините оно што сте чули од свог оца.“

³⁹ Они му одговорише: „Наш отац је Авра̂м.“

Исус им рече: „Да сте Авра̂мова деца, ви бисте чинили Авра̂мова дела. ⁴⁰ Ви сада гледате да ме убијете, мене који сам вам рекао истину коју ми је Бог рекао. Авра̂м тако шта није чинио. ⁴¹ Ви чините оно што ваш отац чини.“

Они му рекоше: „Ми нисмо ванбрачна деца. Бог је наш једини Отац.“

⁴² Исус им рече: „Када би Бог био ваш Отац, ви бисте ме волели, јер ја сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао по својој вољи, него ме је он послао. ⁴³ Зашто не разумете оно што говорим? Зато што не можете поднети да слушате моју реч. ⁴⁴ Ђаво је ваш отац и ви хоћете да удовољавате његовим жељама. Он је одувек убица људи и у истини се није задржао, јер у њему нема истине. Кад говори лаж, он показује своје право лице, јер је лажљивац и отац свих лажи. ⁴⁵ Ја вам говорим истину и зато ми не верујете. ⁴⁶ Ко од вас може да докаже да чиним грех? Ако говорим истину, зашто ми не верујете? ⁴⁷ Ко је од Бога, тај слуша шта му Бог говори. Ви не слушате зато што нисте од Бога.“

⁴⁸ Јевреји му одговорише: „Нисмо ли у праву кад кажемо да си Самарјанин и да је зли дух у теби?“

⁴⁹ Исус одговори: „Није зли дух у мени, него ја поштујем свога Оца, а ви мене не поштујете. ⁵⁰ Ја не тражим славу за себе. Али постоји један који тражи и он суди. ⁵¹ Заиста, заиста вам кажем: ко држи моју реч неће никада искусити смрти.“

⁵² Рекоше му Јевреји: „Сада знамо да је зли дух у теби. Авра̂м је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ’Ко држи моју реч неће никада умрети.’ ⁵³ Зар си ти већи од оца нашег Авра̂ма који је умро? Па и пророци су помрли. За кога се ти то издајеш?“

⁵⁴ Исус одговори: „Кад бих ја са̂м себи давао част, моја част не би вредела ништа. Мој Отац је онај који ми даје част, за кога ви говорите да је ваш Бог. ⁵⁵ Ви га не познајете, а ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажљивац као и ви. Међутим, ја га познајем и држим његову реч. ⁵⁶ Авра̂м, ваш отац, радовао се што ће видети мој долазак. Видео га је и радовао се.“

⁵⁷ Рекоше му Јевреји: „Немаш још ни педесет година. Како си ти то видео Авра̂ма?“

⁵⁸ Исус им одговори: „Заиста, заиста вам кажем: пре него што се Авра̂м родио, Ја Јесам.“ ⁵⁹ На то сви дохватише камење да га каменују, али Исус се уклони од њих и оде из храма.